Pages

Friday, February 24, 2012

It's a cold and it's a broken...


Sanjala sam te noćas.
Bila su neka otvaranja i imala sam seriju snova par noći. A onda si se pojavio.

Išla sam negde, stajala sam negde, srela sam te, nisam te srela. Hodali smo zagrljeni ulicama onog grada, nosila sam te u naručju, bio si tu negde oko mene.

Hodali smo ulicama grada koji podižem u snovima.
A ti si počeo da nestaješ.
Da umireš u mojim rukama.


Ujutru sam se nejasno setila da su Mesečevi čvorovi tu na toj istoj tački.
Treba im skoro dvadeset godina da obrnu krug.

I da je sada skoro dvadeset godina od onog dana kada jesi umirao na mojim rukama.
I kada se otvorio bezdan u meni.


Čudno je to, i posle toliko godina, posle toliko vremena.


No comments:

Post a Comment