Patuljasti kolač

Zimus mi je sa svih Net strana iskakao recept za super kolačić od samo tri sastojka, beše li tako, više se ni ne sećam. I ja kao 'ajd da probam uopšte ne razmišljajući o razmerama.



E tog (bitnog) detalja sam postala svesna kada sam narečene sastojke poređala na stolu i shvatila da imam dve ribe i dve pogače kojima ću da nahranim stotine ljudi.
Mislim, koliki li je to kolač kada se pravi od cela spektakularna 3 jajeta?

Po receptu ide valjda 150gr bele čokolade, ali ja je ne mirišem nikako, a ni mladunče, pa sam kupila onu najmanju od 100gr, dodala šaku kakao putera i 2 kesice vanilin šećera da izimitiram tih 50 nedostajućih grama. Uz to ide 3 jajeta i valjda beše 300gr maskarpone sira. Ali ga nije bilo, te uzeh rikotu da bih shvatila da je u pitanju običan mladi kravlji sir, nije kremast nego mrvast.
Ali baš da vidim šta će dalje da se dešava.

Istopi se čokolada (i njena imitacija) na laganoj vatri, a rerna se zagreje na nekih 180-200 C. 

Fora je što pleh mora da ide potopljen u vodu. To sam rešila tako što sam uzela veći pleh i stavila poklopac od tegle da na njoj bude manji pleh. A onda se setih da će tako da se klati, pa uzeh još jedan poklopac da gornji pleh bude stabilan na dva oslonca.
Sreća što ne nađoh još jedan oslonac...

I to je na kraju izgledalo ovako.

Belanca se umute posebno, a žumanca i sir se umute sa čokoladom.

Belanca penasto, a ovo ostalo kremasto.
Pa se obe smese spoje laganim mešanjem.

Pleh se podmaže nečim, izabrala sam kokosovo ulje.
I dobro se zvekne o podlogu da izađe što više vazduha.

E da, pošto je u pitanju neki japanski sufle koji ide u modlu od 15cm (znate, to je ona koju dobijete uz Barbi komplet za kuvanje) shvatih da od tog suflea ništa biti neće, pa je išao u najmanji pleh.

I po receptu prvo se (u prethodno zagrejanoj rerni peče) na 170C 15 minuta, pa na 160C 15 minuta, a onda se sve ugasi i ostavi u rerni još 15 minuta. I proverava čačkalicom.

I ja to stvarno počeh tako, ali kao na kratko samo da se dogovorim oko posla sa čovekom preko skajpa, a onda sam vrisnula (Sufle!!!), on je počeo da se smeje, pa sam otrčala u kuhinju i vidim da nije ni blizu gotovog.
I tako jedno par puta, te rerna na 180, te vrti na 160, isključi, uključi, par vrisaka preko skajpa, par njegovih komentara o ženskim problemima i repu iščupasmo.

Bilo je pečeno, božanstveno miriše, lepog je ukusa, samo što je malo. Recimo 2 ili 3 puta više svega za valjan sufle ili kao patišpanj kore sa nekim vanil kremom i voćem i to bi tada valjalo.

Ovde je preliveno domaćim džemom od šipka i naravno da je planulo.
I naravno da sam pitana da li je ovo pravljeno za patuljke ili sam i Gulivera negde sračunala.
A moj odgovor je bio da je matematika majka razmišljanja, ali i da ovih dana retko navraća u našu kuću.