Nemoguće, pomislila je Evanhelina otvarajući mejl nepoznate Anemari, ali ipak je bilo moguće. U mejlu punom ljubaznog izvinjenja sa kolumbijskim akcentom vrlo fina mlada dama objasnila je da je baš tih dana sasvim slučajno spazila Evanhelininu molbu (od pre otprilike samo godinu dana ranije objavljenu) na jednoj društvenoj mreži u vezi magične knjige i s obzirom da ju je posedovala u elektronskom obliku ni časila časa nije te ju je poslala potpuno nepoznatoj venecuelanskoj ženi (ili ne toliko nepoznatoj).
Anemari je jedino bila u panici da li će Evanhelina moći sve ispravno da pročita s obzirom da je knjiga traljavo prevedena i to na kolumbijskom dijalektu. Znajući našu junakinju kojoj nije smetalo da čita knjige na Navaho narečju sa rumunskim gramatičkim pravilima i prelaznom mongolsko/kinesko/turskom varijantom izvornog jezika naroda Bilč'dnga i za očekivati je bilo da će ovaj poklon biti shvaćen kao čokoladna torta sa višnjama. U prevodu savršeno.
Nešto kasnije Anemari i Evanhelina će se sprijateljiti u toku zajedničkog rešavanja do tada jednog nerešivog problema (ipak rešivog ako se sagleda i sa one druge strane). I Evanhelina će, kako je i sama rekla, ostati večni dužnik svojoj iznenadnoj prijateljici.
Magična knjiga je nastala tačno u onim trenucima kada se Evanhelina materjalizovala u ovom životu i od tada (a prošlo je poprilično godina) ostala je jedna teško razumljivo, ali za one koje bi sama knjiga izabrala, čudesno štivo. Računajući da je otporna na sve, ali bukavlno sve, Evanhelina je počela da čita.
I čita.
I čita.
A onda je počelo da se dešava. Prvo sled neverovatnih okolnosti u njenom realnom životu, a zatim se niodakle stvorila Rafaela Alonsio.
Jedno veče Evanhelina je u mejlu dobila zahtev da se poveže sa Rafaelom preko neke društvene mreže, koja bi trebalo da služi za poslovno povezivanje, mada je ova načula da to mesto služi i za neke druge stvari. Gledajući profil dotične Rafaele ona se sablaznila u čudu. Gospođa Alonsio je završila fiziku na prestižnom univerzitetu, udala se za stranca i napustila Evanhelini susednu državu, zatim prešla okean, radila u istraživačkim institutima, pa u vojsci jedne ogromne države, da bi karijeru u toj državi okončala i javnim i tajnim projektima čuvene svemirske agencije. Napustila je taj posao, vratila se na matični kontinent i osnovala sopstvenu firmu za razvoj tehnologija.
Ovo je bilo toliko neverovatno da je Evanhelina odmah pristupila društvenoj mreži i povezala se sa Rafaelom. Dan kasnije dotična Rafaela se povezala sa vodećim naučnikom istoimenog ministarstva jedne male, ali stravično uticajne države srednjeg zapada. Šta ja radim u tom društvu, pobogu, mislila je Evanhelina. I počela da čačka po Rafaelinim poznanstvima i svim podacima koje je mogla da pronađe o njoj.
U mreži njenih kontakata bili su pomoćnik ministra te sitne i dinamitne države, dva čuvena biologa, jedan poremećen pisac, čudan fizičar i naša (valjda ravnoteže radi) Evanhelina.
Čačkajući dalje pronašla je da je fizičar čudnog imena (zvaćemo ga Solomon A.) u stvari godinama ranije izbegao iz države bliskog zapada kojoj se upravo sprema svetska invazija, a koja je praktično kolevka sadašnje civilizacije. Fizičar je sada radio na glasovitom fakultetu i to na elektro-magnetnim emisijama, plazma procesima i energetici vode (temi koja odavno zaokuplja pažnju naše junakinje). Štaviše fizičar je začudo bio pripadnik hrišćanske vere (koja je manjinska u njegovoj matičnoj državi) i to baš pravoslavne konfesije i kako se pokazalo jedan vrlo fanatičan pripadnik iste.
Ali knjigu je čitala i dalje, kad god je stigla. Shvatila je ona u prvih 7 minuta da je tekst generalno umobolan. Svojevremeno je pisac istog pao u komu na nekoliko dana, a zatim protivno svim očekivanjima vaskrsao i momentalno počeo da diktira ovo obimno štivo. Knjiga je na neki način bila detaljno objašnjenje jednog biblijskog, hiljadama godina ranije zabranjenog teksta. Isti pisac je decenijama kasnije pokušavao da ponovi prosto neverovatan uspeh ove knjige (među onima koji se upinju da dosegnu određena znanja), ali je uprkos svom izuzetnom opštem znanju komparativnih religija i odličnom poznavanju filozofije - omanuo. Bio je samo stručnjak, jako dobar, velikog poštovanja dužan, ali ne i vrhovni majstor. I Evanhelina je bila ubeđena da je sujeta pretrpela povredu.
No, ako je za neku utehu, knjiga se decenijama odlično prodavala i to po 3 puta višoj ceni za tu vrstu literature. Osim ovog nelegalnog elektronskog primerka koji je kružio međ sitnom žgadijom spremnom na sve samo da ne plati.
Elem, u prvih 7 minuta čitanja Evanhelina je shvatila da nije bitan tekst knjige, već način na koji on podsvesno ili nadsvesno kodira čitaoca. Pojma nije imala kako taj mehanizam funkcioniše, ali je vrlo bila svesna zujanja i pritajenog bola u glavi koji se momentalno javio. S obzirom da je inicijaciju prošla nekoliko godina ranije i videla kroz nju svašta, ovo sada došlo je kao vrlo logičan nastavak. I odjednom ljudi su postali izuzetno ljubazni prema njoj gde god da se pojavila, a pojavljivala se uvek u pravom trenutku na, treba li reći, pravom mestu. U tim sinhronicitetima sekunde su bile u pitanju, ali naša junakinja je elegantno klizila po tim sekundama kao da je rođena sa savršenim osećajem za meru i vidovitost.
I tada se eto pojavila ranije narečena Rafaela Alonsio. Stvari su izgledale daleko bolje no što je to "normalno" i pojava Solomona A. iza Rafaele će potvrditi tu tezu.
Zašto ja?, pitala se Evanhelina svakog trenutka tih dana. Koji im je đavo?, nastavljala je svoje misli. Šta oni misle da sam ja Mata Hari? Lara Kroft? Bananamen?
Knjiga A.E. koja je štampana pola veka posle njegove smrti "Simetrični energetski sistemi unutar megadimenzionalne kosmologije", a koju je prof. dr. ing. Rafaela Alonsio predala 1983. god. dr. Davidu Sklodovskom..., čitala je Evanhelina u čudu i dalje se pitajući šta se to dešava i šta ona radi tu.
Magična knjiga očito je nije samo programirala, ona ju je povezivala sa nekim ljudima. I negde duboko u sebi, ispod svog tog straha i osećaja neadekvatnosti i nepripadnosti intelektualnom i inženjerskom kremu društva ove planete, Evanhelina je ZNALA da se ovakve stvari ne dešavaju greškom.
I zato je tražila. Tražila je sebe u toj jednačini. I naravno, pronašla. Godinama ranije Evanhelina je napisala neke, pokazaće se, ozbiljne tekstove u vezi piezoelektričnog efekta, povezujući hemijsku arhitekturu, svoje znanje minerologije i petrografije, kao i godine teškog mučenja po pitanju viših matematika i mehanika raznijeh vrsta. Sklapajući svoje ideje, ona je uspela da inkorporira i makar delimično svojim sitnim ženskim mozgom sagleda šta je to veliki naučnik Džoni T. primenio u svojim eksperimentima. Malo li je znala, malo li se nadala da će iko ikada pronaći te smele teze.
Verovatno je i saradnja sa domaćim zanesenim inženjerom doprinela tome, no izgleda da je neko sa strane ipak pronašao njena "fantaziranja" i na neki način shvatio da Evanhelina ipak pripada negde i ...nečemu.
Tražeći dalje pronašla je Solomonov blog na kome nije bilo nikakvih postova, ali blog je nosio ime Rafaele Alonsio. Sada tek nije znala šta da radi. Da li da ga kontaktira sa pitanjem da li Rafaela stvarno postoji ili ju je on izmislio u želji da poveže ljude koji rade na plazma generatorima ili je priča daleko komplikovanija od toga. S obzirom da je Rafaelina istraživačka firma uredno registrovana... I to pod imenom Evanhelininog planetarnog vladara.
Ili je sve vrlo perfidna zamka?
Jeza je počela da joj se kreće duž kičme.
No, Anemari se ponovo javila i poslala joj neku "kanalisanu" knjigu misleći da će ova možda biti zainteresovana i za to. Zašto da ne, pomislila je Evanhelina, prisećajući se dva majstorski iskanalisana teksta od kojih je jedan bio na sumerskom, a drugi na tajnom templarskom jeziku. I kada su bili dešifrovani, nekih stotinu godina ranije, poslužili su za razvoj letećih objekata i određenom smislu doveli do uspona jedne države i konsekutivno do svetskog rata.
Te je prestala da čita magičnu knjigu i bacila se na ovo štivo.
Da bi nedelju dana gorko zažalila zbog toga.
Knjiga je bila njesra, jedna šizofrena kompozicija amaterskog lupetanja koju je Evanhelina bistrila do besvesti sve u nadi da će negde iskopati dijamant iz gomile govana. Ali osim narečenih govana, ničeg više nije bilo.
U međuvremenu sve otvorene kapije u njenom životu su počele da se zatvaraju sa treskom, a jedno jutro Rafaela Alonsio je samo povukla svoj profil sa društvene mreže.
Zatim se izdešavalo još koješta, a nije lepo, i uz to je počelo lokalno ledeno doba.
Evanhelina se borila kao lav da preživi te dane i taman kad je uspela sručila se pokošena gripom u krevet.
Da li će Evanhelina uspeti da preživi grip i nedostatak centralnog grejanja?
Hoće li ponovo povesti hiljadugodišnji rat, koji svake dve godine vodi protiv gradskih elektrana?
Ko je Horhe Rodriges? I zašto se baš sada vratio sa bliskog zapada?
Da li je taj čovek uopšte normalan ako već decenijama ima povišene nivoe testosterona?
Sprema li se to ljubav u Evanhelininom životu? I da li će u ovom mega serijalu ikada biti prikazan ikakav seks osim onog mentalnog?
Više o strasti, ljubavi, krvi i ratovanju u sledećoj epizodi.
