Lična stvar

Treba mi za oglasnu kampanju, pa da ne držim do besvesti otvoren prozor, neka ide ovde.
Ionako ga niko neće ni pogledati.
A valjalo bi.

Južni Mesečev čvor ili Ketu

On je stvarno jako dobar čovek, ali ono što najviše poštujem kod njega su konciznost i suština.
Bio mi je odličan učitelj za avašte, ali pošto je Ketu ogromna misterija i neverovatan izvor lupetanja i blamiranja gomile astrologa, eto male i valjane lekcije o ovoj proračunskoj tački na nebu.

Eh ah

I kad nije bilo fer, valjalo je.

Prođoh Levač, prođoh Šumadiju...

...da napravim firmu DOO.

Pa da radimo.
Vreme je.

U busu

Deda, ja i ona.
I ona pita šta ćemo.
Kako šta ćemo?
Krećemo se ka Kruševcu.
To je sasvim dovoljno.

Za  ludenje.
Za šizenje.

Vladarka mračnih ulica i zvezda na hirurgiji

Dag Markaida je tamo godinama ranije pričao da u životu nije video ulični ubod ili posekotinu od balisanga, ali se zato sit nagledao vežbačkih posekotina i isečenih prstiju na Urgentnoj.
I zato ga pitam, on to bolje zna, ko je dežuran i nadležan, i da li da isečene prste stavim u najlon kesicu, pa tako donesem.
Ili možda on ima bolju ideju?

Nemoj da se smeješ vajni moj doktore, jer... prvo mi zapinje polugica za otvaranje, drška je prevelika za moju šaku, a i šrafovi još uvek nisu razglavljeni, pa se zaustavlja sečivo u toku otvaranja. Ne teče kako treba.

Ja sam, što bi rekla braća "nesreća koja jedva čeka da se desi".

Zarad lurkovanja

Pošto si već rekao da to radiš.

Neke dve klinke su radile foto sešn, nešto valjda za fešn blog, šta li. Raspakivale se, fotografisale, redom. Na najglupljem mogućem mestu u parku, i to dva sata pošto Sunca više nije bilo, a svetlo se pretvorilo u katastrofu.
Ali ti si to oduvek bolje znao od mene.

Pa kao ajd kad one to rade, da ovekovečim majicu kupljenu za spektakularnih 100 dinara.
Ali sa valjanom porukom.

Smejale smo se sinoć kada sam se setila da je ona Burberi radnja na Terazijama zatvorena. Tamo gde su mi ismejali dete jednom davno, a izbezumili se od mene kada sam pod punom ratnom opremom ušla da pitam za neki njihov limitirani parfem.
Kaže mi da je sada na tom mestu neki second hand šop, ali kao skuplji.
Kao skuplji.
Nadam se samo da ista žena koja joj se tada nasmejala radi u tom skupljem. Za nauk.

U šumi je situacija redovna. Snimila sam parče za Ljubinku serijal, crkla memorija i onda trening.
I u ozbiljnom pokušaju letećeg Brus Lija, šljusnuh na levi kuk, pa celom dužinom.

I posle je bilo veselo.
Tek će da mi bude veselo, ali sam spremna.

Koliko dana

Zimus mi je rekla da će se pojaviti neko iz prošlosti.
-Samo ga otkači, nebitan je, rekla je uvereno.

Pa je onda bistrila i bistrila karte i karte, pasulje, creva od ovce, položaj oblaka, talog od kakaoa (ne pijem kafu) i sve redom.

-Znaš, tebi stoji udaja u ovoj solarnoj.
-Ma daj, odmahnula sam glavom.
-Ne, stvarno. 'Ajd se ti udaj, pa ću za tobom i ja.
-Gledaj bre za pare.
-Ma, biće para, taj tvoj je bogat. Samo stvarno otkači ovog iz prošlosti.
-Moje pare gledaj bre, ostalo me ne zanima.

I tako, meseci su protrčali u jurnjavi za parama i sa parama, sa džumbusom, pored bolnica, zbog bolnica.
I sklapam marketinšku priču za glavni sajt i udrveneh se lupajući pečate po bankama i državnim sektorima.
I taman da li da se vratim na neka mesta i odigram još malo... dok još ima vremena, dok ne krenu pošiljke, dok...
I čovek iz prošlosti.

U trenutku dilema da odem tamo i da ga oteram. Ta sala to je moja teritorija i ne dozvoljavam... A onda, stvarno je nebitan. Stvarno je jadan.
I idem dalje.

U mojoj kući sluša se post-pank i kanda su se vratile i devedesete, po zvuku bih rekla.
Ona raste, ona se sprema za fakultet. Ja lupam pečate i pravim startegiju.
Sve ostalo je nebitno.