Samo me je ovlaš zakačio, ali vidim da čovek zna da igra i odlično vodi. I počeo je da se izvinjava.
Okrenula sam sve na šalu... i zaboravila.
Konačno sam uživala, ponovo učila kizombu, ponovo učila da hodam na štiklama, da se sređujem, da izgledam kao žensko.
I posle časa dok pakujem i raspakujem svoju sport-Bili torbu on ponovo prilazi i pita kako mi je stopalo i da me nije povredio.
Pogledam ga na sekundu...
I u toj sekundi ispred očiju mi proleti kako me instruktor davi da osetim prekid dovoda krvi u karotidama, pa dva puta noga u glavu, pa dva puta crna Prajd rukavica za boks ka mom desnom oku posle čega se više ničeg nisam sećala, i kako je Soni zaustavio seminar da objasni šta su to trajne povrede, pošto dečko nije imao osećaj da je ženski vrat daleko tanji od muškog i samo što mi ga nije slomio tri puta, pa kako mi moja crna karma od čoveka mrvi koleno, koje će ostati deformisano sledećih godinu dana, a drugi se u tom trenutku sapliće i dok pada šutira me u glavu dok ležim na podu, a onda me povuče i zamalo čerupa kožu sa jedne cele polovine lica. Mesec dana kasnije odvalio me je pored nosa, posle čega sam počela fontanski da krvarim iz svih glavenih otvora. A bila sam i bičevana, istina samo par udaraca, ali sam i uzvratila i otkrila da sam rođena za dominu, a fleke, modrice i ulubljenja kostiju više ni ne brojim.
Vidim čovek je ozbiljno zabrinut, te u damskom maniru i kao da sam upravo dobila buket ljiljana na poklon, uzvraćam mu najlepšim osmehom i obećavam da ću to nekako, ikako da izdržim.
I zahvaljujem se na predivnoj pažnji.
I dok izlazim iz Gnezda shvatam konačno kako je očaravajuće biti žensko... a ono makar u trenucima kada mi život dozvoli i taj luksuz.
No comments:
Post a Comment