Mi smo se taktičko-tehnički spremili za ponedeljak.
Odgledali trejler više puta.
Preslišali se, podelili zaduženja.
Treba samo da odem par sati ranije po cveće.
I još uvek se ozbiljno razmišljam da li da dođem u štiklama.
Kao žensko, bio bi red.
Jako davno sam videla dva filma Milutina Petrovića i još davnije sam izgubila interesovanje za domaća ostvarenja... i veliku većinu stranih.
Ne znam, nisam se nadala nekom remek-delu, ali posle Kolarićevog teksta počinjem da se preispitujem da li će ovo imati makar malo veze sa napr. Predestination ili Mr. Nobody tipovima filmova.
Kolarić je spakovao kritiku po PS-u, ali ne poznajem čoveka i ne znam šta da kažem.
I čemu da se nadam.
Sa jedne strane to su ti multiverzumski-filozofsko-intelektualni obrti, a sa druge priča o garažnom filmu pravljenom uz pomoć štapa i kanapa.
Mada, zašto da ne, moglo bi i da uspe.
U svakom slučaju idem da vidim Sandru.
I samo to vredi sasvim dovoljno.
No comments:
Post a Comment