Ujutru izađem da se sunčam i da diktiram priču.
Mikrofon nije baš najidealniji, pa izgleda kao da nameravam da pojedem celu spravicu.
Sedim na klupi polugola i pričam.
To što imam.
Negde u pozadini glave smišljam načine na koje mogu da odvedem Džonija u Maleziju.
Tamo postoji klinika koja tačno i za svagda može da reši problem.
I onda bi trebalo da svratimo do Kuala Lumpura, da ne ispadne da smo samo gledali malezijske njive, neko selo i lokalne svinje.
I trebalo bi da se nakupujemo budalašina u kineskoj četvrti.
I najedemo koječega.
I ako ne dobijemo proliv pre povratka kao da ništa nismo ni uradili.
Ali povratne karte koštaju poprilično i van sezone.
I sedim i sunčam se, pričam i radim.
Treba povezati neke kreativne ljude.
Treba zaraditi pare.
No comments:
Post a Comment