Postati izuzetan

Psiholog Al Sajbert se zainteresovao za ličnosti osoba koje preživljavaju, kada se pridruižio padobrancima, po završetku koledža, 1953. godine. Kadar koji je obučavao sastojao se od nekoliko preživelih iz jedinice koja je bila gotovo uništena u Koreji. Ovi veterani bili su žilavi i mnogo strpljiviji nego što je očekivao. Na greške su reagovali šalom umesto da se naljute. Još važnije, napisao je Sajbert: "Posmatrao sam ih kako su opušteni. Kao da je svako od njih imao neku vrstu ličnog radara koji uvek oštro motri." Shvatio je da ovi ljudi nisu preživeli teška iskušenja samo zahvaljujući sreći.
Tokom karijere, Sajbert je i dalje proučavao profil ljudi koji preživljavaju. Ustanovio je da je jedna od njihovih najupadljivijih karakteristika složenost karaktera; jedinstvo mnogih suprotnosti odredilo je dvojne crte. Oni su i ozbiljni i razigrani, tvrdi i blagi, logični i intuitivni, stidljivi i agresivni, introspektivni i otvoreni, itd. To su paradoksalni ljudi koji se ne uklapaju u uobičajene psihološke kategorije. Ovo ih čini fleksibilnijim od većine ljudi, s obzirom na to da se napajaju iz bogatijeg vrela.
Sajbert se pita kako to da se ličnosti preživelih ne imobilišu sopstvenim kontradikcijama. Radeći na osnovu koncepata Rut Benedikt i Abrahama Maslova, intervjuišući stotine ljudi koji su preživeli sve vrste nedaća, Sajbert je ustanovio da oni imaju hijerarhiju potreba koje, za razliku od većine ljudi, nastoje sve da ostvare. Počinjući od osnovnih, ove potrebe su: opstanak, bezbednost, prihvatanje od strane drugih, samopoštovanje i samoostvarenje. Jedna od glavnih potreba koja preživele razlikuje od drugih ide, međutim, i izvan samoostvarenja: potreba za zajedničkim delovanjem. Sajbert definiše tu potrebu kao potrebu da stvari funkcionišu za samog čoveka i za druge.
Preživeli se, dakle, ne bore samo za sopstvene interese, već i za interese drugih, čak i u najstresnijim situacijama. Raščišćavaju nered i stvari čine bezbednijim i efikasnijim. Ukratko, daju sebe ostavljajući svet boljim nego što su ga zatekli. Njihova relaksirana svesnost i pouzdanje koje uz to ide omogućavaju im da sačuvaju svoju energiju za važne stvari. Kada stvari idu dobro, sami se dobro osećaju i koriste vreme da zadovolje svoju radoznalost, i usmereni su na lični napredak i rešavanje potencijalnih problema. Ponekad se može učiniti da se drže po strani, ali oni se pojavljuju kada se pojavi problem.

Oni koji preživljavaju bolest

Sajbertove karakteristike onih koji prežive bolest su veoma slične karakteristikama pacijenata koji se oporavljaju po Simontonom programu. Simontonovi su saželi psihološki profil svojih izuzetnih pacijenata na sledeći način: oni su uglavnom uspešni na poslu. Oni rade i dok boluju, ili se ubrzo vraćaju na posao. Oni su receptivni i kreativni, ali ponekad, neprijatni s obzirom na to da imaju jak ego i osećaj adekvatnosti. Kod njih je izraženo samopoštovanje i ljubav prema sebi. Retko kad su pokorni. Zadržavaju kontrolu nad životom. Inteligentni su i imaju izražen osećaj za realno. Oslanjaju se na sebe: nije im potrebno da budu priključeni nekome, mada cene interakcije sa drugima. Nisu skloni moralisanju i teže da budu nekomformisti - nemaju predrasuda i cene raznolikost među ljudima.
Kao pacijenti, samopouzdani su i tragaju za rešenjem, a ne padaju u depresiju. Probleme tumače kao preusmerenja, a ne kao poraze. Oni su ti koji čitaju ili meditiraju u čekaonici umesto da beznadežno bulje u prazno.
...

Sajbert je, takođe, otkrio da se može naučiti kako da se postane osoba koja preživljava, ali ne kao što se uči algebra ili hemija. On to shvata kao jedan duži proces psihološkog i neurološkog sazrevanja, odrastanja koje paradoksalno podrazumeva i da se ostane dete. To znači biti poput deteta, ali ne detinjast. Sajbert navodi sledeće indikatore vlastitog rasta:
-igra radi igre, kao kod srećnog deteta
-sposobnost da se duboko uroni u neku aktivnost tako da se izgubi predstava o vremenu, spoljnim događajima, svim brigama, često zviždućući, pevušeći ili razgovarajući sa samim sobom
-spremnost da se nasmejete sebi, da ste smešni dok pravite greške
-otvoreno prihvatanje kritike
-aktivna mašta, dnevno sanjarenje, mentalna igra i razgovor sa sobom.

Sajbert je, takođe, identifikovao sledeće znake koji ukazuju na osobu koja dostiže sinergistički nivo funkcionisanja:
-empatija za druge ljude, uključujući i protivnike
-sposobnost da se uoče obrasci i relacije u organizacijama
-prepoznavanje subliminalne percepcije ili intuicije kao valjanog izvora informacija
-dobar osećaj za vreme (u smislu pravog trenutka) kada se govori ili preduzima neka originalna akcija
-sposobnost da se predvidi razvoj događaja i da se preduzme odgovarajuća akcija
-nesaobražavanje prilikom saradnje: ne prihvatanje neodgovarajućih zakona ili društvenih standarda, a ipak neodstupanje od njih radi drugih - ili njihovo menjanje. Drugim rečima, izbegavanje ispraznih gestova
-snalaženje u složenim, nejasnim situacijama koje druge zbunjuju i zastrašuju
-zadržavanje pozitivnog stava i samopouzdanje u nevolji
-sposobnost da se apsorbuju nova, neočekivana ili neprijatna iskustva i da se pod njihovim uticajem menjamo
-sposobnost da se ono što drugi smatraju nesrećom preokrene u nešto korisno
-osećanje da, što ste stariji, postajete pametniji i više uživate u životu.
...

Samopoštovanje i kreativnost

Psiholozi procenjuju da manje od 20% stanovništva ima "unutrašnji lokus kontrole", vrstu samoposedovanja u kojoj su osobe vođene sopstvenim standardima, pre nego, razmišljanjem o tome šta će drugi da misle. Ovaj integritet sačinjava veliki deo ličnosti onih koji prežive, a procena je ista kao kod izuzetnih pacijenata koje sam izdvojio među pacijentima uopšte. kao što je Elida Evans primetila u svojoj studiji ličnosti obolelih od raka: "Razvoj individualnosti je zaštita života i zdravlja. To uzdiže osobu iznad kolektivnog autoriteta." U ruralnim i zabitim predelima veći je postotak izuzetnih pacijenata. Oni su nezavisni, samopouzdani ljudi.

Kada postanete ono što jeste, onda se oslobađa vaša kreativnost. Oslobođen stega konvencije i straha od mišljenja drugih ljudi, um odgovara novim rešenjima, novim ciljevima i svesnošću da lepota i mir dolaze iznutra. Postajete spremni da rizikujete i da eksperimentišete vašim sopstvenim životom...


Bernie Siegel
Love, Medicine & Miracles