Ručak

Ovim primerom razbila sam tezu da od jednog povećeg patlidžana, tri tikvice i jednog korena celera ne može da se skuva ručak.
(Pirinač, začini i alge se podrazumevaju u stalnim kućnim zalihama.)

Elem, prvo skuvati pirinač u mleku (kao malo gušći sutlijaš) sa malo anisa, cimeta i karanfilića.
Ubaciti ga u modlu za kuglof i rernu, te zapeći na nižoj temperaturi.
I ostaviti ga da se hladi na prolećnom Suncu uz povremene krike upućene slučajnim prolaznicima izmilelim zbog mirisa - da nije gotovo.





Supa se dobija prostim odlivanjem tečnosti u kojoj se kuvao celer i ubacivanjem par algi. Nekako ima istočnjački šmek i apsolutno je jestiva.





A i interesantna ako se u njoj ogledaju zavese.





Elem, celer se očisti i iseče na kockice, a onda poduže kuva u vodi u kojoj je dodato vrlo malo ulja i začina C (ovo ne volim, ali viša sila).





Tikvice se prodinstaju sa crnim lukom, dodatkom origana i mirođije.





Patlidžan se očisti, iseče na komadiće i prodinsta sa obaveznim belim lukom, biberom, bosiljkom i morskom solju (koja je išla i u tikvice).
Zatim, pošto se malo propasira viljuškom, doda se neki tvrđi i slanji sir i malo prohladi.
Onda se oblikuju ćufte i brzo proprže.
Jeste, to se nije stiglo. Odoše sve ćufte...




I na kraju...
Ko je dirao kad još nije gotovo?
A ono oko mene mrtva tišina i svi ubrljani.

No, preliv se pravi tako (eksluziva: ovo je Milin recept) što se gorka čokolada pomeša sa malo kakaoa, vrlo malo mleka i putera i, doda jedno blago umućeno belance.
Tačan postupak postoji, izuzetno je važan, i mogu ga dobiti samo retki (ja nisam jedna od njih).





Dakle, ovim sam dokazala da od par predprolećnih biljaka može da se skuva ceo ručak.
I da nije istina da umem da pravim samo 2 jela.

Ali sam i dalje ostala na mestu pomoćnog šefa naše kuhinje.
Na žalost ili na sreću.