Meni je lako.
Neki ljudi to rade za ideale.
Ja za novac.
Jedino me nervira što se polazi noću.
Jedino.
Već po pravilu skidam svu šminku i zadužujem opremu.
I već po pravilu svaki put kaže mi istu stvar.
Da se čuvam, da se držim ostalih, da sam na oku, najbolje u sredini.
I po pravilu prevrnem očima, a on se osmehne.
Kolona džipova napreduje ka jugu.
I samo se moje lice ocrtava na bočnom staklu, kao dečije.
I samo neki mrak i neke kuće kroz noć.
Okrećem se, srećem njegov pogled u retrovizoru.
Stavljam naočare i šlem.
-Ne može da se vidi da sam žensko.
-Nemoj da si tako sigurna, uzvraća mi. Može da se oseti.
No comments:
Post a Comment