myu

Za "Nepokretni Um" o kome se govori u različitim delima o mačevalaštvu može se u izvesnom smislu reći da je ona ista stvar koja se spominje u Takuanovom pismu Jagju Tađima no kamiju, koji je bio Takuanov laički učenik i učitelj tada vladajućeg gošuna Ijemicua. Međutim, Takuanov um prodire mnogo dublje od mačevaočevog, jer se ovaj obično zaustavlja na nivou psihologije, dok se Takuan kao zen učitelj zagleda u sam izvor stvarnosti koji možemo nazvati metafizičkim kosmičkim Nesvesnim, iako se ovaj termin lako pogrešno tumači zbog svoje psihološke konotacije. Najvažnija stvar jeste da je mačevaočev uvid ograničen, on nosi mač; on se suočava sa protivnikom ili protivnicima; on vidi da mu je život u pitanju mada se uopšte ne boji da se suoči sa tom situacijom; njegova instiktivna žudnja za životom, iako sasvim nesvesna nije uništena, on još uvek nije dostigao stanje praznine u koje čovek dolazi nakon što je rezervoar "alajaviđnane" u potpunosti slomljen. Njemu sve ide od ruke kada je reč o poslu koji mu neposredno predstoji. Međutim, kada se on vrati svom uobičajenom životu njegova svakodnevna svest takođe se vraća i on je ponovo običan čovek sa svim svojim željama, skolonostima i nesigurnostima.

Sa zen majstorom je drugačije. On počinje sa fundamentalnim problemom stvarnosti, s konačnim smislom života, sa sveobuhvatnošću svoje ličnosti. Mačevalac se takođe suočava sa pitanjem života i smrti koje prekriva skoro čitav raspon postojanja, međutim, tek kada on oseti snažan poriv da ide mnogo dublje, on i zen majstor počinju da idu jedan pokraj drugog duž puta konačne stvarnosti. Mačevalac zastaje kao ukopan pred instiktivnim Nesvesnim, dok zen-čovek nastavlja da se kreće sve dok se ceo univerzum, tačnije čitava praznina svemira, ne raspadne na komade. U pravu je Jagju Tađima no kami kada kaže:

"Um je sama praznina, ali se iz ove praznine stvara neizmerno mnogo radnji: rukama on hvata, stopalima hoda, očima vidi, itd. Ovog Uma moramo se jednom domoći mada je zaista veoma teško imati ovo iskustvo, jer do njega ne možemo doći samo preko učenja ili samo preko slušanja drugih koji o njemu govore. Mačevalaštvo se sastoji u ličnom položaju kroz ovo iskustvo. Kad je to učinjeno, čovekove reči su sama iskrenost, njegovo ponašanje dolazi pravo iz Prvobitnog Uma iz koga su ispražnji svi egocentrični sadržaji. Um koji mi obično imamo je zamagljen, a Prvobitni Um je čist - on je sam Tao."





Odagiri Ičiunov rukopis o mačevalaštvu, ovo pitanje još više osvetljava. Krajnji izvor svih stvari opisuje kao "ne prebivajući". "Ne zadržavajući" ili "bez ikakvog prebivalištva bilo gde" znači da je konačni izvor svih stvari iznad ljudskog razumevanja, izvan kategorija vremena i prostora. Kako on na taj način transcenduje sve oblike relativnosti, za njega se kaže da "nema nikakvo prebivalište", na šta se mogu primeniti sve moguće tvrdnje. Mač koji koriste ljudi ove škole, prema tome, nije običan mač koji ima svoj oblik, ili bar konačno određen oblik. S obzirom da su oni mačevaoci, nema sumnje da drže mač u svojim rukama kada se suočavaju sa stvarnim protivnikom, ali taj mač je bezobličnog oblika. Zato, kada neprijatelj stoji pred njim, on ne zna kako s njim da izađe na kraj jer ne može da uđe u trag njegovim pokretima i pre nego što je u stanju da se prilagodi on je već pobeđen. Protivnik nikad ne može da shvati kako se sve to dogodilo jer istoga trenutka kada se on pojavi pred ovim "ne-prebivajućim" mačem, možemo reći da mu glava više nije na ramenima.

Jamaoka Tešu