Rekao mi je da obavezno pogledam Yamadu... Tada dok smo stajali otvoreni u rebarnom delu sa rukama pod 45 stepeni, a da bi mogli da se satiremo i nogama.
Klimnula sam glavom.
Kako je bila čudesna ta subota razmišljala sam vraćajući se kući.
Kako je tajlandski boks čudesna veština.
Kako sam uspela da potpuno neplanirano iskoristim agresivne planetarne uticaje za nešto dobro.
Za nešto novo.
I koliko je čudesan taj savršeni mir u meni dok gledam kako mi se po rukama pojavljuju modrice i podlivi svih boja i oblika.
Saturday, April 9, 2011
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment