Veliki petak

Čika svira violinu u sedmici, tamo negde od Skca do Taša… I peva – Aj volem diku, biram tamjaniku.
Mili prevrće očima.
-E, Mili, ajde da opičimo jedno kolo skroz do dole, vidiš da je tramvaj skoro prazan.
-Lepo sam ti rekla da mi je počeo pubertet, zašto me i dalje blamiraš?
Ponovo prevrt očima praćen okretanjem ka prozoru.
…Aha. Ništa onda.

Biao igra igrice. Samo na trenutak podigne pogled, kao sad ću ja samo da završim nivo. A taman sam htela da se naklonim uz pozdrav, te da kleknem i pred njegove noge postavim hunski mač osvojen u krvavim bitkama tamo iza Zapadnih planina… A on igra igrice…
Biaova žena sa neskrivenim divljenjem gleda u Mili koja i dalje ima oči tri broja veće od nas običnih smrtnika. Ali, mislim se ja, bolje da je ništa ne pitaš, počeo joj je pubertet.

Iz trole gledam bilborde. Čeda radi Či Gong, Boris se slikao sa nekom dobrodržećom gospođom, Voja opet reklamira ‘Al Paćino eyes’... Fali još samo Mrkonjić.
Ništa...