Posle 9. otvara se taj vremenski prozor od 32 dana kada treba da odradim neke stvari.
Pomračenje tropski u Škorpiji to uvek znači jednu stvar - neko mora da skonča da bi neko drugi disao.
I biram sivo odelo, ispod bela košulja.
Tamno plavu kravatu ostavljam nezavezanu ispod sakoa.
Ravne muške cipele.
I rukujem se sa Šengom.
Desna ruka.
Ona u koju je dan pre izbrojan novac i uručeno sudsko rešenje.
I koja je zaustavila kiseo osmeh strane koja gubi.
Moja zemlja, moje kuće.
Ruka je čekala zvuk papira.
I ista ruka koja se rukuje u novom danu.
I ona koja dan kasnije baca grumen zemlje iza jedne žene.
Parcijalna su pomračenja, ali mnogo gadno padaju.
Ili mnogo dobro.
No comments:
Post a Comment