Pages

Thursday, January 10, 2013

Hormon



Meni je lako.
Neki ljudi to rade za ideale.
Ja za novac.

Jedino me nervira što se polazi noću.
Jedino.


Već po pravilu skidam svu šminku i zadužujem opremu.
I već po pravilu svaki put kaže mi istu stvar.
Da se čuvam, da se držim ostalih, da sam na oku, najbolje u sredini.
I po pravilu prevrnem očima, a on se osmehne.

Kolona džipova napreduje ka jugu.
I samo se moje lice ocrtava na bočnom staklu, kao dečije.
I samo neki mrak i neke kuće kroz noć.

Okrećem se, srećem njegov pogled u retrovizoru.

Stavljam naočare i šlem.

-Ne može da se vidi da sam žensko.
-Nemoj da si tako sigurna, uzvraća mi. Može da se oseti.







No comments:

Post a Comment