Pages

Friday, April 10, 2015

Brza DOBOŠ torta sa gotovim korama


Nisam iskusna kuvarica, nisam ni blizu, ali ovo mi je uspelo i to čas posla.
U pitanju je Doboš torta sa već gotovim korama. I pravi se jako brzo.


Ove kore su me izazivale već u prodavnici i iako nisam originalni ljubitelj dobošice, jer generalno i ima ukus kao doboš, setila sam se jedne davne svadbe gde sam probala baš ovu tortu, ali napravljenu samo sa tri kore i debelim slojevima fila.
I ostala očarana.
Te kada sam ugledala ove kore u glavi mi se rodio i master plan - i ja ću isto tako.


No u životu obično ne ide po planu. U standardnim receptima filovi se razlikuju, ali se najčešće vrti onaj gde idu 12 jaja, 450 gr šećera, 250 gr putera, 250gr margarina i 250 gr čokolade.
Samo na pomisao da u tortu treba da uđe pola kile šećera i da uopšte ide margarin smračilo mi se. To možda tako ide u Srbiji, ali u moj stomak margarin neće ući, niti u moje ukućane. A po kile šećera neka neko drugi proba.
Te sam se setila da fil napravim sa 6 jaja, 220 gr šećera u prahu, 200 gr čokolade i 250 gr putera.
Šećer u prahu i jaja se kuvaju na pari dok se ne zgusnu.

Kada se sve zgusne u masu se doda crna čokolada izlomljena u kockice.


Negde pre zagrevanja pare setih se da je možda trebalo malo mikserom da mutim šećer i jaja, te izađoh iz velikog lonca i mutih par minuta smesu, ali ništa spektakularno se nije desilo.


Eto, ovako je izgledalo posle mućenja, pa vraćeno da se kuva na pari.

U međuvremenu sam pronašla i modlu za tortu od 24 cm sa skidajućom bočnom stranom i isekla papir za pečenje koji će ići na dno.


U međuvremenu sam i progovorila na mađarskom, što nije ništa čudno s obzirom na činjenicu da danima pobožno gledam njihove video klipove o pravljenju doboš torte. Original je ipak original.


U smesu zgusnutih jaja i prah šećera, sada već poprilično skuvanu, dodala sam čokoladu u komadićima i nije bio baš spektakularan prizor... U početku.


Ali se situacija popravila dostatnim mešanjem, sve nad parom.
I onda sam to ostavila da se ohladi.


250 gr putera je umućeno i čekalo je da se ostatak fila ohladi da bi se spojilo sa njim.


Kora na koju će ići karamel i špahtla za tortu koja je bogato premazana puterom, a zbog izbegavanja lepljenja.
Ovaj deo me je malo plašio pošto to ama baš nikada nisam radila, ali skupila sam hrabrost i počela.


U šerpicu je išlo 200 gr kristal šećera na vrlo vrlo tihoj vatri da ni slučajno ne bi zagoreo.
Videla sam da ponegde koriste i malo limunovog soka da taj sloj ima i neki lep ukus i to je ok, ali u mojoj kući danas nema limuna ni za lek.
p.s. na slici ispod se vidi i da sam konačno donela šrafiće sa buvljaka i popravila drškice.


I posle samo hiljadu godina šećer je počeo da se karamelizuje. Sada je samo trebalo drusno mešati.


U međuvremenu, čekajući da se šećer otopi, spojila sam puter sa glavnim filom.


Kora u modlu za tortu, pa ozgo fil, pa kora.
Ali fil je bio toliko pokretan (a tako su i braća Mađari i rekli da će biti u početku) da mi se sve slivalo i umesto planirane 3 kore ubacila sam svih sedam unutra.


Ovo je bio opasan trenutak. Karamel mi se sasvim lepo razlio po završnoj kori, a onda sam počela da po još toploj površini nožem koji je namazan puterom crtam crte za sečenje.


I dobih jedan mađarski horoskop.


Veći isto namazan nož je rešio problem isecanja komada.


A u modli za tortu se dešavalo ovo x-ti put. Fil je curio na sve strane.
Te sam pošto sam sve kore iz pakovanja ubacila unutra, modlu za tortu sa sada razlivenim filom sam takođe ubacila u frižider na sat vremena.


Kada sam je izvadila popravila sam sve što se razlilo i podigla obruč modle.


Uzela sam običnu kesu za zamrzivač i napunila je sa 4 kašike fila koji sam namerno ostavila za ukrašavanje. Otcepila sam vrh i uradila 12 kao ružica po površini.
Jer... meni više na pamet ne pada da perem špriceve za ukrašavanje.
Kada se fil potrošio kesu sam sa radošću bacila.


I pažljivo sam poređala karamel korice oslanjajući ih na ružice od fila.
Nije kao kod profesionalaca, ali je moja prva doboš torta i meni je lepa.


A da ne pričam o tome sa kojom radošću sam ogrebala i pojela sve ostatke fila iz šerpe. To je san snova...
Pa dogodine... ponovo u Budimpešti.
Sada sa malo više iskustva.


6 comments:

  1. Za Prvi maj sam u Budimpešti, samo da ti javim da se spremam za doboš-tortu...Ne pamtim kad sam je pravila, i ne izaziva me da opet pokušam ;) Tvoja je super, bravo za živce!!!

    ReplyDelete
  2. Hvala :)
    Ah Budimpešta... Nemoj da propustiš da probaš ovde nepoznate kolače (tipa kardinali), oni su majstori.
    Šerpić nadam se da si dobro i srećan Uskrs tebi i tvojima :)

    ReplyDelete
  3. hehe, ne pročitah zabavniji i dokumentovaniji recept odavnooo,..ustvari, nikad! Hvala! :-)

    ReplyDelete
  4. hehe, ne pročitah zabavniji i dokumentovaniji recept odavnooo,..ustvari, nikad! Hvala! :-)

    ReplyDelete