Sasvim je lako.
Kao sloboda.
Ubiješ, ne vezuješ se.
I nema karme.
Krečim.
U stvari, lažem.
Ne krečim.
Pravim neki rustik zid od lažnih cigala, pa ću to da pređem dva puta fasadnom na vodenoj bazi.
A treba i da konačno samo posle deset godina uramim i okačim dve slike koje sam tako davno naslikala baš za taj hodnik.
Da izigravaju prozor sa dva krila i pogledom kroz njega.
Odvalila sam se danas.
Par prstiju na desnoj ruci mi je i malo poderano.
Ali slušam baćatu, uvežbavam korake za one moje srede na Bulevaru.
Samo sam rasklopila.
Spakovala.
I vrlo graciozno izašla u visokim štiklama.
Sutra je bila baćata.
Danas razmazujem taj neki kao cementni lepak, pa...
Sasvim je lako.
I nema karme.
No comments:
Post a Comment