Kurčevito

Da.

Potpuno sam zaboravila na tebe svih onih meseci.
Do skoro.

Nije mi samo jasno zašto sam te se uopšte setila. No, ako pogledam na sat pojavićeš se upravo... sada.

Nisam ja toliko velika veštica kolikom me smatraš, mislim da to ima više veze sa bliskim ascedentima i Suncima koja se dogledaju u suprotnim znakovima.

Ali, nemam vremena, zaista nemam vremena.
A nemaš ni ti... ovih dana, nedelja, meseci.
I nećeš dobiti remek-delo.
Stvarno nemam vremena.

Dok kucam razmišljam o još pet stvari koje treba hitno da odradim, a koje mi donose novac (priznaj da je to prioritet), o onom zaludnom koji će da pokuša za sat vremena da se provuče kroz skajp ili mobilni, o ručku, o vešu, o tome gde da udenem či gong danas, a gde pet minuta disanja.
Pet dijamantskih minuta.

To je moje danas dok kucam.
U tvoje danas upravo ulazim u salu u Ilije Garašanina i sve muške glave (a kao da i ima nekih drugih) okreću se instiktivno na paket feromona i pedesetak kilograma prečišćenog estrogena.
Gostujući trener me iznenađeno gleda i sa jakim nemačkim akcentom pozdravlja uljudno.
Ali ne može da se suzdrži.

-Are you a soldier?

-If I came here in dress and high heels all the guys would looked at my legs. No one would pay attention to you.


Znaš, znaš i sam, cela zima je bila haos. Ono kada pomisliš da je taman gotovo, a onda iskrsne gomiletina stvari, planina stvari.

U Optimistu sam poslednji put bila još krajem avgusta. I to negde oko podne.
I ne zbog tebe, zbog njega.
Stvari srca, sve to znaš i sam.
Naporno leto, naporna godina, sa izuzetkom nekih detalja, ja bih rekla. Ti bi to dekorisao psovkama.

Sa igranjem sam završila. Odlaziću u dansing salu samo ponekad da ne zaboravim. Ostalo mi je da masterujem samo argentinski tango, ali to tek sledeće godine. Ipak je u meni ostala navika da par puta nedeljno biram što više štikle, obavezne mrežaste čarape i diskretno izazovne haljine. Teško se navikavam i teško iz ormana vadim militari pantalone i one Rambo majice.
Avanzovala sam i po pitanju obuće. Jedne patike za treninge u šumi, jedne za salu i jedne za po gradu. Uz par verzija cokula.
Trenažne rukavice i još nekoliko za mačevanje i motke.
Ful oprema u stilu "Ljubinka sine, ode mama u rat".

Par puta nedeljno prođem pored Gladne patke i Kristala (lokal na glasu ;) ) i uđem u našu malu skrivenu cvjećarnicu. TNT ekipa je mala, ali teško opisiva. I kako god okrenem, ja sam u toj vrsti najmanja i najlakša. Delujem tragikomično međ medvedima obrijanim do glave. Ali, znaš šta?
Svi ti odvaljeni od planine komadi mužjaka se plaše mene.
Hormoni su čudo.

Do sada sam bila prenošena na pet metara udaljenosti, a da još uvek nisam shvatila kako. Do sada sam naučila kako se koriste bukove, a kako ratan štangle. Do sada sam mahala jednom sabljom, jednom mačetom i trenažnim noževima (zovemo ih interno rumenko i šarenko). Na prvoj odbrani od noža može se smatrati da sam u toku napredovanja sama sebi odsekla levo uvo. Sledeći put sam motkom sredila i desno.
Do sada sam naučila kako da se izvučem iz davljenja i bila izistinski davljena da osetim prekid dovoda krvi kroz karotide. Da mi je nos bio prohodniji mislim da bih izdržala duže.
Ima nešto u tome što sam naopako radila trbušnjake. U svakoj gluposti ima i deo koristi. Umesto kamen stomaka dobila sam dve tanke trake mišića na vratu. Baš one koje štite arterije. Nije mi se dalo da osetim padanje u san zbog toga, ali mi se dalo da osetim kako je daviti se u sopstvenim slinama i zašto ne treba ići na trening dan posle preguranog gripa.

Svaki put kada sam gurnuta uz zid procenjujem daljinu, potencijalna oružja, putanje bega. I svaki put na komande "Skini se", "Lezi tamo" ili "Daj pare" automatski laktom razbijam njegov nos dok oduzimam oružje, hvatam mu glavu u klinč i radim seriju udaraca kolenom tamo gde mužjake najviše boli.

Čeka me još puno, ali ne odustajem. Čeka nas deo u streljani, čeka nas kako da se snađemo dok pucamo u pokretu, u potpunom haosu. Kako da se oružje otkoči nogom ako je jedna ruka povređena.

Čudno je to, ali tamo u dođou, u našoj skrivenoj cvjećarnici, ponovo se osećam vrlo ženstveno. Glas mi postaje erotičan, pokreti nežni i graciozni, ponašanje opasno suzdržano. To radi Venera u Škorpiji.

Znam i šta tražiš u ovom tekstu.
Videla sam.

Sve je u poslu, sav haos, sav fokus.
Ljubav u daljini.
Problem u matici, materna stvar.
Majka.
Ponavljanje ugovora, dvostruki dilovi.
Strah.

Videla i prekrstila se.
Kao i uvek...


Ne znam da li si razmišljao o ulasku Urana u sledeću kuću. Tebi će čačnuti Veneru, a uostalom zašto bi i gledao? Meni natrčava na Marsa. Zato i hoću moju pilotsku dozvolu. Ne divljenja radi, niti iz romantičnih trtljanja o nimbusima i kumulusima, potrebna mi je zbog mene. Zbog posla i zbog onog trenutka kada je bolje da sam ja gore u mašini, nego da gledam iz nulte tačke kako eksplodiraju pogoni.
I nameravam da je dobijem i da mi služi.


Ovde je standardno. Ona mala bara puna jegulja koje tripuju da su krokodili smrdi sve jače i jače.
Svake noći magične kutije serviraju im slike jada i bede naše elite. Siluju se deca i starci, po zaseocima deca poljoprivrednika stondirana su supstancama, žene su gole i ružne, a muškarci sve gluplji i gluplji.
Caruje sirotinjska filozofija.
I last but not the least - blogovi na onom serveru su esencija smora.
(Znam da ti ova informacija najviše znači.)


Odavno želim da odem, i sada mi se i otvara.
I to na kraj sveta, tamo je moj dom.


U dođou momci su sjajni.
Poštuju me, i plus su pametni. I nekako što se duže znamo ne samo da imaju potrebu da me zaštite kao jedinu ženku u čoporu, već počinju neki sjajni stil peripatetičkih filozofija koji odavno ne doživeh.
I sasvim je sigurno da nikada neću imati fizičku snagu kao oni, ali sam brža i pokretljivija, i imam i dva skrivena aduta. Jača sam u glavi od svakog od njih i umem da rasturim ljubavlju, kun stil borbe, striktno ženski.



I to je to.
Kada treba srešćemo se ponovo, ako treba.

Sviramo slične melodije...







U tvom danas, u sali u kojoj uveče caruju nunčake i tegovi na lancima, kjukušinkai ekipa i ostali zaluđenici, ja ulazim, sve glave se okreću, on se okreće i ljubazno pita:

-Are you a soldier?

-You can bet I am.