Ananda

Sunce je sa Merkurom u Lavu, a Mesec sedi u Rohini nakšatri.
I zajedno formiraju Budha-Aditya yogu.

I setih se Bakija kad je ušao u Hare Krišnu, još smo bili valjda tek na početku druge godine u srednjoj školi. I kako me je izluđivao recitovanjem Bhagavat Gite iza mojih leđa na sred matematike.
I kako se molio Krišni da mu pomogne oko kontrolnog koji ne da veze nije imao da uradi, nego se nije ni spremao.
I kako mu ja dajem da prepiše sve.
I kako se on ponovo zahvaljuje Krišni.

I kako ta knjiga danima i danima, i mesecima i godinama putuje po Banjici, i Karaburmi i u Indiju.
I kako se on vraća.
I kako se grlimo na sred banjičke pijace.

I kako prolaze godine i decenije, i onda ja uzimam da je čitam. Prvo Ramajanu, kao obavezno štivo, pa Bhagavat Gitu, a za njom i Mahabharatu.
I kako nosam te knjige po plesnim školama i borilačkim salama.

I danas se eto obrazuje ta Budha-Aditya yoga i znači inteligenciju.
Začudo probudila sam se jutros sa vrlo kristalno jasnim saznanjem da sam brljiva. Neopevano, nedokazivo, užasno-matoro a opet - brljiva. Zastrašujuće brljiva.
I okružena ljudima koji savršeno verbalizuju, racionalizuju, prosvetljeni su i produhovljeni.

A ja?

Pre neki dan sam počela da jedem sirovo meso.
Počela sa goveđom džigericom.
O da.
Povredila svetinju.

Jer "nema oslobođenja zbog patnje, preko patnje i zbog prestanka patnje".

Sedela sam mu u krilu, ležala ispod njega, umirala na zemlji zbog njega, stajala iza njega u borbenim formacijama, rađala zbog njega, jela i gladovala zbog njega. Sve sam bila samo zbog njega.

I kada je krenuo da pokuša da se izbegne Kurukšetra rat, glavni Kaurava je naložio da mu se uz put bacaju cvetne latice, da žene pevaju, da se pred njega iznesu hrana i dragulji, on je stigao sam, seo u ugao i uzeo samo čašu vode.
-Nemojte da se glupirate, to me ne interesuje, otprilike im je rekao. Pokušao je, ali rat je bio neminovan.  


Kada je trebalo da počne napad Arđuna ga je pitao zašto mora da ubija, odgovorio mu je da tako treba da se desi i neka se desi.

A onda je par hiljada godina kasnije uvaženi swami, guru i presvetli dopisivao svoje komentare gde je umno obrazložio kako je to u stvari ubijanje zbog principa vere. "Princip vere" nije objasnio, ali sam uvaženom guruu, swamiju i presvetlom rekla da pali, da šeta, da prvo opere svoju činiju, a posle može da pere i sve ostalo i lično.
I zagrizla parče goveđe džigerice.

Neka cveta hiljade cvetova. I neka su cvetovi i mirisni i lepi, i smrdljivi i ružni, i brljivi ovako kao ja.

I kada je stao ispred Arđune, rekao mu je da se ne plaši i da će mu u sred bitke pokazati svoju suštinu.
I zasijalo je milijarde sunaca.

Ma jedno je moralo da bude brljivo.
Ovako kao ja.


I kada je njegov bedni prijatelj došao da mu ponudi samo jednu činijicu pirinča i da moli da ga oslobodi gladi i siromaštva, on ga je ponudio kraljevskom trpezom.
Čovek je samo osetio stid što donosi bedan poklon.
Ali Krišna je prihvatio i blagoslovio i umnogostručio.
Svako bedno zrno pirinča pretvorio je u mnoštvo i u blago, i u milijarde sunaca.

I ja tako godinama vadim iz džepova komade bakarne žice i kondenzatore i pola čačkalice, i parče od pertle.
Sva moja blaga.
I sve mu dajem, svega se rešavam.
A najviše starih učenja.

I kako posle kišnog prepodneva izlazi Sunce, tako i ja pronalazim jednu staru stvar.
Onako teško sektašku.
I puštam je što glasnije.
I igram.

Danas je Krišnin rođendan.


I boli me briga za veroispovesti, za kanone i sve redom.
U sjaju milijardu sunaca ovo jedno brljivo igra danas ceo dan.