Lepo sam mu rekla da se ne igra.
Postoji ta fina granica iza koje se u meni uključuje onaj čuveni škorpionski mod za preživljavanje.
I onda više nije igra, nije ni trening.
I nije ni problem što hodamo satima natovareni opremom, i što me mozak boli od komandi, i što imam osećaj da ću se sasuti na prvu mekšu podlogu.
Sve to nestane u trenu, samo se izbriše.
I poleti mi kundak.
I nije više igra.
Nije šega.
A lepo sam rekla...
Sunday, May 8, 2011
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment