Brojanice

Ono što je bitno za molitvu ili mantranje (za one koji ne znaju) je da se mantra ponavlja 108 puta. Može jednom dnevno, može 2, 3... do 7 ili 9 puta (ciklus od 108), pre i posle jela... Kako god hoćete, ali...

Jednom kada izaberete da mantrate određeni broj puta (1 ciklus od 108) u toku dana morate se pridržavati toga strogo sledećih 40 dana.
Da se ne bi prešli oko broja mantri koristićete brojanicu. Idu razne priče da brojanica mora da bude Rudra tipa, ali ne obična, nego ojačana (sa punjenjem od osiromašenog radijuma, samonavodećim zrncima i u tom smislu)... Medjutim, suština jeste u mantranju, ne u brojanici.
Mozete da brojite na šibice, na zrna pasulja, kikirikija, na dečije ili zečije uši, na šta god, do god ispunjavate normu od 108.

Zašto je to bitno? To - 108 pa puta 40, ili 108 po 3 puta dnevno, pa puta 40 dana?

Zato što je hiljadama i hiljadama godina ranije tokom razvoja spiritualnih praksi sasvim lepo utvrđeno da su to neki periodi potrebni da se proizvede promena navike.
Vreme koje odvojite u toku dana, pa ponovite minimalno 40 dana, vreme namenjeno tišini, fokusu i jasnoj nameri, na taj način i u tom samo fokusu namenjenom vremenskom intervalu, postaje deo osobe u procesu, formiraju se novi aksoni na sinapsama i um se reorjentiše.


Ali kakva je situacija danas i ovde?

Ono što se trenutno prodaje po pravoslavnim crkvama u Srbiji su najobičnije dekorativne džidže i zaista nemaju ama baš ništa blisko pravim brojanicama.

Ako se dobro sećam prvo su prodavali crvene (protiv uroka) što je u apsolutnoj suprotnosti sa hrišćanstvom. Tu gde ima ljubavi nema straha, tu gde je srce čisto kao ogledalo - nema uroka. Svaka misao usmerena ka takvom srcu se i ponaša kao odbljesak na površini ogledala. Lepa misao se pokaže kao lepa, ružna se vrati liku onog koji ju je uputio, a da samom ogledalu ne čini ništa.

Izgleda da smo negde na putu dugom više hiljada godina ipak zaboravili da je esencija hrišćanstva ipak ljubav.

Ah da, kasnije su se pojavile i crne narukvice (čitaj džidže) koje su odlično služile srbijanskim bajama da se pokažu kao produhovljeni paradirajući njima gde god je bilo zgodno... A zatim su se domišljato setili da proizvode i one sa srmom, tako da sada slobodno možete blještati svojom disko "brojanicom" u bilo kom noćnom klubu i zagarantovano ćete biti primećeni. (Disko brojanica je ultimativni must have...)

Zaista nemam ništa protiv te vrste izražavanja religioznih ubeđenja, mada me tu i tamo ubode sećanje na čoveka koji je isterao trgovce iz Hrama i koji je svoj život dao za Njegov, i koji se upinjao iz punih pluća, iz svake ćelije svog tela i duše, da dokaže da je za istinsko čudo potrebno samo toliko vere koliko je veliko jedno zrno slačice.

I mislim, u stvari sasvim sam sigurna, da u opisima njegovog života nigde nije stajalo da brojanica služi kao šamanska zaštita, niti kao modni detalj.
I isto toliko sam sigurna, da ako ikada zvirnete u Novi Zavet, da ćete u svakom jevanđelju pronaći uputstvo da treba da se molite za sebe, u sebi i kada ste sami, a ono makar u glavi.
Da nema paradiranja molitvom, ili još grđe brojanicom (a zarad mode).

Da situacija ne bi ostala na tom niskom nivou, već da bi pala još niže, skoro sam videla radnju u jednom čuvenom Bg hotelu koja prodaje te nazovi brojanice od poludragog i dragog kamenja sa, zamislite deco, i specijalnim verzijama kao zaštitom od crne magije.

O magiji, i crnoj i beloj, i roze sa zelenim zvezdicama, pisaću u nekom kasnijem i daleko ozbiljnijem tekstu, ali za sada - ovo sam shvatila kao opomenu Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa jasnom porukom u obliku pitanja - Je l' radite vi svoj posao i znate li uopšte šta i kome propovedate?

No, da se vratim brojanicama...
Ima ih raznih i Jordan je poznat kao država u kojoj se mogu pronaći najlepše brojanice na celoj planeti. Zrnca su dovoljno sitna da ne bodu oči, a dovoljno velika da se lako manevriše prstima i pravljena su od ćilibara, bisera do najobičnijih kamenčića; ukrasni dodaci, obrada i dizajn su savršeni i sa merom što je najvažnije.

Sa druge strane, brojanice koje stižu iz Indije su najčešće baš Rudra tipa.
Rudra je ratnička ili agresivna varijanta Šive (ili vrhovnog božanstva). A brojanice su poveće, grubog zrna i tamno crvene boje. I sad... naravno da postoje tzv stručnjaci ovde koji će svakoj brojanici Rudra tipa pronaći neku zamerku (zrno nema metalne kapice, zrna nisu dovoljno gruba, zrna jesu previše gruba, zrna nisu "one" crvene boje, konac nije adekvatan i ostala idimidođimi "stručna" naklapanja), a sve u cilju da vam prodaju sopstvene brojanice ili one koje pravi njihov najbolji ortak, sestra ili ko god.
Manite se straha po pitanju toga. To sve NIJE BITNO.
Brojanica jeste samo i jedino pomagalo u procesu molitvi i ništa više.


Moje su inače bele i to budističke. I ne se uzbuđavam. Čovek koji ih je doneo sa Himalaja dobio ih je kao ekstra poklon za nekog kome će biti potrebne. On nije znao ni kome ih donosi, ni kada će se vlasnik tih brojanica pojaviti... sve do onog trenutka dok se nismo sreli pre par godina i ja sam onako baš bezveze prebacila priču i počela da fantaziram kako su mi potrebne brojanice, pošto mi je dete uništilo one moje priručne, koje sam sama sklepavala od ostataka majčinih ogrlica.
I to bele brojanice zato što mi je Šukra (Venera) vladar... Ali, avaj i Šiva mi je vladar duše, a nemam neku ideju kako da izmislim idealan dizajn koji će pomiriti ta dva atributa Boga.
Čovek mi je na to predao bele brojanice, ali napravljene od kosti (nisam smela ni da pitam od čijih kostiju su zrna pravljena, a ne smem to ni sada). Šiva je onaj koji igra po kostima, po grobljima. On je uništitelj i kreator.

Malo su veće no što sam želela, ali ako me je neko tamo negde na najvišim planinama osetio verovatno da zna i šta mi odgovara. I hvala na tome.
I hvala čoveku koji ih je doneo.
Jer uvek mora da nas ima troje u jednačini.

A od broja tri do 108 ima još da se ide zrno po zrno, kost po kost, život po život.