Gatar, bajalo i sofist

Diotimina priča

-Šta bi onda, zapitah, bio Erot? Smrtno stvorenje?
-Nipošto.
-Pa šta onda?
-Kao i ono pre, reče: sredina između smrtna i besmrtna.
-Šta dakle, Diotimo?
-Demon, i to veliki Sokrate, jer i sve demonsko leži u sredini između Boga i smrtnog stvorenja.
-A koju moć ono ima?
-Objašnjavati i donositi bogovima ono što dolazi od ljudi i ljudima ono što dolazi od bogova; od jednih molitve i žrtve, a od drugih naređenja i odgovore na žrtve. A kako se ono nalazi u sredini između jednih i drugih, ono ispunjava prostor između njih, tako da je vaseljena sama sa sobom povezana. Posredstvom njegovim širi se i sva veština proroka i sveštenika, i onih koji se bave bajanjem, i svakim gatanjem i čaranjem. A Bog se ne meša sa čovekom, nego preko ovoga vrši sav saobraćaj i razgovor bogova sa ljudima, i na javi i u snu. I ko se razumeva u takvim stvarima, to je demonski čovek; a ko se razumeva u kojim drugim stvarima, ili u umetnostima ili u zanatima, taj je prost covek. Ovih demona ima mnogo, i različnih, a jedan od njih je i Erot.
-Ko mu je otac, zapitah je ja, a ko mati?
-To je poduža priča, odgovori mi ona, ali ipak ću ti je kazati. Kad se naime rodila Afrodita, gostili su se bogovi, i među ostalima i Por sin Metidin (Por prvobitno znači put, a naročito u smislu puta i načina kojim se dolazi do obilja i moći. On je sin Metidin (Metida - pamet) jer se obilje i moć stiču pameću.). A kad su ručali, stiže da što naprosi, jer je bila gozba, i Penija (Penija - potreba, nemaština), i bila je na vratima. Pošto se napio nektara, - jer onda još nije bilo vina - uđe Por u baštu Divovu i onako pijan zaspi. A Peniji pade misao na pamet da zbog svog siromaštva zatrudni za Porom, pa legne pored njega i začne Erota. Zato je Erot postao i pratilac Afroditin i sluga njen, jer je začet na dan njenog rodjenja, i, u isti mah voli lepotu, jer je Afrodita lepa. Sin Pora i Penije, Erot ima ovakvu sudbinu:
Pre svega, on je vazda siromah, i daleko od toga da bude nežan i lep, kao što gomila misli, nego je tvrd, i suv, i bez obuće, i bez kuće; uvek leži na goloj zemlji i bez pokrivača, spava na vratima i putevima pod vedrim nebom, i u tome ima prirodu materinu, jer je vazda drugar potrebe.
S druge strane, kao otac njegov, zaseda onima koji su lepi i onima koji su dobri, hrabar je i drzak, iskusan lovac koji vazda snuje neke zamke, i željan razboritosti i dovitljiv, prijatelj mudrosti kroz ceo svoj život, iskusan gatar, i bajalo i sofist. I nije se rodio ni kao besmrtan ni kao smrtan, nego istoga dana čas cveta i živi, kad je u dobru, čas umire, ali ponovo oživi po prirodi očevoj. A što steče vazda rasteče, tako da Erot nije nikada ni siromašan ni bogat, a u sredini je između mudrosti i neznanja.
Tu stvar, naime, stoji ovako: niko od bogova ne traži mudrosti i ne žudi da mudar postane, jer je već to; a ni drugi ko ako je mudar - ne traži mudrosti. A opet ni prosti ne traže mudrosti i ne žude mudri da postanu. A baš to je teškoća u neznanju što se ona sama sebi čini dovoljna, mada nije ni lepa ni dobra, a ni razborita; zato ko ne misli da je potreban, taj i ne žudi ono o čemu misli da mu ne treba.


Platon
Gozba