I beli "Traveller" bus.
I ona ulazi.
Gledam kako zora lagano ulazi u grad i u povratku razgledam lica ljudi koji žure na posao.
Jutro ima sasvim drugačiju energiju.
I posle nebrojene poruke, ulazak u Uniju, čekanje wifi signala, otvorena strana na fejsu gde se privatno dopisujemo. Moj osmeh kada mi poželi dobro jutro, moje "cile, prase, sunašce, srećice, mile, duto, mentolu i ostalo".
Njen osmeh kad joj pošaljem ovo...
Moj um je ovih dana u tom autobusu.
No comments:
Post a Comment