1. Uvod u alhemiju

Za razliku od astrologije ili nekih drugih mističnih ili okultnih nauka, kako se uobičajeno danas nazivaju, alhemija vrlo uspešno i dalje izaziva podozrenje. Da, astrologija može da se nauči, mada bi iskusni astrolozi ispravili ovu tvrdnju rečima da može da se uči, ali teško ikada i nauči, popularna je i rasprostranjena. Ali, šta je sa alhemijom? Koliko osoba poznajete u svom okruženju - a da znate da se bave alhemijom? Koliko njih eksperimentiše u tajnim laboratorijama u potrazi za Kamenom filozofa? Koliko ste knjiga pročitali, a da se odnose na ovu oblast?
Vremena jesu teška i svi smo mi u manjoj ili većoj meri zapravo alhemičari. Ali, da li ste se ikada zapitali kako je sve počelo?


Put saznanja

U ona davna vremena nauka je bila jedna. Svako pitanje, svaka želja za razotkrivanjem tajni života mogla je da stane u jedan ljudski um. I još važnije, nauka i duhovnost su bili isto. Filozofi su se bavili različitim oblastima, koje su mogle da se tiču i državnog uređenja i gramatike i ustrojstva kosmosa. Umetnici su proučavali matematiku i vojnu strategiju. Tek početkom 18. veka dolazi do jasnog razgraničenja među ovim naukama. Nauka se ubrzano razvija, zvanične religije nerado ili nikako priznaju fizičke zakonitosti, a nekih stotinu godina kasnije ni filozofija više nije u stanju da sustigne zahuktalu tehnološku eru.
I tada se naravno dešava obrt. Fizika se vraća metafizici. Završetkom njutnovske ere i početkom ajnštajnovske otvaraju se nove oblasti saznanja. Fizika se ponovo stapa sa hemijom, a fizičari postaju filozofi i medicinari, novi inženjeri stvarnosti. Jedan ciklus je završen. I počinje sledeći... Kosmologija nas, kao nova verzija alhemije, zapravo vraća korenima, gde ponovo sagledavamo ¨stare¨ religiozne istine u novom svetlu.

Međutim, da pogledamo šta je to poslužilo kao alhemičarska baza. Jedan od ¨modernijih¨ mitova kaže da je grob Hermesa Trisgemistusa pronašao Aleksandar Makedonski u nekoj pećini Egipta. Hermes Trisgemistus (trostruko veliki), kako su ga nazvali Grci, bio je čuveni egipatski kralj-sveštenik negde oko 1900. p.n.e. izuzetno poštovan i slavljen zbog svoje mudrosti i upućenosti u prirodne nauke, čak se smatralo da je i ¨izmislio¨ alhemijsku umetnost. Na žalost, i kako to najčešće biva, samo nekoliko pisanih fragmenata je ostalo sačuvano posle uništenja od strane imperatora Dioklecijana u 3. veku.
Navodno, prilikom otkrivanja groba pronađena je među Hermesovim rukama ¨Smaragdna tabla¨ (Tabula Smaragdina). Upućeni tvrde da su osnovna načela ovog čuvenog vladara bila ispisana feničanskim pismom. U pitanju je praktično najstariji fragment alhemijskog teksta. A radi se o učenju o jedinstvu materije i istini da su sve forme manifestacija jednog korena, ili duha (Etra).
Da li su Hermesova učenja pronašla put do Kine, da li su stigla odande ili je u pitanju sinhronicitet ljudskog duha, tek ostalo je zvanično zabeleženo da je Čang Tao-Ling, rođen 35. god. naše ere posvetio svoj život učenju i meditaciji, odbijajući sve ponude da služi državi. Proučavao je alhemiju, vrline čistoće duha i mentalne apstrakcije. Iz ruku Lao Cu-a ¨natprirodno¨ je dobio mističnu raspravu – tekst i sledeći ga bio vrlo uspešan u potrazi za Eliksirom života.
Godine 296. naše ere, iako je postojala sveopšta potreba za naukom, Dioklecijan je naredio da se spale sve egipatske knjige u vezi alhemije i drugih okultnih nauka i tako skoro uspešno uklonio dokazne materjale načinjene do tada. Međutim, seme duha je ipak preživelo.
Stotinak godina kasnije Zosimus Panopolit je već pisao o transformaciji zlata i srebra, a u 5. veku rimljanin Morenius stigao je u Aleksandriju u potrazi za Adfarom, usamljenim tragaocem za istinom čija se slava pronela celim carstvom. Morenius je uspeo da zadobije poverenje i postane njegov učenik. Mnogo kasnije napisao je Adfarova učenja kroz formu rasprave. U istom ovom dobu ostalo je i sećanje na Kedrenusa, magičara koji je praktikovao i alhemiju.
Što se Istoka tiče, u 8. veku javljaju se Geberovi tekstovi. Njegovo pravo ime je bilo Abu Musa Džafar – Al Sofi (Mudar čovek) i bio je rođen u Mespotamiji. Među upućenima smatra se za najvećeg posle Hermesa. Pretpostavlja se da je napisao oko 500 tekstova, od kojih je do danas sačuvano samo tri. Zahvaljujući upravo njemu po prvi put je pomenut srebro-nitrat i crveni oksid žive. Geberov stil pisanja se često odlikuje misterioznošću, mada njegovi sledbenici tvrde da je bio izuzetno precizan i pronicljiv.
Poznati su takođe i Džabir i Rasis koji je ostao upamćen po praktičnoj primeni transmutacije osnovnih metala u zlato. Deseti vek naše ere iznedrio je i dva velikana, Al Farabija, čuvenog po svom obrazovanju, i naravno, velikog Avicene (Abu Cina), upamćenog i kao vrhunskog lekara i farmaceuta onog doba. A zatim je zapadni svet preuzeo alhemičarsku baklju i proneo njenu slavu dalje kroz vekove...


Osnovna načela učenja

Bez obzira na sve kvalitete koje su potonji alhemičari, ili tragaoci kako im je više odgovaralo da ih zovu, imali – jedno se znalo, Hermes Trisgemistus je najveći. Bio i ostao.
Interesantna je i činjenica da su se alhemičari, kao i astrolozi, vekovima pozivali na Boga, Isusa Hrista i... Hermesa Trisgemistusa kada su želeli da svojim rečima ili eksperimentima daju težinu.
U skorije doba (1545. god.), poznato je da je zvanično objavljen latinski prevod teksta sa nadnaslovom: ¨Summa Perfectionis¨ i glavnim naslovom ¨Smaragdna tabla Hermesa trostruko velikog u vezi hemije. Prevodilac nepoznat.
A zatim slede rečenice koje su i osnova astrologije, i ako želite i kosmologije. ¨Ono što je dole isto je onom što je gore, a ono što je gore istovetno je onom dole zbog ispunjenja čudesnosti jedne stvari¨.
Nema tu pomena o dejstvu gravitacije, na šta se često u raspravama pozivaju neki astrolozi i naravno, gube bitku jer im nije jasan zakon o dejstvu masa. Ili, kako je skoro u jednom intervjuu čuveni astrolog Robert Hend istakao: ¨Proces koji se dešava u planetama i zvezdama i njihove interakcije je isti onaj proces koji se dešava u svakom od nas.¨

¨Sve stvari su nastale iz jedne (Jednog) i posredovanjem Jednog.¨
¨I ova stvar je duhovna moć svih moći, i zbog toga prevazilazi sve stvari i sve ih prožima.¨

Svaki atom našeg tela, svaki delić naših ćelija izgrađen je od materjala nekadašnjih zvezda. Gvožđe koje u ljudskom telu služi za prenos kiseonika u ćelije, moralo je da prođe beskrajne transmutacije od helijuma i vodonika. A šta tek reći za ¨teže¨ elemente?
Razmislite na časak kako ste vi, vaše telo i duša, zapravo sam kosmos – red iz haosa. A samo ovo saznanje zapravo i jeste transformacija svesti – pravi alhemičarski poduhvat.

Alhemija je kao i ostale mističke škole ili nauke, nastala iz kulta Sunca. U pitanju je ¨veliko unutrašnje, centralno Sunce¨ Pod ¨Suncem¨ se smatra Apsolutom, božanskom solarnom svešću. A ¨rad¨ Sunca je predstavljen Okom Ra – okom božanskog proviđenja, solarnim simbolom.
Terminološki reč ¨alhemija¨ nastala je iz arapskog predloga ¨al¨ i reči ¨Khem¨ što znači Egipat. Naravno da i oko ovog pitanja postoji više tumačenja, a jedno od njih je i da je reč alhemija nastala od reči ¨kheimen¨ - crni prah, vrlo popularnog termina u aleksandrijskim okultnim školama. Sledeće, na primer, kaže da je srednjevekovna reč ¨alchymia¨ zapravo nastala od kineskih reči ¨kiem yak¨ u značenju ¨zlatni eliksir¨.

Iako je danas ustaljeno mišljenje da je alhemija zapravo davno napuštena nauka koja se bavila pretvaranjem metala u zlato, istina je vrlo daleko od toga. To je nauka Bića, buđenja i transformacije unutrašnje vatre, bazirana na vrednostima neprolaznog. Da je imala samo materjalne vrednosti nikada se veliki umovi kroz istoriju ne bi bavili njome.
Ona uči principe regeneracije, transformacije i uskrsnuća, zakone kreacije, one koji će tragaoca dovesti do unutrašnjeg sagledavanja, do transmutacije sopstva u višu ravan.


Portret alhemičara

Bez obzira da li stiže sa istoka ili zapada alhemičar mora da ispunjava određene uslove. Iako je tokom istorije zabeležen samo mali procenat žena alhemičara, mada se istovetna statistika može primeniti i na ostale nauke, ne postoji nikakva zabrana da se i one bave istraživanjem. I u tome čak budu i vrlo uspešne. A primer za to su i Marija Propovednica i Perenela Flamel, žena, sadrug i ravnopravni partner Nikolasa Flamela.
Štaviše, zadatak alhemičara i jeste da sebi pronađe adekvatnog partnera suprotnog pola jer se tada određene faze procesa skraćuju. Međutim, naglasak je na ¨adekvatnom partneru¨. Ne može svako da prati i razume život alhemičara. I retki su oni, kao što je bio Flamel, da imaju i tu sreću. Uzajamna ljubav i privrženost, visoke moralne norme i iznad svega posvećenost zajedničkom cilju čine savršenu projekciju božanskog kvaliteta unutar jednog para.
Pošto nalaženje partnera, međutim, uopšte nije lak zadatak, alhemičar u nemogućnosti da ga ispuni dalje nastavlja sam.
On/ona treba da pored inteligencije poseduju i posvećenost različitim prirodnim naukama, pored naravno, okultnih. Podrazumeva se da jedan alhemičar odlično poznaje astrologiju (i astronomiju), minerologiju, metalurgiju, medicinu, kao i farmakologiju; da ima dar komunikacije, to jest da lako vlada stranim jezicima, ali i da je pod obavezno, skromna i povučena osoba.
U natalnoj karti treba da se pokažu značajniji aspekti između Sunca, Merkura, Saturna i Plutona. Mesec, iako nema funkciju prilikom izvođenja konkretnih eksperimenata, treba da bude smešten u Škorpiji, krajnjim stepenima Ovna ili početnim Bika. Pri čemu i neke fiksne zvezde imaju odlučujuću funkciju.
Sve ovo konkretno znači da jedan alhemičar poseduje saturnovsku izdržljivost, strpljenje i sklonost ka usamljenosti, predanost božanskom duhu kroz aspekt sa Suncem, merkurijansku posvećenost nauci i razmeni informacija, plutonsku težnju ka transformaciji i odsustvo straha pred nepoznatim, kao i pronicljivu i ka jednom cilju usmerenu dušu. A to je - konačno oslobođenje duha unutar tela.