The Thunder - Perfect Mind

Prvi svemir sam ostavila u garaži i to dok sam lakirala police.

Samo sam pomislila na foton. Tek tako, palo mi je na pamet. Zasvetlelo je i sledećih sedam sekundi gledala sam početnu transmutaciju helijuma i vodonika.

A onda sam ga pustila da se širi dalje.

Sledeći sam ostavila ispred muzeja. Zapravo, bacili smo ga sa krova i kako je udario o podlogu tako se rasprsnuo i dobio na ubrzanju.
Ne znam zašto, ali taj ima nešto posebno.

Treći smo Mili i ja stvorile zajedno po njenoj želji. Taj je specijalno i samo za nju izveo svih deset vrsta Platonovih kretanja pre no što se skotrljao niz bulevar pravo ka Gazeli. I tu negde, u nekom udubljenju nastavio je da se širi.

Onda sam prestala.


Big G kaže da je vrlo teško, ne nemoguće, ali zaista vrlo teško shvatiti tu vrstu kretanja. Kao kada bih zamislila prodor hiperboličkog paraboloida kroz ravan. Kuda ide? Kako se diferenciraju jednačine? Na šta se svodi?

Jedino što možeš jeste da meriš vreme tokom prodora i da na osnovu toga rekonstruišeš oblik. Ali, koje vreme? To je suštinski problem. I nije pitanje da li se, već kako se u tom slučaju deformiše vreme?

A u stvari Rimanova geometrija je jedina nesporna u celoj priči i to baš zbog svoje multidimenzionalnosti. Ona euklidska važi samo na ekstremno malim prostorima. Zanemarljivim.


I Big G kaže....
Ali koliko, kako?
I zašto?


Od momenta, od onog trenutka kada je eksplodirala sijalica sa sve kuglom ispred mene znala sam da se trenutak približava. I znala sam da...

Dešavalo se to i ranije, kada sam bila dete poprilično često, ali sada je to bio znak.

Zato sam počela da učim, da se disciplinujem, da spremam i telo i um.

Svako jutro balansirala sam na gredi gore u šumi i pretrčavala brvna. Vežbala satima usporene pokrete, fokus, ravnotežu. Da ne zgazim divlje jagode, da ne uplašim gavrana ili vevericu... Kljukala se svim varijantama B vitamina, kombinovala... Molila se.

I počela sam da shvatam...

Durga mora da ima i oružje i tigra. A ovo je bio tigar.


I ako pomislim da je tamo negde, koliko parseka je daleko? A šta ako se dešava preklapanje?

Da li je u pitanju fazni pomeraj? Mora da jeste.
A onda sa druge strane talas u evanescent modu nema fazni pomeraj. I šta sada?

I samo pomislim da u tom paralelnom svetu...

Ne, Big G tvrdi da gravitoni zapravo ni ne postoje, da je sve to samo projekcija slabe elektromagnetne sile. I ako sam do sada bila ubeđena da postoje četiri glavne sile u svemiru, od čega slaba i jaka nuklearna mogu da se smatraju i elektromagnetnom pod određenim uslovima, odavno je vreme da to mišljenje promenim.

I ako ti talasi premaše drugu kosmičku brzinu tada se logično dešava tuneliranje. Prodor kroz dimenzije.

Ne, neću da verujem, hoću da mi pokažeš, pomislila sam.

I pokazao mi je.



Objavio yzse u 30. jun 2009 20:51:08 | 4 komentara




Interesantno!
Objavio Morticia u 2. jul 2009 22:17:20

Razjasniću, čim me se okane ovaj "krmeći" grip... Ako me se okane :)
Objavio yzse u 4. jul 2009 9:58:24

Hvala Ti za Tvoj komentar na mom blogu,shvatio sam da ne treba ni kao ilustrativne primere pominjem stvari koje nisu u direktnoj vezi sa temom jer to može usmeriti diskusiju u potpuno neočekivanom pravcu.Pošto nemam iskustva sa blogovima Tvoj komentar mi je pomogao.Može sve da se reši i normalnim ljudskim razgovorom i savetom.
Objavio julijanimperator u 8. jul 2009 1:58:03

Sve je u redu. Tvoje je bilo da pokušaš, moje je bilo da odbranim... sopstveno prezime.
I ti bi uradio isto na mom mestu. Zar ne? :)
Objavio yzse u 8. jul 2009 14:58:22