Sva sam slatka

-Ma slatki ste mi svi vi... takvi, rekao je posprdno, a onda je izbrojao pare i naravno, platio.

Rad se plaća, poseban intelektualni ima i posebnu tarifu.

To mi je samo proletelo kroz glavu u ponedeljak u podne. Tamo preko puta ulice stajao je hotel Jugoslavija i šuma, i reka. Svež vazduh.
Sa ove strane sud.
Ona traži cigaretu, pa je nalazi, a ja joj nudim i Orbit bombonu. Drugo šta nemam.
Da častim.
Za sada.

Okreće se i počinje da smeje.
Ja počinjem da dišem. Ovog puta punim plućima.
Ta priča je završena.
Potcenio me je i zeznuo se.

Devet godina ranije jedan drugi čovek koji je pokušao da me pređe prošao je vrlo slično i histerično mi uputio rečenicu kako u svom životu nije video nikog toliko mračnog, psihopatski raspoloženog i krvavo osvetničkog... kao što sam ja.
Slegnula sam ramenima, svako vidi ono što poželi... od mene.

Pisala sam o majmunima, kikirikiju i bananama par godina ranije na ovom mestu, i eto, unatoč očekivanjima, umesto banane dobih celu granu.
Taman da joj napravim krem pitu od banana, što bi dobacila Mili.

Zahvalih se joj se na ponuđenoj vožnji, neka se odmori malo i od mene i od celog slučaja, a ja nastavih ka Zelenjaku, razmišljajući kako kada stignem kući treba da javim drugom advokatu koji vodi slučaj povezan sa ovim. Malo smo podelili zaduženja. Šah je tako interesantniji, pogovotovo ako su protivnici toliko... nesnalažljivi.
Ne, nisam htela da napišem "glupi".
Izdresirana sam da ne potcenjujem neprijatelja.

I tako... na Zelenjaku nema šta nema. Uzeh i jagode, i pavlaku i za pitu i pored pite.
Morala sam odmah da častim.

I to zato što sam toliko slatka.