Dom

Devojčica je imala samo četiri godine, njena sećanja sigurno su izbledela, i njena majka odvela ju je do bodljikave žice, da bi joj pokazala skoru promenu koju je trebalo da donese udaljena kompozicija nekog voza.





-Zar se ne raduješ? Ovaj voz će nas odvesti kući.

-I šta će biti onda?





-Onda ćemo biti kod kuće.





-Šta je to - kuća?, pitalo je dete.

-Ono gde smo ranije živeli.





-A čega ima tamo?

-Sećaš li se svog mece? Možda su tamo još i druge tvoje lutke?





-Mama, pitalo je dete, da li kod kuće ima i stražara?





-Nema.





-Onda, pitala je devojčica, da li ćemo moći da pobegnemo od kuće?




Ištvan Erkenj
Jednominutne novele