30. Alhemija – osvrt i sadašnjost

Od transmutacije zvezdanog praha do transmutacije duha unutar čoveka ima li razlike i ima li kraja tom putovanju?


Serijal tekstova o alhemiji započet je iz moje lične želje da što je detaljnije moguće proučim ovu čudnu, ponekad nazvanu „kvazinauku“, a ponekad precenjenu i često zloupotrebljavanu. Nekoliko godina učenja i tridesetak objavljenih tekstova kasnije shvatila sam da stojim tek na početku. Povratne informacije čitalaca su mi značile mnogo, ali i one su se kretale od potpunog nerazumevanja i kritika da određena učenja prenosim na komplikovane i nerazumljive načine, pa do toga da sam previše površna i da o svakoj pojedinačnoj temi treba napisati poseban i daleko ozbljniji naučni esej.

Zajednički alhemičarski put sa čitaocima Astrologosa počela sam suštinom fizike. Mi jesmo materijal sastavljen od zvezda i svaki element u našim telima nekada je bio deo nekog sunca, nekada je transmutiran od početnog helijuma i vodonika u teže elemente. Spustiviši se iz početaka kosmosa na čvrsto tlo Dalekog istoka zajedno smo putovali ka zapadu. Prvo preko Kine gde smo shvatili da je baza svakog proučavanja Trojstvo, proton, neutron i elektron ili otac, majka i dete. I gde smo posmatrali kako Li Čin Jun otkrivši tajnu zlatnog eliksira u svojoj 249. godini života satima drži predavanja i obuke, i svoje učenike vodi na planinarske ekspedicije.
Put nas je vodio dalje ka Indiji, gde smo prešavši Himalaje mogli da posmatramo Bogara kako u jednoj pećini meditira već 300 godina i gde smo ulazili u ogromne laboratorije i istovremeno metalurške pogone i pomagali prilikom hemijskih procesa spravljanja najčistijeg čelika, najlepših boja, kozmetike i lekova. Ovu magičnu zemlju napustili smo uz karavan Marka Pola dok su nam sa obala Malabara mahali jogini - momci od svojih dvestotinak godina i nazdravljali nam tinkturama od žive i sumpora.

Stigavši u Egipat – Kemet, tu crnu zemlju i taj crni izvor iz kog je zapadna alhemija crpla znanja i inspiraciju hiljadama godina, i po kome je i dobila svoje „zvanično“ ime – al kem-ija, stali smo ispred Smaragdne table Hermesa Trisgemistosa i poklonili se crnoj Bogorodici starog sveta – boginji Izis (Izidi) čiji principi su bili i ostali stubovi današnje medicine, hemije, astronomije/astrologije i čija nas majčinska i supružnička požrtvovanost uči da nema veće magije od ljubavi i da osnovni alhemijski rad „Operacija Sunca“ počinje i završava unutar srca. Za sobom je ostavila kapitalni dokument „Izis svom sinu Horusu“ o posvećenosti, znanju i unutrašnjoj vatri.

I dok su se pred nama smenjivali rukopisi Lajdenskog i Stokholmskog papirusa vekovi su se prostirali pred našim očima dok smo u Egiptu proučavali rudnike bakra i uvoz nubijskih metala, postupke beljenja bisera i dupliranja zlata uz pomoć tracijskog kadmijuma. Tu na granicama Gebel planina mogli smo da posmatramo dolazak Aleksandra Velikog i izgradnju Aleksandrije pod vođstvom Ptolomeja. I tu u tim zavučenim uličicama oko najveće biblioteke starog sveta sanjali smo velike snove o Adfaru i njegovim učenicima, o Mariji propovednici i njenim suludim, ali i danas korišćenim termodinamičkim eksperimentima i o Kleopatri, samo malo manje čuvenoj od nekadašnje vladarke.
I naučili smo kako ekonomija carstva može da se zaruši alhemičarskom proizvodnjom plementih metala i kako hrišćani ubijaju Hipatiju, jer je bila i previše lepa i previše pametna, a veliki hram Serapiona gori, kao što je nekada gorela i biblioteka. I kako u tom „novom“ dobu svako bavljenje okultnim/metalurškim ili medicinskim istraživanjima može da nas košta glave.





I ponovo smo na putu sada ka Damasku. I dok se osvrćemo vidimo kako uz trgovačke karavane umorni i izgladneli, ali sa plamenom u očima koračaju i najveći umovi i istraživači nakadašnje Aleksandrijske velike škole. U potrazi su za novim domom i sigurnim utočištem gde će moći da rade na suštinama energija i odgonetnu najveću tajnu.
Pod pretnjom smrću Morenijus uspeva da kalifu dokaže transmutaciju i novo poglavlje počinje. Sada prolazimo kroz redove učenjaka koji danonoćno prevode knjige sa grčkog na persijski i upravo dok se podiže islamska imperija sa njom izrastaju i Geber, Razis i Avicena. I sa njom izrasta hemija kakvu je znamo i danas, i alopatska medicina, i zakon o održanju masa, i zakoni formiranja geoloških ležišta, i ratna eksplozivna mašinerija.


Osvrt u juče

Nekoliko stotina godina kasnije pobednički ćemo ući u Evropu i to preko severa Afrike. Alhemičarske spise unosićemo preko Jevreja, i oni će biti ta tajna spona između muslimana i hrišćana. I onda, kada se činilo da celim svetom vlada mrkli, najmrkliji naučnički mrak, svetlost Kamena mudrosti sijala je u ledenim kulama zamkova. Uz Paracelzusa smo prošli i ratove i bolesti i vaskrsenja. Nikolas Flamel je zlatom optočio toliko mnogo crkava po Parizu i nahranio toliko mnogo sirotinje. I nije uspeo da izbegne „kletvu“ besmrtnosti. Još uvek se viđa ponekad na ulicama Pariza i još uvek je na njegovom licu tuga.
Bazil Valentin nas je poveo u vožnju „Pobedničkom kočijom“ suvog puta antimona i time udario temelje za modernu hemijsku industriju i sjajne korake za današnju alhemiju. A uz toliko istraživača naučili smo kako se planete i zvezde vezuju za hemijske elemente, kako se kreću energije i kako svako od nas ima svog malog homunkulusa nastalog iz taloga retorte. Jedno izuzetno mudro stvorenjce kada je raspoloženo i jednog malog gnjavatora koji krade dugmiće i gricka vredne laboratorijske spise u trenucima rastrojstva. I što je još važnije, utvrdili smo za sva vremena osnovne faze velikog Opusa – nigredo, albedo i rubedo, sa dodatnom četvrtom „šarenom“, sada nazvanom plazma fazom procesa, i danas primenjivanim postupkom za istraživanje superprovodnika/superizolatora.
Uz doktora Dija i Edvarda Kelija ukrali smo, pardon, sasvim slučajno pronašli bočicu najčistijeg Eliksira i onda sa njom bežali u Prag, centar tadašnjih magičara. A uz Isaka Njutna bezuspešno smo noćima i noćima destilovali osnovne supstance otkrivajući onako usput i mehaniku kosmosa.

Razumevanje kvintesencije i memorije vode naučilo nas je postulatima homeopatije, a zatim smo se udaljili od alhemije jer je u doba uzdizanja dijalektičkog-materjalizma odjednom postala toliko sramotna i toliko nenaučna.
Ali i to je trajalo samo do Fulkanelija i Gurđajefa, i Uspenskog. I sve dotle dok se nije pojavio stari i novo inkarnirani alhemičar Karl Gustav Jung koji nas je poveo na ono najduže i nateže putovanje, u korene sopstvenog bića, u prvobitnu svetlost Duha.


Danas i sutra

U Rimu u rano popodne u malom skrajnutom kafeu grof od Sen Žermena je izvadio bočicu Atoetera i pokazao je gospođi Blavacki. Godinama kasnije pomagao joj je u toku manifestovanja i sklapanja teozofskog sistema vrednosti. A njegovi potezi stotinama godina unazad i unapred boje političku sliku Evrope i sveta.
Skoro jedan vek kasnije od tog popodneva pitam se da li je on bio taj koji je sedamdesetih godina objavio sjajnu knjigu o mineralnim lekovima i njihovom spravljanju u kućnim uslovima. I pored masovne i više decenijske potrage autor ove male knjige na francuskom nikada nije bio identifikovan. Ili je možda baš on Rubedus Petrinus, portugalski alhemičar koji se drži suvog puta antimona i uz skulpturu crne Bogorodice sa detetom čeka istrajne na putu svetog Santjaga od Kompostele. Intervju koji sam želela da uradim sa njim pre nekoliko godina sada je postao samo zamagljeni san, jer Petrinus je povukao svoj sajt i vrlo ozbiljan forum, naravno zatvorenog tipa i naravno samo za ozbiljne praktične alhemičare. Celokupna dokumentacija vrlo retkih srednjovekovnih knjiga nestala je istom prilikom. I što duže razmišljam o tome shvatam koliko sam bila srećna što sam uopšte uspela da zavirim u tu kolekciju i pročitam neke čudesne spise.

Na sreću sjajni sajt Adama Meklina http://www.alchemywebsite.com/ ne samo da postoji već se i grana svakog meseca na levity serveru. Kao i mnogi drugi profesionalni alhemičarski sajtovi koji se bave spravljanjem i prodajom eliksira, homeopatskih lekova i kozmetike. Treba istaći i činjenicu da Indija danas prednjači u ovoj „industriji“ i ostvaruje ogromnu zaradu. Isto tako sada su svima dostupne i nebrojene knjige, kako za slobodno preuzimanje sa Interneta, tako i one štampane u skorije vreme sa konkretnim receptima izvodivim i u kuhinjskim uslovima.

Pozdravljajući onih šest momaka koji u jednoj pariskoj garaži upravo sada rade na Opusu magnumu, čitavu armiju alhemičarskih fanatika u SAD, nekolicinu poznatih u Brazilu i Argentini, mnogo tajanstvenih u Španiji, Portugaliji, Engleskoj, Škotskoj pa na dalje sve do Indije i Kine, i ona dva brata na Novom Zelandu koji danonoćno rade na destilacijama, trebalo bi da konačno završim ciklus tekstova o alhemiji.
Ali... Posao još uvek nije gotov.





O tome kako ova umetnost može da zarobi čoveka čak i kada ga ne interesuje i šta je najznačajniji pomak u hemiji u poslednjih stotinu godina moći ćete da pročitate u sledećem, ovog puta poslednjem tekstu o alhemiji.

Zahvaljujem se Astrologosu na prostoru koji je omogućio za ovaj serijal tekstova i još više čitaocima koji su bili sjajna pratnja na ovom dugom putu.