Prebacivanje

Rekla je da je par dana pre toga bila strahovita saobraćajna nesreća i da tek što su raščistili ostatke ona se našla krećući se upravo ka toj tački. Tu iza okuke pravo ispred nje je izleteo džip sa celom porodicom unutra.
Mogla je da skrene levo i završi u provaliji.
Ili je mogla da skrene desno i pogine na licu mesta jer bi se zakucala direktno u njih onom stranom gde joj je telo.

I bukvalno se našla u jednoj sekundi.
Gledala im je lica i znala da ne može da izbegne prostor.
Ali je mogla da izbegne vreme.

I zato se prebacila u dve sekunde kasnije.

U retrovizoru je videla izbezumljena lica ljudi kroz čija kola je upravo prošla... Makar su oni tako mislili.
Samo se spustila par stotina metara niže i zaustavila pored već parkirane Kim koja je sve videla i odmah izletela pred nju i gurnula joj neku tinkuturu za smirenje

-Običnim ljudima je dozvoljeno prebacivanje samo u specijalnim trenucima, ali mi moramo da znamo kako to da izvedemo po želji, namignula mi je. -Da li ti se desilo nešto slično?
-Samo tri puta i to slučajno, odgovorila sam iskreno.
-E pa vreme je da naučiš i onaj "po želji" deo jednačine.

Čudno je to, razmišljala sam kasnije. Svuda smo po svetu, ali sve vučemo taj koren iz severne Azije i sve pripadamo klanu vukova.
I htela sam da joj kažem šta spremam i kako napreduje moja laboratorija za proizvodnju čudesnih bića, ali sam stala i rešila da sačekam još malo.
Još moram da učim.