Kako trenirate tako ćete se i boriti u realnim uslovima - je istinit iskaz za policiju, vojsku i osobe koje treniraju borilačke veštine. Neki od njih se protive ovom iskazu govoreći da nikada ne bi reagovali u izuzetno stresnim situacijama na načine koji su opisani ispod, ali njima jednostavno kažem: "Žao mi je, vaše mišljenje je pogrešno. Toliko je dokaza protiv njega. I ako ne promenite svoje načine možete smrtno stradati upravo zbog takvog mišljenja."
Evo nekoliko primera kako neki vežbači treniraju borilačke veštine, a što može da im "zabije nož u leđa".
-Trenirate da promašite. Udarci rukama i nogama se izvode desetak santimetara dalje od tela protivnika.
-Nikada niste bili udareni. Baš upravo zbog prakse iz prethodnog primera učenici nisu fizički i psihološki spremni da prime udarac.
-Uzmi jedan, daj jedan. Nikada nisu trenirali da prime udarac i momentalno odgovore uzvraćajući.
-Trenirate da zaobiđete oko ili iznad mete. Visoki šutovi se rade tako da prođu iznad protivnikove glave.
-Ustoličen ritual: Svaki dril ili sparing vežba počinje pozdravom, klanjanjem, klimanjem glave, davanjem znaka i prenaglašenim prvim korakom.
-Preterana ljubaznost: Nepredviđen kontakt je praćen ritualnim pozdravom i izvinjenjem.
-Priznanje udarca - loša odbrana od udarca ili šuta i istom prilikom povlačenje i traženje pauze.
-Priznanje udaranja (još gluplje - moja primedba) - udarač uspeva i podiže pesnicu u trijumfu, okreće leđa i odlazi nazad na startnu poziciju.
-Preterano reagovanje na grešku - greška u toku drila dobija posebnu psovku, zastoj rada nogu, odmahivanje glavom ili bilo koji drugi "otkrivajući" znak.
-Zastoj zbog greške. Kada omaši odbrambeni potez ili ako je tehnika obaranja urađena loše sva akcija prestaje i svi sve počinju ponovo.
-Zaustavljanje u dometu. Izvođenje tehnike je zaustavljeno zbog bilo kog razloga, a napadač ostaje u dometu bez ikakve akcije.
-Prekid posle jednog uspešnog udarca. Napadač odvali jednom, a onda se odmakne i igra u svoj svojoj slavi.
-Lažno samopouzdanje. Uverenje da će slabi udarci izvedeni u toku treninga moći da zaustave realni napad.
-Previše Hong Kong filmova u glavi. Napadač izvodi preterane anksiozno-kompulsivne udarce, proleće kao ptičica ili šutira u tornado stilu.
-Spuštanje ruku unutar dometa. Boravak u dometu sa spuštenim gardom i bez napadanja.
-Preterano oslanjanje na zaštitnu opremu. Oslanjanje na zaštitni šlem toliko da se glava ne štiti kako treba. Preveliko oslanjanje na štitnike za ruke i noge.
-Telegrafisanje. Prenaglašen pokret pre udarca.
-Neplasiranje niskih udaraca. Niski udarci nisu dozvoljeni u sportu.
-Ignorisanje meta. Rvači (na primer) se bore oko zahvata dok su protivnikove oči, grlo ili genitalije otvoreni i ranjivi.
-Neznanje vezano za udaranje ili šutiranje. Rvači se bore protiv drugih rvača i nisu utrenirani da kvalitetnije udare ili šutnu.
-Fokusiranje na jednu tehniku. Preterano oslanjanje na omiljenu tehniku bez obzira koliko puta da je blokirana, da ne funkcioniše ili da je omašila.
-Predaja oružja. Osoba razoruža drugu osobu od noža, palice ili pištolja, a zatim joj ponovo preda oružje.
(Koliko god ovo zvučalo glupo zaista se desilo u Beogradu 2012. i momak koji je razoružao napadača, pa mu mahinalno vratio oružje, pošto je tako trenirao, je bio ubijen., moja primedba)
-Neobraćanje pažnje na druge napadače u okruženju. Obori jednog, a zatim zaboravi da pogleda okolo da li ima još protivnika.
-Ne ustaje strateški. U toku kretanja sa zemlje u stojeću poziciju ne ustaje onako kako bi trebalo da bi mogao momentalno da se brani.
-Praktika sa vazduhom. Udarci i šutovi se izvode u vazduh, nikada u vreću (ili živog čoveka, moja primedba). Nema ideju kakav je osećaj udariti u nešto tvrdo.
-Trening uvek istog intenziteta. Nikada ne upražnjava veću brzinu, veću silu ili veću eksplozivnost.
-Nikada treniranje sa emotivnim intenzitetom. Samo prolazi kroz pokrete kao da sa "pola srca" radi aerobik.
-Ne "vidi" protivnika. Vežba sa vazduhom, džakovima ili šipkama bez da makar vizualizuje protivnika.
-Nikada ne trenira "potpuno" na otvorenom. Nikada ne prebacuje intenzitet u anaerobnu zonu, a najveći broj borbi se upravo odvija na takvom mestu.
-Neupražnjavanje vežbi snage. Nikada ne koristi otpor kako bi povećao snagu, eksplozivnost i brzinu.
Osnove uličnog borenja
Loren Kristensen i puk. Dejv Grosman
No comments:
Post a Comment