Deveti

Istih smo dana svi mi bili rođeni i isto su nam tekli školski dani, na iste debilne predstave smo bili vođeni i svi gušeni na istoj strani.
I znam kada su nas vakcinisali, kao mačiće i kako smo preživljavali lokalnog nam zubara.

I zajedno smo išli na Taru, u Mitrovac i tada je Kanta dobio nadimak, za do kraja života.
Tasa je pogledao u Cileta, u njene plave oči, i kao da je do tada nikada i nije video - zaljubio se. Par godina kasnije, trenutak kada su se smuvali Tasa i Cile označio je i bratsko sjedinjenje naša dva razreda, na kraju čuvenih VIII1 i VIII2.
I dvadeset godina posle njih dvoje su još uvek zajedno.

A on je bio alfa mužjak susednog razreda. To se videlo na kilometar, jasno kao dan.
Mi, naravno, kakvim nas je Bog dao, nismo imali ovna predvodnika, ali smo zato bili prepuni kreativno-destruktivnih ideja.
Ali on je bio opasan, zaista opasan.

Tada nisam znala da ima opoziciju Marsa i Plutona, istu onakvu kakva se desila prošle godine u proleće, tada kada su lomili po gradu i tukli se onako za bezveze. A nije bilo za bezveze, znaš to i sam Petre Egidije. Mars Pluton opozicija je tačno to, haos.

Kažem, nisam znala, ali sam tu opoziciju jako dobro osećala. Kako i ne bih, moje Sunce se crtalo tačno na toj liniji. A moj Saturn tačno na njegovom Suncu. Sve i samo ljute kvadrature.
Karma i to ona vojnička, rekao bi ti. Ne znam, odgovorila bih ti ja.
Osećali smo se kao vukovi.

Nikada mi ništa ružno nije dobacio, samo me je gledao, vrlo nesigurno i spremno za napad. Uostalom, kao i ja njega. Nekako me je hvatala jeza kad god bi se našli blizu.
Ali strogo bez čarki.

Što je najčudnije u celoj priči jeste da smo imali i kooperativnih trenutaka. Kada se zapravo ništa i nismo direktno dogovarali, ali smo se jako dobro uklapali u toku samih dečijih i suludih akcija. I nikada neću zaboraviti to jutro kada…
Šinteri su malterirali naš čopor kerova i svake subote u jutro dešavao se isti haos. Krici i jurnjave, i svaki put za dlaku. Tada su se šinteri zaista trudili, ali i mi smo.
Situacija nije mogla da traje večno, pa smo rešili da skratimo postupak. Lepo smo se po ugledu na sastanke predsednika kućnih saveta u mesnoj zajednici, skupili i mi, po jedno glavno dete u svakom soliteru i još njih troje iz dugačke zgrade.
Većanje je trajalo kratko, odluka je bila da primenimo grubu silu i oteramo ih za sva vremena.
E, te subote u jutro, nećeš mi verovati Petre Egidije, ali naselje je tada bilo prepuno dece, počeli smo da izviremo u uličici iza zgrada. Nosila sam metalnu štanglu, najpraktičniju stvar, i naravno da nisam bila jedina, ali bilo je i običnih motki, lanaca od bicikla, reketa za tenis i jedno, pa čak, desetak bejzbolki, što je tada bilo ravno čudu.
Trebalo je da ofucani kamionet stigne sa naše strane i samo sam se u trenutku okrenula unazad i postala svesna zastrašujuće činjenice koliko nas ima i kako smo dobro organizovani.

Pluton i Uran u Vagi, bili i ostali kompletno ludi, generacija potpuno operisana od srama i straha, rođeni egzibicionisti. Neptun u Strelcu, uradićemo sve da zaštitimo slabijeg. I Neptun u Strelcu, zgazićemo sve, jer od nas sve i počinje.

Sećam se, stajala sam ispred Srleta i Mine i čekala taj momenat kada kamionet skrene i uđe u naselje. Mi smo bili prvi na liniji dočeka.
Kakav zakon, kakve gluposti, mi smo bili zakon.
I zaista, poznato zeleno vozilo skrenulo je jednom, pa još jednom i pošlo pravo ka nama.

E, tada, baš u tom trenutku, pojavio se on sa one druge strane predvodeći naoružanu ekipu iz njegovog kraja. Kamionet se našao odjednom okružen sa svih strana, i lagano je stao.

A on je skočio na krov i prebacio se u dva poteza napred. Samo je skliznuo i stao pored mene.
Čovek unutra je shvatio šta se dešava i u očima sam mu videla panični strah.

Nije bilo potrebe da ih... Nije bilo potrebe da pršte stakla i lome se glave, shvatio je.
U isto vreme, savršena koordinacija, ja sam pogledala ka šinterima, samo im dala znak očima, a on je mahnuo svojoj ekipi i oni su se razmakli, puštajući šintere da krenu u rikverc do donjeg parkinga, tamo se okrenu i odu da se više nikada ne vrate.
A onda smo se opet pogledali kao vukovi i vratili svojim svetovima.

Kasnije kada smo krenuli u srednje škole nailazila bih na njega na neverovatnim mestima. Samo bi iskočio odnekud iz mraka i ja bih se zaledila. Dešavalo se da se često nađemo na istom mestu i da se posle zajedno vraćamo kući, bez ikakve želje da progovorimo. Ali, opet ponavljam, bio je pristojan.

Otprilike tada je počeo da šeta vučjaka i što bi meni bilo čudnije, uspevao je da me sretne tamo daleko u šumi, na neverovatnim i zavučenim mestima, gde sam odlazila da čitam i slušam ptice.

Samo bih ga namirisala, par sekundi kasnije vučjak mi je prilazio, a pola minuta posle i on.
I jesmo, svo troje smo bili vukovi.

Način na koji bi se pojavljivao pod mojim prozorom dok se raspevavam (tada odličan mecosopran, danas ni govora) i pravio blesav. Kao i moj stil “aha, eno ga, završavaj Anitu Bejker, dok nije krenuo da te zeza ceo kraj sve do Banjice”. Ali zaista nikom nije pričao.
Zvanično smo oboje bili u Pogues i Sonic youth fazi, a šta je on slušao u samoći, ne znam, nije bilo potrebe da prolazim ispod njegovog prozora.

I nije tu bilo nikakve ljubavne priče. Samo smo bili interesantni jedno drugom, na neki čudan način.
Ali on nije imao šansi.
Petre Egidije, on nije mogao da preživi tranzit. I bio je prvi, kao i uvek, mužjak u hordi.

Već godinu dana ja mislim o njemu. Već godinu dana gori sveća dole u našoj crkvi i opet mi se vraća.
Sve do danas. Shvatila sam da Saturn tranzitira preko njegovog Meseca i sekstiluje sa mojim. Meni Pluton stoji na dnu neba, radi opoziciju sa Saturnom, tamo gde je njegovo Sunce. Svetovi se dodiruju.
Ali šta, šta zapravo želi da mi kaže?
Tamo na onoj strani on uporno pokušava nešto da mi saopšti. Da je vreme za promenu, da ide dalje, da je konačno gotovo...

Imao je opoziciju Marsa i Plutona, vrh treće i devete, i imao je T kvadrat Sunca sa njima. Od Saturna preko Južnog čvora do Sunca kratak put... Možeš vrteti nebo kako god ti padne na pamet. 4 minuta u levo ili progresije, sekundarne direkcije, skreni kod Ćićevca, sačekaj na semaforu, isto ti se hvata.
Nije imao šansi.

Bilo je to u leto 1990. Noć, bila sam u Mađarskoj, skroz na onoj strani, blizu granice sa Rumunijom. Oko mene su se vodile neke površne priče i samo u trenutku sam podigla pogled i zabezeknula se koliko je moćno nebo iznad nas.
Ogromna zamišljena kupola prepuna blistavosti... a tamo u pozadini i dalje su se čuli mitraljezi sa rumunske strane.
E, tada je počelo.

Doba Rahua, Rahukalam, naše prokletstvo.
18,6 godina dok se Čvor ne vrati na početnu poziciju.

I isto je bila subota, Saturnov dan.
Trebalo je da odem do Nate negde u rano popodne da radimo konstrukcije. Izađem iz jedne trole kod Londona i uđem u drugu sve po poslednje stanice dvadesetdvojke. Ali, čudna stvar, tačno u podne meni se toliko prispavalo da sam strpala papagaja u kavez i zavukla se u krevet.
I spavala sledećih pet sati.

Sanjala sam kako se vraćamo sa Mitrovca i kako on urla u autobusu. Napolju je bila noć, i gusta i teška, i iz nekog razloga prelazili smo preko reke. Činilo mi se da nikada nećemo preći most i ući u stari grad. Samo njegov glas negde pozadi.

Posle sam čula na radiju da je pao kod Londona. Da je Vuja, valjda, bio sa njim. Da ga je držao, pokušavao da ga odvuče, da zaustavi krvarenje, da prizove pomoć.

Od Saturna do Sunca, od Plutona do Urana, Mars je samo zatvorio sistem i više nije...
Metak je stigao sa neke strane i najavio paklene godine.
Kazaljke su lagano skliznule.
A on je bio prvi mužjak u hordi.
Morao je da pokaže put, pravac.

Posle se Mita zakucao, Miroslava su doneli u metalnom sanduku i poručili da se ne otvara, tenkovi su orali ulice, Dark Master je skidao eksploziv sa bebe tad kad sam pukla, redovi gladnih se otezali po centru, letele su rakete dok sam u podrumu pokušavala da dojim dete, lomljena sam po sedam puta, sinterovana dok nije obrisan svaki trag onog što sam nekad bila, svašta nešto.
Ništa bitno.

Veruj mi, zaista više ništa bitno.
Samo je trajao Rahukalam.
Vreme ozbiljnog učenja.

Zmajski put.


Objavio yzse u 9. mart 2009 9:01:18 | 7 komentara

A i tekst izasao minut po zavrsetku danasnjeg Rahukalama...
Objavio Omu u 9. mart 2009 14:12:00

Tačno tako. I vidiš, sasvim slučajno.
A nikad i ništa nije slučajno...
Objavio yzse u 9. mart 2009 14:30:52

...a svaki tren što te boleo,
ja sam za to kriv,
jer sam te hteo.

Mudar si čovek Omu... Ovih dana samo mi se to vrti po glavi.
Objavio yzse u 9. mart 2009 14:33:53

Pominješ tranzicije i planete. Da li je to neka dublja veza sa astrologijom ili ne, ne znam, ali znam da možeš reći svoje mišljenje o tom prokletom datumu koji se javlja na sve moguće načine na netu danas. 21.12.2012 ^^ Šta ti YZSE misliš o tome? Najveći je fazon što niko ne ne može 100% da potvrdi ono u šta navodno veruje po tom pitanju.
Jel' po tebi YZSE to svetli ili tamni datum? Hoće li biti nove dimenzije i napokon termination of the "Profit" term, ili nam dolaze neki Annunaki "komandanti", jašući na nekakvoj kometi X sa sve vatrom nekom, sa svih strana, itd... ? :)
Objavio Bystander (Neregistrovan) u 10. mart 2009 9:58:58

Bystander, razumem šta želiš da znaš, ali neće to izgledati onako kako ti misliš. I bez kometa... još uvek.
Pri čemu moje mišljenje uopšte nije relevantno. I bolje da ništa ne komentarišem jer ovih dana čega god da se dotaknem to i upropastim.
Danas sam dugo gledala fotografiju sa jednog aerodroma i imala sve vreme ovog sveta da razmišljam kako sam uništila najbolju stvar koja mi se desila u poslednjih deset godina.
Može sada da proleti koja god kometa, sasvim je svejedno.
Objavio yzse u 11. mart 2009 17:52:37

Tebi je mozda svejedno. Sta da rade oni koji jos nisu stigli da upropaste najbolju stvar? Ili im jos nije isteklo deset godina za takav poduhvat? Oni bi voleli da znaju imaju li vremena za tako nesto, iako ne zele da to urade.
Objavio Omu u 11. mart 2009 22:52:16

Stvar? Koju stvar? Šta si upropastila? Možda i nisi. Kao što si i rekla, neće da izgleda kako se meni čini (a kako ja mislim...? ;) ), isto tako, možda to što si prejebala, uništila, upropastila hoće da pruži još jednu prilku. Reci nam, reci nam, reci nam! :-D ... klap, klap, klap....! :)
Objavio Bystander (Neregistrovan) u 12. mart 2009 1:46:21