Simbioza

Kako smo se Rista i ja sreli?
I kako je počela naša ljubav?

Nekako sve u brzini, razmišljam o tome dok jurcam kroz grad, kroz kišu, kroz izbore. Večito u ljubičastom duksu, sa rancem i jajima u jednom njegovom džepu.
Prva potopna kiša je počela u onu izbornu nedelju kada sam se našla kako vrtim po banjičkoj pijaci u potrazi za dežurnom veterinarskom inspekcijom.
Naravno da je trebalo da rade.
I naravno da nisu.
A i što bi?

Sledećeg utorka pronašla sam tu ženu, kasnije je ušao i čovek i jedući  nešto iz pekare počeli su da se ubeđuju da li su moja jaja, vrlo brižljivo spakovana u kesici, ehinokokus ili veliki metilj. Ona je bila za prvu opciju, on za metilja. Po njenoj priči ehinokokus može da poraste do veličine bebine glave u stomaku, a po njegovoj, neće, bre, ništa da mi se desi. Ionako si termički obradila tu džigericu.

Ali je nisam dovoljno tremički obradila. U tome je problem. I da sam je pojela sirovu parazita ne sme da bude u njoj, zar ne? On žvaće sledeće parče mini perece, pa počinje da uzdiše. Shvatio je da sam jedna od onih gnjavatora.
Nisam išla u mesaru da im ovo ili ono. Neću da se svađam za bezveze dok nemam dokaz. A procedura je da oni sada uđu u narečenu mesaru i uzmu uzorak za laboratoriju, pa će mi javiti kao... ne zna se kada.
To što je u pitanju goveđa džigerica i što je moglo da parazitima bude zaraženo to jedno parče, a ne beskrajno puno komada krava njima nije bitno.
Žena ipak uzima i moj uzorak. Hoće da mi uzme i kesicu sa jajima, ali jok ja. To mi je glavni dokazni materijal.

Pošto kapiraju da sam baš zaluđena da isteram na čistac da li će u meni da osvane moja glista zvana Rista ili kakvo drugo čudovište, daju mi ime profesora na parazitologiji Veterinarskog fakulteta. Da ga nađem i da gledamo pod mikroskopom. Drugim rečima, da idem i da davim njega.

I eto danima, jurišam okolo u pokušaju da pronađem gotovu i valjanu tinkturu od pelina, koja reševa ovaj problem. I nema. Da bi stvar bila crnja lokalne travarke stvarno ne znaju kako se ispravno i pravi ta tinktura ne bi li imala pravu potenciju.
I to je okidač.
Počinjem da kupujem alkohol i konačno počinjem svoju hemijsko-alhemijsku proceduru. Eto kako je Rista pozitivno uticao na mene ovih dana.

Uostalom, Mili slegne ramenima i prokomentariše u prolazu kako sam dosta smarala sa teoretisanjem i kako me je ovo nateralo da se pomerim u konkretnom i "biljni opus magnum" pravcu.

A i ona se zainteresovala za biljke, pošto samo spomen "velikog metilja" u njoj izaziva jezu. I dok pričamo o biljkama i jedemo pirinač sa svakojakim dodacima (a to je zato što je mama sada bogata, pa možemo da se bahatimo po eksluzivnom kineskom brlj lokalu u bloku 70), okreće se i pita šta ima od sosova.
Očito ništa, ali ja joj velikodušno nudim par mojih parazitskih jaja, koja strpljivo čuče u kesici u rancu.
Ali ne sve.

Ona prevrne očima, a ja u tom trenutku shvatam kako priča postaje zabavna i kako Rista, i njegova jaja, dadoše smisao ovim danima.

I posle mi se samo prosvetli da meni uopšte nije potreban lekar, već veterinar.

I ako je ova priča počela da vozi u smislu mog hemijsko-botaničkog širenja, zar ne bi mogla da mi donese i jedno lepo prijateljstvo pride? A ono makar zevanje u bolji mikroskop no što mi imamo?

A obaška, što mi je sa Ristom stvarno super.