Salutiram

Ja te neću zaboraviti.
Ni tvoje oči kroz koje sam mogla da vidim sve.
Ni način na koji mi držiš ruku.
Ni način na koji moja ruka klizi preko tvoje podlaktice prekrivene podlivima.

I sva ona lica i sve one kese prepune rastvora i krvnih pločica.
I kako me konspirativno ubacuju sa maskom na licu na odeljenje.

I knjigu koju si tada čitao.

Neću da zaboravim.





Ostali ne znaju, oni obični, kako je lep pogled na crveni zalazak Sunca tamo na desetom spratu, na hematologiji.



Pozdrav i poljubac,
dok se ne sretnemo ponovo na onoj strani.