Moj mozak je napravio jedno cak.
Samo sekunda.
I to me je koštalo pesnice pravo u glavu.
Na sreću upala je nekako ispod oka i odmah do nosa.
On se izbezumio, ja nisam.
Očekivala sam bol, ali se pojavio samo čudan osećaj u sinusnim šupljinama i ništa više.
Oko na mestu i nos ne polomljen, super sam prošla.
I onda sekundu kasnije samo sam podmestila dlan i krv je jurnula.
Jeste, skakanje, maramice, voda, odgovaranje na pitanja dok mi je kroz glavu prolazila ona završna scena iz Rokija.
Pet minuta kasnije, pet maramica kasnije, uzela sam ogledalce iz tašne obrisala ubrljano lice, pažljivo izduvala nos i to je bilo to.
Ustala i nastavila borbu sa prvim koji mi je naleteo.
Pogledala sam krvave maramice još jednom pošto sam prešla ulicu i ubacila ih u kantu.
I produžila dalje.
No comments:
Post a Comment