Pages

Thursday, September 3, 2015

Šipka


Na raznim mestima sam bila, ali ne znam zašto ovo još niko nije iskoristio za snimanje kakvog horora. 

Ovo je znak za zbunjivanje neprijateljske sile, pošto kroz ta vrata i treba da prođem.

I zablentavim se na trenutak u sliku koja eto baš predstavlja mene (u snovima).

Ma, koliko to može da bude teško za jednog wannabe nindžu? 



E pa može, zato što wannabe nindžini gluteusi kanda obožavaju gravitaciju.
Instruktorka me je utešila da će mi očvrsnuti i stopala i zgobovi i sve redom, što je u mom mozgu prevedeno da ću uspeti kada mi izrastu kopita i na prednjim i na zadnjim nogama, kao i par rogova kojima ću se zgodno kačiti glavom.


Biće to bitka sa samom sobom. Ne da probudim erotiku i senzualnost, već ono dete što je čuda pravilo pre... 35 godina.


I da stignem do plafona... I da se usput nadam da u kući imam zalihu gavez gela ili makar onog konjskog zelenog što smrdi na Viks.

Prosto mi došlo da se udam, pa lepo i napismeno da ugnjavim muža da mi ugradi ovakvu šipku u spavaću sobu. Čisto da izvrtim par krugova pre večernjeg čitanja knjige... Al' znam da ne bi hteo, tako da me je ta želja namah prošla.

Imam mesec dana pre 42. rođ. da dodirnem plafon.
I da budem opasna zver kada se vratim u borilačku salu i pridružim mužjacima.




A na radiju je sviralo...






No comments:

Post a Comment