Friday, February 24, 2012
It's a cold and it's a broken...
Sanjala sam te noćas.
Bila su neka otvaranja i imala sam seriju snova par noći. A onda si se pojavio.
Išla sam negde, stajala sam negde, srela sam te, nisam te srela. Hodali smo zagrljeni ulicama onog grada, nosila sam te u naručju, bio si tu negde oko mene.
Hodali smo ulicama grada koji podižem u snovima.
A ti si počeo da nestaješ.
Da umireš u mojim rukama.
Ujutru sam se nejasno setila da su Mesečevi čvorovi tu na toj istoj tački.
Treba im skoro dvadeset godina da obrnu krug.
I da je sada skoro dvadeset godina od onog dana kada jesi umirao na mojim rukama.
I kada se otvorio bezdan u meni.
Čudno je to, i posle toliko godina, posle toliko vremena.
Labels:
U cara Trojana...
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment