Naš svetac

Ma potpuno je nebitno da li će da pljušti kiša, jer u tom slučaju street dance škole takozvani uličari bi sa Trga Republike otišli do one stanice ispod Vuka, gde se ulično i inače igra i tamo nastavili. Od rane zore baletske dvorane po školama, u Narodnom pozorištu i Madlenijanumu rastežu svoje izgladnele klasične igrače. Na Terazijama i okolo to isto rade džezeri, a škole u Prote Mateje, Dobračinoj, kod Krsta, u Piramidi, tamo po Zemunu već ribaju parket i spremaju se za novo trenažno veče. Stalno su problematične cipele, pogotovo one za latino, mada i ove za standardne umeju da zeznu stvar.
U Đure Daničića ide seminar koji drži čuveni argentinac o specifičnim tango pravilima, a u Naturalu u Resavskoj praktika je dva sata, za koje vreme nastane previše ugaženih ženskih prstiju i još više ubogaljenih preskupih tango cipela. U prizemlju iste zgrade je tribal i irsko stepovanje i ponovo hiphop i haus. I sve one sale u kojima je zumba i trbušni, i tamo gde se planira bolivudsko i bhangra.
I svi retki lokalni šamani koji još uvek bubnjaju, đipaju i teraju svoje pacijente na isto.


Danas je dan plesa i plesača na celoj planeti.
Naš praznik.
Naš svetac.

I onaj što drži osovinu ovog i svih ostalih univerzuma zove se Tandava zato što igra, zato što je ritam život i smrt.
I večno kretanje.

Naš je praznik, naš je svetac.

I ako ljusne kiša, ako nas zvizne velika kiša, ako nas izobara pljusak sa olujom znaćemo da je Tandava sa nama, da smo blagosloveni i da smo specijalni... njegovi.
I nastavićemo da igramo.

Jer, realno, ništa drugo i ne umemo da radimo,
nego da budemo čist život.