...neki dani

Bila sam pozvana na ghostbusting zadatak.
Magijsko delovanje.





Trebalo bi da pišem o smrti.
U stvari, možda bi bilo mudrije pisati o zlobi.
Ili o gluposti.





Ili samo ćutati.





Rekla sam im da skinu i sahrane životinju.
A da budali koja je upravo bacila svoju besmrtnu dušu u kanalizaciju oproste i nastave svojim putem.

Babac

Ne kudite svoj um nazivajući ga majmunom koji skače tamo amo, od jedne na drugu granu.

Um je osetljiv instrument kojim možete sebi pomoći do slobode, a možete se i zarobiti. Sve zavisi od toga kako postupate sa njim. On će izvršavati vaše naredbe do u dlaku, on će vas voditi ako je to vaša želja kraljevskim putem sve do kapija prosvetljenja. Ali on takođe može da bude razlog vašeg lutanja po nizinama, gde svaki korak zapinje u blatu.


U smrt ne verujem.

Zar ne Prema Sai?

Vidimo se uskoro.
Vidimo se uvek.





02 Track 2.wma

Izlazak iz Egipta

Jakov je u svojim poslednjim danima pozvao decu da ih blagosilja.
"Sakupite se kraj mene, da vam ispričam šta će biti s vama do kraja vaših dana", rekao je onaj koji se jedne davne noći borio sa Bogom, zamalo pobedio, bio pobeđen i blagosloven.

Blagoslov na hebrejskom znači "izvući", kao "izvući iz korena", kao "izrasti", kao "izvesti".


Tek si bila malo izrasla kada je on došao po tebe, da te vodi.
Samo je rekao da je došao po svoje dete, da se Ozarsif sada zove Mošej i da će vas sve izvesti.
Da mora da te vodi.

Bilo mi je teško.


Svako od dvanaestoro dece dobilo je svoj blagoslov. Svako od njih dvanaest nazvano je po svojim majkama i po svojim pozivima, svojim životnim svrhama.


Posle se pričalo da se Crveno more razdvojilo na 12 staza, za svako pleme po jednu.
To me nije čudilo.

Ozarsif je prošao inicijacije As-Au i As-Ar.
Umeo je da se bori mačem i umom.
Prelazio na onu stranu svesti.
Pisao u trostrukom značenju.


Tri puta su bili blagosloveni. Prvi put imenima svojim majki, zatim Jakovom, a na kraju ih darovao Mošej. Dvanaest puta su ponavljali prinošenje žrtava u Hramu.


Bila si još uvek mala. Sasvim mala, slatka čupavica kada je došao da te vodi.
Čovek sa plavim očima.
Tvoj otac.


12 plemena.

Reuven je bio prvorođeni. Uvek moćan, energičan. Bio je prvo voće, prvi rod. Prvi trenutak dana. Nestabilan kao voda, kao bujica. Početak svake kreacije. Mogao je da promeni svet, menjao je svet. Stvarao i uništavao. Kao voda, kao bujica.

Šimeon je bio težak, jak kao Reuven, ali besan i okrutan. Naoružan i obučen, opasan do vriska, do krvi.

Levi je izabran da služi Hramu. On je "vezan", on je "pridružen". Svoj život daje služeći Duh. Oslobađa sebe od materjalnog sveta i fokusira se na Jedno.

Juda je bio priznanje. On je vođa, otac kraljeva, staza nemanja sebe, davanja svog života za druge - suština upravljanja.

Dan je nastao kao staza zakona i poretka. Sudija, jer pravda je srce svih civilizacija.

Naftali je oduvek slobodan duh. On je kao jelen u šumi, razbijač, razvaljivač mrtvila. Nezavistan, onaj koji isporučuje reči i dela lepote i inspiracije.

Gad je bio i ostao ratnik. Oslanjajući se na Dana on je spreman da se bori. Neophodan da odbrani vrednosti i da sačuva slobodu.

Ašer je napredak i zadovoljstvo, blagoslov iznad očekivanog. Dato mu je i on daje više od golog opstanka. Daje užitak.

Isačar je naučnik. Omogućava mudrost, jasnoću i pravac. On je osnova svakog sistema, odanost obrazovanju.

Zevulun je preduzetnik. Njegov je zadatak da uđe u materjalni svet i raširi iskre Duha, da pronađe čestice zlata u pesku. Zevulun sarađuje sa Isačarom, on mu se divi, osniva domove znanja od kojih će dalje imati koristi.

Jozefu je data patnja. Ali ne samo da on preživljava, on trijumfuje. Kroz svoje izazove postiže veličinu. Kroz prepreke postaje najveći vođa, izvor snage budućim generacijama. I uprkos svom teškom okruženju, on u sebi održava plamen čistoće. A ovaj plamen iz kao kamen teškog mraka sija sve jače deleći se na njegova dva sina - Menašea (onog koji ponovo povezuje, rekonektuje) i Efraima (onog koji transformiše).

Menaše ima sposobnost da ne poklekne pred preprekama, onim koje se upinju da ga nateraju da zaboravi svoje duhovne korene. On ostaje povezan bez obzira na vrstu izazova.

Efraim ide i dalje. I nije dovoljno samo preživeti u neprijateljskom okruženju, potrebno je trijumfovati, biti rodan na suvoj zemlji. Efraim je zato moć, magija transformacije bede u obilje Duha.

Benjamin je gladan, gladan kao vuk za iskrama Duha u svim nivoima postojanja. On ih traži u materjalnom, pronalazi, uzima, hrani se njima i podiže se na svaki način.


12 plemena. 12 staza. Kojom li te je odveo, pitala sam se tog dana u sumrak. Gledala sam kako odlazite, kako mi mašeš kroz suze. Razmišljala da li ćeš me zaboraviti. Kako ćeš izdržati put dug 40 godina? I kako ćeš provoditi svoje dane u zemlji meda i putera.

U mesecu Nisanu, tada kada se čuda dešavaju, kada počinje novo, pustila sam te iz svoje ruke, iz srca nisam nikada.
Pustila sam te da pronađeš svoje pleme i svoju obećanu zemlju.

Kemet je moj dom.
Ta crna zemlja, taj kem, to sam ja.

Ali Kemet je za tebe Misir, Mitzraim, prepreka, zastoj.

A Mošej je poveo svoj narod. I stub svetla je išao pred njima i pokazivao im put.

Princ svetlosti vratiće se istom stazom.
Doći će kao dete da prođe obuku. Da pređe na drugu stranu, da shvati.
Da kaže Otac i ja smo jedno.

I da ponese teret na svojim leđima.


U mesecu smo Nisanu. Onom kada se čuda dešavaju.
Knjiga kaže da se On pokazuje na dva načina. Jedan se zove prirodan, kada je zaklonjen velom. A drugi je čudesan, kada veo neznanja padne.
Nisan u sebi sadrži dva slova "nuns" i znači čudo nad čudima. On je nova godina čudesnog reda, dok je Tišrei početak godine prirodnog sleda.

I Baal Šem Tov kaže da je jedina razlika između prirodne i natprirodne pojave u njihovim frekvencijama, u učestalosti ponavljanja.


U danas, u sutra, tada kada se ponovo rodim ovog puta sa znakom na ruci.
U tom juče, u sutra kada ponovo rodimo jedna drugu, da li ćemo se prepoznati?

Da li ćeš se setiti kako je Mošej poveo tvoj narod?

Da li ćeš se setiti sebe do kolena Solomonova, do kolena Davidova, do Jakova i Isaka, i Avrama?
Do kolena Adamovog?

Na putovanju dugom četrdeset godina, hiljade godina, eone godina da li ćemo se ikada ponovo sresti?

U životu u kom se ja rađam i u kom mi "bude znak na ruci mojoj i spomen pred očima mojim, da mi Zakon Gospodnji bude u ustima; jer me je rukom krepkom izveo Gospod iz Misira" da li ću se i ja setiti svog porekla i svog plemena?

Da li ću se setiti da sam uvek zamalo pobedila, da sam uvek izgubila i da sam svaki put bila blagoslovena?


Tada dok nas Mošej bude vodio preko pustinje, a stub svetla nam pokazivao put
da li ću poći i ja?






Heaven M. Eterović

24. Homeopatija 2

Krajem 18. veka nemački doktor Samuel Haneman i alhemičar je predložio homeopatiju kao novi medicinski pravac. Homeo na grčkom znači „slično“, a phatos je „patnja“. Bazirajući svoja istraživanja i lečenja na zakonu sličnosti ili da slično leči slično, Haneman je kreirao čitav novi sistem lečenja.

Homeopatija je „vitalistička“ filozofija koja bolesti i slabosti objašnjava kao poremećaje „vitalne sile“ ili životne snage. Ona ove poremećaje vidi samo kao manifestaciju simptoma i u tome se razlikuje od pristupa „moderne“ zapadne medicine koja tretira simptome, a ne uzroke bolesti. Po ovoj metodi vitalna sila ima mogućnost da interreaguje sa unutrašnjim i spoljašnjim uticajima svog okruženja i adaptira se na njih. Kao bazu svog rada Haneman je odredio „zakon sličnosti“ to jest tezu da „slično leči slično“.

Zakon sličnosti je baziran na verovanju, kasnije dokazanom i u homeopatskoj praksi, da ako jedna supstanca u velikoj dozi izaziva simptome određene bolesti, tada će ih u ekstremno malim dozama i izlečiti.

Takođe, ovde se ističe da i negativno stanje uma može privući hipotetične entitete bolesti nazvane miazme. Mizame čak i ne dolaze spolja, već su uvek skrivene negde u telu i psihi, na isti onaj način na koji se objašnjava da su neke osobe sklonije jednoj vrsti bolesti, dok druge nisu. One zapravo samo čekaju pogodan trenutak stresa i pada imuniteta da bi se pokazale. Takođe, miazme (kojih ima originalno tri po Hanemanu) se definišu kao glavni uzroci ili koren više oboljenja.

Na primer, „psora miazma“ je uzrok epilepsije, raka, gluvoće, katarakte... I tokom vremena i razvojem same metode predložene su i nove vrste kao što je tuberkular ili kancer miazma. Bez obzira na njihova imena, sama ideja miazmi i dan danas podleže ozbiljnim diskusijama i još uvek nije dovoljno razjašnjena.


Osnove lečenja

Preparati za lečenje mogu biti biljnog, životinjskog, mineralnog i veštačkog porekla, baš kao i u matičnoj alhemiji, i neki od najpoznatijih su natrium-muriaticum (natrijumhlorid), opium, arsenicum, arsenicum album (oksid arsenika), thyroidinum (hormon štotne žlezde) itd. Homeopate, takođe, koriste preparate spravljene od obolelih delova tkiva, krvi ili telesnih produkata i ova vrsta preparata se naziva nosoda od grčkog nosos ili bolest. Od zdravih produkata ili delova tela spravljaju se preparati pod imenom sarkode.

U toku određivanja i izmena terapija homeopate se oslanjaju na dva klasična teksta – Materia medica i Repertoari. U Repertoarima su bolesti indeksirane po simptomima bolesti i do njih su odmah dodate varijante preparata za lečenje, dok je u Materiji medika data kolekcija „crteža lekova“ poređanih po alfabetskom redu i uz svaki je dat opis simptoma koje leči, to jest čiji uzrok eliminiše. Interesantno je primetiti da je sam Haneman u toku homeopatskih terapija pacijentima zabranjivao da konzumiraju kafu, čaj, vino ili začine, dok je pivo bilo dozvoljeno, uz objašnjenje da jaki ukusi remete dejstvo preparata.
I ne treba zaboraviti da je na osnovu njegovih ispitivanja nitroglicerin doveden u vezu sa srčanom anginom i da se u moderno doba i koristi kao zvanični lek.


Iako pokazuje rezultate, homeopatija se zakonski tretira vrlo različito od države do države. U našoj zemlji je dozvoljena kao praksa, mada ovde važi i savet da je uvek bolje otići kod zvaničnog lekara koji je specijalizovao tu vrstu lečenja, čisto da bi osoba svela na minimum svaki rizik od pogrešne dijagnoze i terapije.
Takođe, homeopatske lekove je moguće kupiti u specijalizovanim apotekama i obično se zakonska regulativa koja tretira klasične farmaceutske lekove ne odnosi na njih, već podležu posebnim zakonima. I što je još interesantnije, homeopatski praparati se sve više koriste i u veterinarske svrhe.

Iako vrlo popularna u 19. veku, homeopatija brzim napretkom zvanične zapadne medicine biva istisnuta tokom gotovo celog narednog veka. Svoj povratak na medicinsku scenu poslednjih decenija 20. veka i uspešan dalji razvoj može da zahvali „greškama“ zvanične medicine, farmacije i prehrambene industrije - vakcinacijama, teškim metalima, veštačkim aditivima koji prouzrokuju autoimune i alergijske reakcije, a za koje ne postoji zvanični lek.


Razvoj srodnih metoda

Takođe, kao i svaka nauka i homeopatija se razvijala. Iz nje je iznikla metoda „Bahovih cvetnih kapi“ nazvana po lekaru Edvardu Bahu koji je postizao lečenja tako što je preparate spravljao od cvetova. Isopatija je sledeća metoda koja bazično koristi nosode da bi zaštitila od unapred predviđenih oboljenja. Tretira se kao neka vrsta homeopatske „vakcinacije“. A danas se najčešće sa homeopatijom možete sresti preko imponderabli, preparata koji su spravljeni tako što je u alkohol ili laktozne kuglice „utisnuta“ frekvencija elektromagnetnom energijom, sunčevom svetlošću ili ređe preko x – zraka.

Ova metoda se čini najsigurnijom jer lekar samo očitava mikrostruje sa pacijentovih dlanova ili stopala gde se sutiču svi meridijani, i koristeći osnovne postavke akupunkture i moderne tehnologije na mini računaru vezanom za pacijenta odmah dobija izabrane nazive preparata. Zatim kutijici u kojoj su kuglice zadaje frekvenciju tog preparata i pacijent ima zadatak da ih pije u određeno vreme u toku dana i drži na sigurnoj udaljenosti od električnih uređaja.

Što se uticaja astrologije tiče, osobe koje imaju istaknutiji Mesec ili Neptun trebalo bi da koriste klasične homeopatske preparate rastvorene u vodi ili Bahove cvetne kapi, dok bi osobe sa uticajnijim aspektima između Merkura i Urana bile prijemčivije za preparate kuglice u koje je utisnuta frekvencija originalnog leka.

Rasprava da li homeopatija funkcioniše ili ne traje i dan danas, i pravi savet možda bi mogao da bude – probajte. Alhemija i njeni postulati još uvek iznenađuju.

Shamrock diaries 11 - silat

Nedelja 4. april
Jutro
Ada





Par parova sa decom, retki biciklisti, murija nas obilazi (za sada je sve ok), jedna konjska zaprega staje i recikleri nas posmatraju.
Bajker prolazi skroz tamo, na drugom putu, a onda se vraća i zaustavlja.
Kacigu ne skida.
Samo gleda.

Mi stojimo.





Moji momci vole mirniji dizajn štangli.
Ovi ispred, sa džudoa furaju taj folklorni drvodeljački stil.





Ima nas kapapovaca, kali/eskrimista, karatista, džudoista, ving-čunovaca...
Sve što je ikada bilo registrovano u MMA listi stoji tog jutra na Adi.

Normalno, jedan od mojih kapapovaca doneo je oklagiju.
I naravno da sam ja sa punim pravom očekivala da razvuče testo za štrudlu.

Šalu na stranu, dobila sam bukovu štanglu, mada preferiram ratan. Valjda su proradili moji brđanski bosančeroski geni.
I trudila se svojski da nabacim izraz lica kao što ima Erik.





Taj intelektualno-odbrambeni izraz.





A dan je odmicao, dok nas je Bob (sifu, sensei, guru) podučavao stilove borbi u silatu i pomalo o krivičnom zakoniku.
Čisto da nas strast ne ponese previše.





Posle svakog prikaza morali smo da ponovimo situaciju kao napadač i kao onaj koji se brani samo po hiljadu puta.





Što je u mojoj svesti, koži i mišićima ostavilo neizbrisiv trag, s obzirom da sam se sva uplavila od modrica dan ranije.





I bila sam vrlo skoncentrisana, svi smo bili, dok nam je objašnjavao kako se lomi zglob i gde su arterije.





Štangla, toljaga ili mač sasvim je svejedno. Daj šta daš - filozofija.
I vrlo sam pažljivo gledala kada je izvadio mali drveni mač sa Jave koji podseća na boken.





Mač tipa boken koriste sva "domorodačka" plemena širom planete. I sećam se priče kako je u srednjem veku u Japanu jedan od učitelja bio sposoban da sredi celu ful opremljenu vojnu formaciju samo tim drvenim, nazovi trenažnim, mačem.

Ovakav pravi mu uopšte nije bio potreban.





Kada smo prešli na noževe, a zbog mog već tradicionalnog samoubilačkog nagona, čekao me je rumenko.





Rumenka sam ponosito zadenula za pojas osećajući se kao na polju Kosovu.
I taman dok sam sanjarila o tome kako puštam brkove, a sablja mi se po zemljici vuče, dok ovi moji idu iza mene i borbeno sviraju gusle...





...sifu nas je uputio gde su bubrezi (...zbog akupunkture),





i na koji način da lepo priupitamo napadača da li je amater.





Jer ako jeste, prvo ćemo se ljubazno nasmešiti.





A drugo će već doći samo od sebe.





Postoji sistem "zaključavanja" ruke napadača,





ali noževi su noževi, i nisu igračke.
I zašto da se robija zbog neke budale?

Uvek je bolje malo ga zaseći i napustiti.





A za to služi ovakav model:





Mali, japanski, nije kažnjiv zakonom. Organe u toku racije uvek možemo da ubedimo da radimo u pošti na otpakivanju paketa.

...Jeste, na isti način na koji ćemo danas da ih uverimo da mi obožavamo da razvijamo kore za gibanicu, i da čak i ovde u prirodi prosto moramo da imamo sveže domaće rezance za supu.
Za to nam služe ove oklagije... Od kojih se nikada ne odvajamo.

Ništa bez svežih rezanaca.


Inače, moji gorepomenuti bosančeroski geni (majčina strana jednačine) ovakav nožić nazivaju čakija.
I generacijama ga moji nose kao modni detalj.
Eto, red je bio da nastavim tradiciju.





Dan je završen predveče kombinacijama.
Nož i motka.

I sve što poželim.





Miki i ja smo hipnotisano pratili i pokušavali da ukrademo što više.

I nije čak ni bitno što na sertifikatu stoji ime Instituta za azijske borilačke veštine u Hajdelbergu (deda bi bio ponosan).
Već to što sam zaista shvatila da moram više da jedem, jer ovako nema smisla. Svi su duplo veći i troduplo teži.





I nije bitan papir, i ne znači ništa.
Važniji je bio taj dan.

Dan sa sjajnim momcima.

Shamrock diaries 10 - Zvonko, ja i ekipa

Parče grupne fotografije:





Da ne bi došlo do zabune... Ja stojim između Zvonka (okićenog medaljama) i Mome. I iza Igora, samo godinu dana starijeg od moje ćerke, ali poštovanog sparing partnera.
On je bio najmršaviji pa su nas mudro spojili da vežbamo zajedno.

Blago meni.

Shamrock diaries 9 - Yamada

Rekao mi je da obavezno pogledam Yamadu... Tada dok smo stajali otvoreni u rebarnom delu sa rukama pod 45 stepeni, a da bi mogli da se satiremo i nogama.

Klimnula sam glavom.





Kako je bila čudesna ta subota razmišljala sam vraćajući se kući.





Kako je tajlandski boks čudesna veština.





Kako sam uspela da potpuno neplanirano iskoristim agresivne planetarne uticaje za nešto dobro.
Za nešto novo.





I koliko je čudesan taj savršeni mir u meni dok gledam kako mi se po rukama pojavljuju modrice i podlivi svih boja i oblika.

Skoči !

Mr.Brain je japanska serija nastala najverovatnije kombinacijom ideja dr.Hausa i CSI-a.
Ekstremno je gledana diljem Azije i njen uticaj nastavlja da se širi dalje.
U mojoj kući preko Tudoa samo trešti (uz engleske, a kada nema, i kineske titlove).

Što se mene tiče odgledala sam čak cele dve epizode u pokušaju lovljenja grešaka, ali ih nije bilo.





No, sam intro me je podsetio na davne dane detinjstva i tu neku dobru (staru) energiju.
I ovih dana nema ništa optimističkijeg za mene od onog trenutka kada se sa našeg klavira začuju ovi zvuci...

Arundhati Durga

Žene imaju dve snage više od muškaraca.
Jedna im služi za rađanje, a druga za ...






Prolećni Navaratri - 9 noći bitke boginje Durge i njenog tigra Darme počinju večeras.


Ponekad je potrebno baciti i dva života na borbu sa budalom.
Ali - kad se mora nije teško.

Kurčevito

Da.

Potpuno sam zaboravila na tebe svih onih meseci.
Do skoro.

Nije mi samo jasno zašto sam te se uopšte setila. No, ako pogledam na sat pojavićeš se upravo... sada.

Nisam ja toliko velika veštica kolikom me smatraš, mislim da to ima više veze sa bliskim ascedentima i Suncima koja se dogledaju u suprotnim znakovima.

Ali, nemam vremena, zaista nemam vremena.
A nemaš ni ti... ovih dana, nedelja, meseci.
I nećeš dobiti remek-delo.
Stvarno nemam vremena.

Dok kucam razmišljam o još pet stvari koje treba hitno da odradim, a koje mi donose novac (priznaj da je to prioritet), o onom zaludnom koji će da pokuša za sat vremena da se provuče kroz skajp ili mobilni, o ručku, o vešu, o tome gde da udenem či gong danas, a gde pet minuta disanja.
Pet dijamantskih minuta.

To je moje danas dok kucam.
U tvoje danas upravo ulazim u salu u Ilije Garašanina i sve muške glave (a kao da i ima nekih drugih) okreću se instiktivno na paket feromona i pedesetak kilograma prečišćenog estrogena.
Gostujući trener me iznenađeno gleda i sa jakim nemačkim akcentom pozdravlja uljudno.
Ali ne može da se suzdrži.

-Are you a soldier?

-If I came here in dress and high heels all the guys would looked at my legs. No one would pay attention to you.


Znaš, znaš i sam, cela zima je bila haos. Ono kada pomisliš da je taman gotovo, a onda iskrsne gomiletina stvari, planina stvari.

U Optimistu sam poslednji put bila još krajem avgusta. I to negde oko podne.
I ne zbog tebe, zbog njega.
Stvari srca, sve to znaš i sam.
Naporno leto, naporna godina, sa izuzetkom nekih detalja, ja bih rekla. Ti bi to dekorisao psovkama.

Sa igranjem sam završila. Odlaziću u dansing salu samo ponekad da ne zaboravim. Ostalo mi je da masterujem samo argentinski tango, ali to tek sledeće godine. Ipak je u meni ostala navika da par puta nedeljno biram što više štikle, obavezne mrežaste čarape i diskretno izazovne haljine. Teško se navikavam i teško iz ormana vadim militari pantalone i one Rambo majice.
Avanzovala sam i po pitanju obuće. Jedne patike za treninge u šumi, jedne za salu i jedne za po gradu. Uz par verzija cokula.
Trenažne rukavice i još nekoliko za mačevanje i motke.
Ful oprema u stilu "Ljubinka sine, ode mama u rat".

Par puta nedeljno prođem pored Gladne patke i Kristala (lokal na glasu ;) ) i uđem u našu malu skrivenu cvjećarnicu. TNT ekipa je mala, ali teško opisiva. I kako god okrenem, ja sam u toj vrsti najmanja i najlakša. Delujem tragikomično međ medvedima obrijanim do glave. Ali, znaš šta?
Svi ti odvaljeni od planine komadi mužjaka se plaše mene.
Hormoni su čudo.

Do sada sam bila prenošena na pet metara udaljenosti, a da još uvek nisam shvatila kako. Do sada sam naučila kako se koriste bukove, a kako ratan štangle. Do sada sam mahala jednom sabljom, jednom mačetom i trenažnim noževima (zovemo ih interno rumenko i šarenko). Na prvoj odbrani od noža može se smatrati da sam u toku napredovanja sama sebi odsekla levo uvo. Sledeći put sam motkom sredila i desno.
Do sada sam naučila kako da se izvučem iz davljenja i bila izistinski davljena da osetim prekid dovoda krvi kroz karotide. Da mi je nos bio prohodniji mislim da bih izdržala duže.
Ima nešto u tome što sam naopako radila trbušnjake. U svakoj gluposti ima i deo koristi. Umesto kamen stomaka dobila sam dve tanke trake mišića na vratu. Baš one koje štite arterije. Nije mi se dalo da osetim padanje u san zbog toga, ali mi se dalo da osetim kako je daviti se u sopstvenim slinama i zašto ne treba ići na trening dan posle preguranog gripa.

Svaki put kada sam gurnuta uz zid procenjujem daljinu, potencijalna oružja, putanje bega. I svaki put na komande "Skini se", "Lezi tamo" ili "Daj pare" automatski laktom razbijam njegov nos dok oduzimam oružje, hvatam mu glavu u klinč i radim seriju udaraca kolenom tamo gde mužjake najviše boli.

Čeka me još puno, ali ne odustajem. Čeka nas deo u streljani, čeka nas kako da se snađemo dok pucamo u pokretu, u potpunom haosu. Kako da se oružje otkoči nogom ako je jedna ruka povređena.

Čudno je to, ali tamo u dođou, u našoj skrivenoj cvjećarnici, ponovo se osećam vrlo ženstveno. Glas mi postaje erotičan, pokreti nežni i graciozni, ponašanje opasno suzdržano. To radi Venera u Škorpiji.

Znam i šta tražiš u ovom tekstu.
Videla sam.

Sve je u poslu, sav haos, sav fokus.
Ljubav u daljini.
Problem u matici, materna stvar.
Majka.
Ponavljanje ugovora, dvostruki dilovi.
Strah.

Videla i prekrstila se.
Kao i uvek...


Ne znam da li si razmišljao o ulasku Urana u sledeću kuću. Tebi će čačnuti Veneru, a uostalom zašto bi i gledao? Meni natrčava na Marsa. Zato i hoću moju pilotsku dozvolu. Ne divljenja radi, niti iz romantičnih trtljanja o nimbusima i kumulusima, potrebna mi je zbog mene. Zbog posla i zbog onog trenutka kada je bolje da sam ja gore u mašini, nego da gledam iz nulte tačke kako eksplodiraju pogoni.
I nameravam da je dobijem i da mi služi.


Ovde je standardno. Ona mala bara puna jegulja koje tripuju da su krokodili smrdi sve jače i jače.
Svake noći magične kutije serviraju im slike jada i bede naše elite. Siluju se deca i starci, po zaseocima deca poljoprivrednika stondirana su supstancama, žene su gole i ružne, a muškarci sve gluplji i gluplji.
Caruje sirotinjska filozofija.
I last but not the least - blogovi na onom serveru su esencija smora.
(Znam da ti ova informacija najviše znači.)


Odavno želim da odem, i sada mi se i otvara.
I to na kraj sveta, tamo je moj dom.


U dođou momci su sjajni.
Poštuju me, i plus su pametni. I nekako što se duže znamo ne samo da imaju potrebu da me zaštite kao jedinu ženku u čoporu, već počinju neki sjajni stil peripatetičkih filozofija koji odavno ne doživeh.
I sasvim je sigurno da nikada neću imati fizičku snagu kao oni, ali sam brža i pokretljivija, i imam i dva skrivena aduta. Jača sam u glavi od svakog od njih i umem da rasturim ljubavlju, kun stil borbe, striktno ženski.



I to je to.
Kada treba srešćemo se ponovo, ako treba.

Sviramo slične melodije...







U tvom danas, u sali u kojoj uveče caruju nunčake i tegovi na lancima, kjukušinkai ekipa i ostali zaluđenici, ja ulazim, sve glave se okreću, on se okreće i ljubazno pita:

-Are you a soldier?

-You can bet I am.