Znam

Znam da dolaziš i čitaš.
I znam čak i kako si ušao prvi put.
Kroz fotografiju.

Neću te pitati zašto si me tražio i zašto su moje slike bile tako bitne.
Nemoj me pitati zašto sam ostavila uzane prolaze za onog ko stvarno želi da me pronađe.

Ovo mesto koristim kao hram, kao podsetnik o odrastanju mog deteta i mom odrastanju sa njom, kao wc šolju, kao jastuk ispod kog plačem, kao kamen za u glavu, kao poligon za metafizike, alegorijske tekstove, traljave romane i još traljavije eseje. Ima tu teškog sektašenja, stravičnih povreda kanona zbog kojih ću večno goreti u paklu (pod uslovom da za sekundu poverujem u to), ozbiljnih tekstova o alhemiji i još ozbiljnih prevoda nekih drevnih spisa. Ima tu i mojih modrica, podliva, večitog provlačenja ispod mača, plesnih cipela, promašenih ljubavi i par sasvim realnih recepata za kuvanje. Eto i to ume da mi se desi.

Kada pišem priče uvek ih kreiram na tri nivoa. Za neupućene, da misle da čitaju nešto suludo, umobolno, ali nešto što teče kao muzika. Za one srednje koji ponešto naziru i za one najređe koji čitaju kroz redove. Dolaze i takvi. Znaju tačno šta traže i šta će naći.
I produže dalje.

Možda si i spomenut u nekim rečenicama. Možda sam baš mislila na tebe, ali nikada nećeš biti sasvim siguran.
Možda u nekom drugom univerzumu mi možemo da...
U ovom - ne.
U ovom možemo da budemo poznanici, ljudi koji se sreću i rade zajedno neke stvari.
Ponekad prijatelji.

Danas je sve redovno.
Večeras se otvara novo/staro tango mesto u gradu i od sinoć znam da se neću napirlitati i pojaviti tamo.
Podseća me na nešto staro. Da, traumatično.
A sve svoje stare traume redovno obilazim, prevrćem ih da se ne ucrvljaju, da ostanu sveže i aktuelne.
Samo što danas nemam živaca za to.
I ne idem tamo.
Idem ovde.

Sve je redovno i dolazim na redovno mesto.

Pravićeš se da ne znaš da ovo postoji.
I praviću se da nikada nisam shvatila da si pažljivo čitao neke moje lične stvari.
Samo ćeš u prolazu zastati na sekundu pored mene i produžićeš dalje.
A ja ću u onom smeru odneti vrlo diskretan osmeh.
I jedno "znam da si to ti".

Samo to.