Na ratnom putu

Magla u duši - Svašta i ništa dok je bog iluzije u 5.kući

Nismo mogli da se sretnemo, da se ikada vidimo, dodirnemo. Saturn nas je odvojio. Postavio bedem visok i širok devedeset godina. Ali, šta je bedem za nas dvoje? Šta nam znači to linearno vreme, kauzalnost, logika? Nas dvoje i jesmo Saturn, ali i Pluton. I što nas vreme više odvaja, što nas više deli taj pravilni tok, to se mi više razumemo.
Tamo, u tim mutnim trenucima kada se mešaju život i smrt, mi se srećemo. Saturn i Pluton, dva opasna momka, dva čudna druga.

Danima sam gorela u temperaturi, danima je uzak stub žive pretio da probije toplomer, danima sam lebdela negde tamo... I tada sam te videla po prvi put. Nisi bio isti kao na fotografijama, jednostavno nisi... Možda zato što sam u snu hodala dugo krenuvši pešice iz prestonice zaobilaznim zemljanim putevima. Možda zbog rane zore u kojoj si mi se ukazao na pragu tvoje kuće. Naše kuće u staroj prestonici.
Osmehnuo si mi se i zagrlio me. Pomalo zbunjen, suzdržan. Ali čvrstog, muškog držanja. Samo smo se dugo gledali, tako sličnih lica, tako istih osobina. A onda, potpuno iznenadno rekao si mi da ćeš me čekati. I shvatila sam da još nije vreme.
Ujutru je temperatura počela da pada.


Ima tu neke čudne logike, mislila sam dok sam se penjala stepenicama osnovne škole „Radomir Putnik“. Ja sam išla u „Vojvodu Mišić“, a moj Uran-Neptun je eto kod Putnika. Raspoređene smo vojnički. Deda bi se nasmejao... I zato sam morala da zastanem kraj školskih panoa, da pogledam kako je Putnik izgledao. I dok mu proučavam crte lica, vidim šta? Ne znam, ima nešto u njemu. Osećam dobrotu i razumevanje. Uključuje se snaga trigona prve, pete i devete kuće. Još uvek ne znam da ovu snagu pružaju dva Jupitera i jedno Sunce-Pluton, ali osećam da je dobro, da pokreće, da veže i mene i dete i put. I trigon Uran-Merkura i dva Saturna iz prve, šeste i desete kuće. Trigon koji će me naterati da počnem da prevrćem knjige o istoriji i vojnoj strategiji.
-Zašto gledaš te slike?, pita Mili već nervozno pocupkujući. – Znaš da treba da idemo.

Znam da treba da idemo dalje, ali ima nešto u vojvodinim očima što me zadržava. Jer tamo u trenucima između života i smrti, kada se transformišu elementi, kada se mešaju kvaliteti – mi se srećemo.

Bio je vreo avgustovski dan, kao i oni pre. Trupe su marširale prašnjavim drumovima, a tamo negde na početku kolone naše kombinovane divizije išao je i Stepa Stepanović. Ako on ne sme da pokaže da mu je loše, pa ne smem ni ja – pomislio si. Znam da si to pomislio, jer to bih i ja isto. Ono što ti nisi znao, a ja znam - je da je u tom času počela božanska igra elemenata. Hej, deda, znam i da me psuješ. Nas dvoje smo Pluton – Saturn, prosti i neotesani. Smetaju ti oprema, cokule, prašina. Žega pritiska pluća, vrti ti se u glavi, ne želiš vodu, ne želiš božansku igru, samo želiš hlad i odmor. Ali Stepa tamo daleko ispred nema milosti, on zna da 21. divizija Osmog austrijskog korpusa nije šala... Pogledao si sa strane ka livadi. Učinilo ti se da vidiš mlađu ženu i devojčicu, ali to je verovatno zbog vrućine, pomislio si. Podsetile su te na tvoju ženu i ćerku... Ali, ionako nema ničeg.
Hej, deda, to smo nas dve – mašemo ti, najavljujemo preokret.

- I onda? Šta je dalje bilo?, pita moj Uran-Neptun, nestrpljivo. – I kako ti možeš da znaš šta je tvoj deda mislio?
Znam... On i ja smo isti. Taj Pluton-Sunce u Vagi, koji će ga uprkos kvadraturi sa Saturnom iz Raka, vratiti kući posle toliko godina ratovanja. Daće mu zvanje načelnika žandarmerije, to Sunce željno pravde i taj Pluton željan borbi. Mesec iz Škorpije u trigonu sa Saturnom iz Raka, moć nad životinjama koja se uzdiže iz ljubavi, ali još važnije – razumevanje, osećaj za muku naroda. Mars u sekstilu sa Saturnom, zna znanje. Ume da rukuje tehnikom, da pronalazi, da povezuje. Ali isto tako, Mars iz 8. kuće u sekstilu sa Saturnom u Raku – spreman da gine, bez žaljenja, bez osvrtanja.
- Lud?, opet pita Mili.
- Lud, slažem se. Možda pomalo naopak...

Naopak, jer sve stoji naopako. Venera u Škorpiji, a Mars u Biku. Saturn u Raku, tamo gde mu najmanje odgovara, a Sunce u Vagi. Sve naopako, ali ako se maneš znakova i pogledaš samo kuće – sve je kako treba. Sunce u 1., Saturn u 10., Venera u 2., Mars u 8. Sve naopako i sve kako treba.

Triton

Triton je najveći Neptunov satelit. Najhladnije je telo Solarnog sistema sa prosečnom temperaturom od -235 0C. Poseduje ekstremno tanak atmosferski sloj sastavljen od oblaka komadića azotnog leda. Generalno sadrži azotni led, mada se veruje da na polarnim kapama može da se nađe i metanski led, jer se pod sunčevim zracima presijava ružičasto i ponekad čak crveno.
Bez obzira na svoju izuzetnu gustinu i nisku temperaturu, ovaj satelit i dalje pokazuje geološku aktivnost – gejzirske erupcije azota i prašine koje se uzdižu nekoliko kilometara u vis.
Triton je i jedini veliki satelit Solarnog sistema koji se kreće u retrogradnom smeru – smeru suprotnom rotaciji planete.
Veliki, u svim bojama, i zaleđen i aktivan, naopak...

I tako su se te noći spojili svi elementi. Danima je isijavala vatra sa neba, iz zemlje. A onda se u trenutku prolomio grom i počela je oluja. Vatra je pozvala vazduh, a vazduh vodu. Počeo je težak pljusak, koji je natopio zemlju. Točak se zavrteo, a ti si odjednom osetio navalu snage. Napali smo bez najave, napali smo njih na našoj zemlji, na našoj muci. Četiri dana i četiri noći, za četiri elementa, za četiri strane, za sledeću bitku sa Četvrtim carskim pukom dragona.
Borio si se kao mahnit, ne razmišljajući odakle ta snaga dolazi. Borio si se da se pobediš, makar ti kosti ostale zauvek tu. Borio si se zbog svoje žene i deteta, i dece koju ćeš imati, i dece koja će se rađati posle ove čudne bitke. U vrelini, u vodi, probijen vetrom, u blatu do kolena gurao si zaglavljeni top. Ne daj se deda, još samo malo. To je taj zaglavljeni Saturn u Raku, u sekstilu sa Marsom, ali ne daj se. Izvuci ga, sačuvaj tehniku, samo još malo...
Znam ja da ti ne veruješ Stepi, ali Stepa samo prenosi naređenja. Ti znaš da Putnik ne greši. Ti Jupiteri u trigonu, ti Saturni u trigonu – Putnik ne greši. Njegov Mesec na tvom Marsu, njegovo Sunce na tvom Jupiteru. On zna kako je tebi, a ti znaš da do god veruješ u njega nema poraza. Vera vas održava. Vera drži kombinovanu srpsku diviziju... Vera obavija planinu Cer.
Jedna medalja za veru – Ribe, jedna za tehniku – Vodolija.
Mars i Neptun

- I je l’ su uspeli da pobede?, pita me dete dok nas probija vetar na putu do kuće.
- Pobedili su. Samo... to je bio tek početak. Čekala ih je Kolubara...

Nije bilo municije, Mišić je očajnički pokušavao da ubedi Putnika da se povuče Prva armija. Ali to je značilo povlačenje i ostale dve. A povlačenje je zapravo otvaranje linije napredovanja neprijatelja u srce države. Saturn i Neptun na krajnjim stepenima Vodolije. Očaj i vera, i ništa više.
Putnik pali još jednu, ko zna koju cigaretu i počinje da kašlje. Njemu ne treba karta, on zna svoju zemlju. On zna da je jedna stvar rasporediti trupe u planovima, a sasvim druga kada vozovi prevoze topove i jedinice marširaju danima i mesecima. Nije to isto, nisu ljudi tek kockice koje pomeramo na mapi.
Mišić je mlad, zdrav. Sunca su im blizu, razumeju se. Ali Mišić u Vodoliji ima Kiron, Jupiter, Veneru, Mesec, Mars, Atinu Paladu. A Putnik veru i očaj. Ali Mišić ima trigon Saturna iz Blizanaca sa stelijumom iz Vodolije – Putnik mora da popusti.
Vojska mora da se povuče. Preko Kosova, pa preko Albanije. Novembar je mesec, neprijatelj se ne nada takvom samoubilačkom potezu. Putnikov Mars iz Strelca i Pluton iz Ovna diktiraju pokret.
I trupe kreću. Ostavljaju nezaštićene gradove, ostavljaju decu i žene, imanja, sve što imaju.
Topovi su rasklopljeni i zakopani u zemlju. Valjda će se jednom vratiti... Vera i očaj.

Ti o tome ne razmišljaš, put je dug - treba izdržati. Treba preći planine, smetove, treba pomoći bolesnima. Tamo u sumrak vidiš kako nose vojvodu u stolici. Pluća mu se raspadaju, ali cigaretu ne ispušta. Saturn i Neptun, bez njih ne može da misli, a sa njima ne može da živi.
U zoru dok na leđima nosiš tifusnog momčića, pored tebe staju volovska kola. Medalja za izdržljivost – Jarac. Stari kralj ogrnut ćebetom produžava dalje. Srešćete se još jednom.
Zebnja te obuzima, da li će kralj izdržati, da li će vojskovođa ostati živ? Zebnja dok gledaš svoje raspadnute cokule, zebnja dok gledaš smrznutu decu, vukove u daljini, beskrajne smetove...
Deda... Izdrži još samo malo, molim te. Izdrži zbog mene.

- I? Svi su se smrzli, je l’ da?
- Jeste, svi su se smrzli... Ali nisu svi ostali tamo u tim visokim albanskim planinama. Dronjavi, izgladneli, zaraženi tifusom stigli su do luke. Tamo su ih francuski brodovi prebacivali dalje na lečenje.
- A deda?


Deda je sedeo na palubi umotan u prljavo ćebe, tresući se od gladi, kostur Saturn sa plutonskim sjajem u očima. Možda bi mu se i poneka suza skotrljala niz obraz samo da je imao snage. Bacali su ljude u more. Bacali su mrtve, da više mesta ostane za žive. I nije znao da li će i on da krene put dubina, sada, za pola sata, do sumraka.
Sela sam uz tebe, dodirnula ti ruku.
Moraš da izdržiš deda, bez tebe neću postojati ja.

Dok se vraćamo kući vetar sve jače duva. Ružan dan, nekako siv, sumoran.
- I tako je tvoj deda bačen u more?
- Nije, jer da jeste nas dve se nikada ne bi rodile... Izdržao je, ozdravio, jedno vreme je čak bio i u Alžiru, pa se vratio. Putnik nije, on je svoju dušu ostavio na putu. Ali, Mišić ga je zamenio. I uspeli su, pobedili su. I to ti je to...

Vratio si se. Deset godina stariji i dvadeset kilograma lakši. Počeo si da plačeš tek kada si zagrlio ženu i ćerku na pragu. Oružje si očistio, zaštitio i zakopao u bašti, za ne daj Bože. Za veru i očaj. A medalje si ostavio u kredencu da se deca igraju sa njima. Svih 12 komada, za svaki zodijački znak po jedna.
...Kad se rode nova deca.


Jednog dana, kada i ja stignem na naš prag i kada ga pređem, pokazaćeš mi, ispričaćeš mi sve.
Doneću i paklicu cigareta, za slučaj da navrati Putnik. A znaš da mora da navrati baš tu, baš u ulicu Vojvode Putnika.

Eh, deda...
Nas dvoje, Putnik i Triton u oblaku dima, u senkama sećanja. Savršena četvorka, saturnovski poredak...