Zaostavština Klare Cetkin

Mocart kugle, Mocart srca... ima i mešano (Mocart u rinfuzi?), sve tri kutije, Lindor bombonjera sve što ima, Merci – to su one čokoladice sa nijansiranim ukusima, po kilo od čokoladiranih lešnika i badema, može i suvo grožđe, ali ne pirinač. Mislim, mogu to da jedem, al’ mi je posle muka... Zalihe Menaž čokolade za kuvanje (od po 200g)... pa jedno desetak komada... Eh da, ona gorka čokolada sa struganom korom pomorandže, može i sa čilijem i sa papričicom... Mili hoće tri tegle putera od kikirikija. Ja to ne smem da jedem, pa ću samo jednu...

Belgijske čokolade! Normalna stvar, belgijske čokolade (nekoliko kutija), ručno pravljene u finim kutijicama sa mašnicama. Kad može belgijska kraljica vala mogu i ja.

Šta još?... Profiterole, karamel krem, tiramisu se ne odbija, ali ako nema... može i Vasina torta. I puna šerpa fila za doboš tortu (ne zamarajte se korama).

I ako Boga znate, ne zaglupljujte se da secate one saksije sa cvećem... Saksija 499 din (u Maksiju), bolje preračunajte to u banane. Skoro 7 kg, može i to...

Buketi... ni pod razno. To košta ko đavo, a samo mi pravi haos u stanu, a može da izazove alergiju. Neću da rizikujem. Preračunajte to u one gorepomenute Mocart zanimacije.

I da, neću parfeme, tu niko nikad nije pogodio šta volim. Nego, pravac lepo u neki India šop. Bočice ulja - samo Patchouli (zimska sezona), jedno 10 kom, 5 kom Pine i 5 kom Lavander, to je za leto.

Ondak pak... 10 tretmana Muradovim voćnim kiselinama (AHA 40% ili 70%), ali to mora što pre (odokativno oko 350 rahmetli evara). Neću laser i neću mikrodermoabraziju, pogotovo ne dijamatskim krunama, pa makar to bilo u onom jedinom salonu gde te krune i sterilišu. Treba mi još i serijal kod tajlanđana, „kraljevska masaža“ (samo 6000 din za jednu, odmah računajte 10 kom).

Ima sad i neki tretman gde treba da mi lijevaju ulje sa česticama zlata pravo na glavu. Znam ja da to nije ništa, ali Mili hoće da proba (ona se loži na plemenite metale). U stvari, meni to nekako liči na kinesko mučenje, ali evo – pristajem. Neću da pravim pitanje.

I naravno, prava stvar. Vaučer za večeru u Makao restoranu sa Nenadom Čankom. Ja ću neku salatu (može i od mačke i zmije, nisam tu probirljiva), pačetinu sa susamom + pirinač i pohovanu čokoladu. Duplu porciju. Mili će... ako ima hamburger. Probala bi ona i tu salatu, ali samo da nije pravljena od Sivke. Nenadu jednog dobro zapečenog nilskog konja, mamuta ili bilo šta od sibirske divljači... al’ da nije mnogo masno.

Dok nam u pozadini puštaju najnovije hitove, to može da se nađe u onoj kineskoj radnji u Sarajevskoj (al’ ne da koza kineska... naterajte je da ipak da...), gledaću u Nenada sa strahopoštovanjem, trepnuti neću dok mi bude prepričavao sve redom i potanko, sve od pre osam godina pa do poslednjeg zasedanja.

Divno veče, prekrasno...

I taman kad ogladnim i počnem da na sred ulice pevam Internacionalu (verzija na engleskom, ne znam ovu domaću)... After eight čokoladice, jedno pola kile, isto toliko suve brusnice (da spustim malo šećer), rum štangle, čokoladne napolitanke i medena srca. I kesica sode bikarbone
ili šta god.


Sreća jedne žene je u sitnicama.