Zaglavimo se kod Zvezdinog stadiona i onda u maniru "peristaltika gliste" sledećih 15 minuta provedem grizući šipku iznad glave dok ne dopremo do Autokomande, gde me bakica sa prvog mesta obavesti da je u toku štrajk saobraćajaca i da je trola udarila u banderu kod Skupštine, pa sad dok izmanevriše...
Tada razvaljujem vrata u autobusu, preskačem automobile koji nas blokiraju iz pravca Južnog bulevara i svi mostovi me znaju, sve rampe, u meni živi dečak od 16 godina i baš na retrogradni Merkur bi se tako pobio sa nekim, razvalio svoj i njegov nos, lizao sopstvenu krv...
-Čujem da se opet huliganišeš?, bezobrazno, ali i ispitivački se osmehne.
-Mhh... žurila sam na sastanak sa klijentom, pa hitnja... ovo ono..., lažno se postidim.
-Ponekad me baš iznenadiš, lažno se zauzvrat iznenadi.
-...Sebe više ne... Gledaj me samo sada kada se desi inferiorna konjunkcija na mom Uran/Merkuru... I budi mi van dometa, makar tog dana.
-Pokušaću, lažno mi obeća.
No comments:
Post a Comment