Kućni đavo

Po verovanju u Banatu, kućni đavo je veoma poslušan, čini usluge svome gospodaru i njegovom domu, ostvarujući svaku želju, a posebno one želje koje teže bogaćenju i sticanju novca. Ovaj demon je u stanju da neograničeno ispunjava i izvršava sve želje i naređenja svoga gospodara. Ipak, on to ne čini sasvim bezuslovno. Gospodar treba da prema njemu bude dobar i da ga dobro hrani. Ako vlasnik zanemari tu svoju obavezu, verovalo se da demon onda prestaje da bude prijatelj i da postaje opasan neprijatelj, koji gleda da uništi i potpuno upropasti svog domaćina. Verovalo se da je ovaj demon sasvim malog rasta, od veličine palca do veličine maloga deteta. Na sebi ima čakšire a na glavi mora obavezno imati crvenu kapicu. Imao je ljudski izgled, ali i neka životinjska obeležja - rogove i rep. Mislilo se da boravi u odžaku, pod stolom ili u kakvom sudu u kuhinji. Trebalo mu je ostavljati pod sto hranu svakog dana. Ovakvog demona nije mogla imati svaka kuća, pošto se mislilo da je do njega veoma teško doći.
Neki su verovali da se ovaj đavolak mogao kupiti u apoteci i da se držao u flaši, dok su drugi smatrali da se on izleže iz jajeta naročite vrste (koje snese petao, kokoš koja propeva i slično). Verovalo se da takvo jaje čovek mora nositi pod pazuhom izvesno vreme. Od apoteka koje su, navodno, prodavale ove demone pominjale su se apoteka u Smederevu i u samome Pančevu, na Starčevačkom drumu. Noseći demona u flaši iz apoteke prema kući, njegov novi vlasnik ne bi smeo da se osvrne, pošto bi demona izgubio zauvek.


Mitska bića srpskih predaka
Dr Slobodan Zečević


...pošto bi demona izgubio zauvek.