Ucrvljah se ležeći u svim mogućim pozama u kojima nemam pritisak na vrat i levo rame.
Ucrvljah se gledajući sve moguće dokumentarce na tjubetu o vanzemaljcima, nacističkim kultovima, Edgaru Kejsiju...
Ucrvljah se kukajući, gubeći osećaj u levoj ruci, pa ga bolno vratih.
Za to vreme moja ekipa se slikala za tv.
Eto propade mi i onih vorholovskih pet minuta slave.
Meni je ipak suđeno da delujem iz senke... kreveta.
Mislim, lažem.
Jutros sam hodala sat vremena kroz šumu, prvi put posle deset dana.
Noćas ću osetiti koliko će me ovaj izlet koštati u bolovima.
jaoj! pa ti ozbiljno nagrabusi!!!
ReplyDeleteaj, pa da skoro budeš o.k. i pridružiš se ekipi!
*
Ozbiljno... pršljen je jedno neurološko čudo. Juče sam računala da je porođaj manje boleo, ili je bilo davno pa je izvetrilo iz sećanja :)
ReplyDelete