Princip dva mača

U tridesetosmoj godini, sin starog Sekišjusaija, Jagju Munenori, smatran je najboljim mačevaocem u Japanu. Bio je peti sin gospodara Sekišjusaija i već je četrdeset godina prošlo od dana kad je Tokugava Ijeasu zatražio od Sekišjusaija da naimenuje tutora i instruktora borenja za njegovog sina Hidetadu, od koga je nameravao da načini šoguna.
Sekišjusai je pred Iejasua izveo sve svoje sinove i unuke i Munenori se tada nije izdvajao ničim posebnim. Nije bio upadljiva figura, ali je bilo očigledno da je veoma praktična duha i da se ne gubi tako lako u oblacima. Nije bio ni snažan kao njegov otac, ni genije u borbi mačem, kao njegov sinovac Hjogo, ali je bio pouzdan i, što je bilo odlučujuće, jedini je znao glavni princip Jagjuovog stila borenja. Taj princip je bio da glavna vrednost umetnosti ratovanja leži u njenoj primenljivosti na veštinu vladanja zemljom.
Sekišjusai je tačno znao šta je Ijeasu želeo od njega. Taj vojskovođa koji je osvojio čitavu zemlju nije hteo da njegov sin uči samo da rukuje mačem. Mnogo ranije, pre bitke kod Sekigahare, i Ijeasu je imao učitelja, majstora mačevanja koji se zvao Okujama i koji je i sam govorio da se ovladavanjem veštinom mačevanja može steći oko kojim čovek može da posmatra događaje u zemlji i nauči da vlada njome.
...

Za Baikenov način borbe (kasurigamom) najvažnije je bilo rastojanje između njega i protivnika. Samo na jednoj određenoj razdaljini, koju je stalno držao, mogao je efektno da koristi i sečivo i kuglu na lancu. Musaši shvati da će, ako uspe da uzmakne samo jedan korak od dometa lanca i kugle, ili se približi Baikenu za korak-dva, ovaj biti bespomoćan. Ali, Baiken je bio dovoljno vešt da stalno održava istu razdaljinu, to je bila tajna njegove tehnike.
Musašiju iznenada sinu da i Baiken koristi princip dva mača i da je u tome ta njegova tajna. Kugla na lancu određene dužine funkcionisala je kao dugi mač, sečivo srpa kao kratki.
"Pa da!", skoro glasno uzviknu Musaši samom sebi, "to je Baikenov stil borenja Jaegaki!". On shvati da je ušao u tajnu protivnikovog borenja i bi siguran da će u tom dvoboju pobediti. Kao što je to uradio samo nekoliko puta u životu, on naglo zabi pete u zemlju i odskoči skoro dva metra unazad, prebaci istovremeno kratki mač iz leve u desnu ruku i baci ga njome snažno, kao da je koplje.
Baiken se snažno izvi u stranu i mač ga promaši zabivši se u korenje drveta iza njega, ali dok se izmicao, izgubio je kontrolu nad lancem i on mu se obavi oko tela. Pre nego što se Baiken snašao, Musaši se zalete i nalete svom snagom na njega grabeći ga za ruke. Baikenova desna šaka krete prema maču koji mu je stajao za pojasom, ali ga Musaši snažno tresnu po ručnom zglobu i sam zgrabi protivnikov mač.
U jednom istom potezu Musaši izvuče Baikenov mač iz korica i raseče ga odozgo nadole, kao što se sekirom raseca komad zdravog suvog drveta.
"Kakva šteta!", uzdahnu žalosno Musaši videći smrt čoveka koji je otkrio način borenja Jaegaki i koga je morao da ubije sopstvenom rukom.
(karatake udarac, tačno posred tela, vertikalno)

...

Videći da neće moći da ode ako im ne održi neku vrstu predavanja, Musaši pokaza na dve muskete koje je video uspravljene uz jedan od stubova i zatraži da mu ih daju. Šima klimnu glavom, a jedan od samuraja skoči i dodade musketu Musašiju. Držeći ih za cevi obema rukama, Musaši reče:
"Dva mača su jedan mač. Jedan mač je dva mača. Ruke su razdvojene, ali one pripadaju istom telu. Nigde, ni u jednom obliku, nema dvojnog načina razmišljanja. Nijedan način borenja, nijedna njegova varijanta ne odstupa od toga. Pokazaću vam."
On stade čvrsto sa obe noge i poče da vrti musketama tako brzo i snažno da se one uskoro, zajedno sa njegovim rukama, pretvoriše u veliku vetrenjaču koja je pretila da uništi sve čega se dotakne na skoro dva metra unaokolo. Svi ustuknuše i gledahu zadivljeno.
Musaši zaustavi vetrenjaču, i dok se niko još nije bio osvestio, ode do stuba i ostavi muskete na mesto.

Mijamoto Musaši
Eiđi Jošikava

Odoh u šumu da se malo bavim vetrenjačom.