4. Indijska alhemija II

Da bi se neki proces nazvao alhemičarskim, a ne samo metalurškim ili hemijskim, on mora uvek da ima i duhovni koncept. Indija kao kolevka planetarne duhovnosti nije oskudevala ni u vrhunskim alhemičarima koji su pokušavali da, sa ili bez upotrebe hemijskih supstanci, dostignu oslobođenje od karmičkih ciklusa i transformišu kako svoju dušu – tako i telo. Neki od njih ostaće upamćeni vekovima, da nabrojimo samo nekoliko - Bhogar, Ramalingar, Sangam Avaiyar...

„Yoga chittavrtti nirodah“ rekao je vekovima ranije jedan od najvećih indijskih duhovnih autoriteta Patanđali ili u prevodu „Joga je u zaustavljanju partikularnih obrta svesti“. U toku svog fizičkog bivstvovanja suočeni smo sa događajima, mislima, očekivanjima, brigama, radošću, a sve su to samo produkti „maye“ ili svemirske opsene. Suština jeste Bog i kada se sagleda istina tada nestaje sve što muti duh i odvaja ga od njegovog osnovnog božanskog principa. „Chittavrtti“ – um „vrti“ misli, dok je Duh u svakom trenutku svestan da je u pitanju samo opsena.
Trojstvo, ili monad, trostruki princip koji može da se primeni na sve, kod čoveka se odnosi na simbiozu Duha, duše i tela. Duh je zajednički za sve nas, potpuno istovetan u svakom od nas i on je ona iskra Boga koja titra duboko u grudima. U suštini mi svi i jesmo jedno... jedno sa Bogom. Duša nam je data, takva kakva jeste, samo u ovom životu, a ona zavisi od karmičkih lekcija koje smo savladali u prethodnim životima. Ali isto tako mi upravo sada u ovom životu kreiramo i svoju buduću karmu. A telo smo po istim principima zaslužili prethodnim dobrim ili lošim delima, ali i onim lekcijama koje su nam zadate za savlađivanje u ovom životu. Pored lične karme, postoje i karme porodica, gradova, država, regija...
Dakle, nije suština samo shvatiti da smo jedno sa Bogom. Suština je proći kroz ovaj život ili bilo koji sledeći sa posvećenošću, disciplinom, dobrotom i milosrđem. Mnogi tragaoci za istinom zaboravljaju možda da njihova porodica, neki poznanik, komšija ili bilo ko u blizini pati, a da se oni ne osvrnu i razmisle da li mogu da pomognu. A to svakako stvara lošu karmu.

Život jednog ljudskog bića sastoji se u stalnom učenju i usavršavanju, o brizi i poštovanju prema potomcima i precima, o poštovanju okoline, u traganju za mudrošću. I samo tu, na toj nesigurnoj klackalici između Boga i životinje, između stremljenja ka Jednom i fizičkog bivstvovanja u zajednici stoji čovek u pokušaju da uravnoteži ove principe.
Mala digresija – Srpska pravoslavna crkva je vekovima ranije usvojila učenje koje se zove isihazam. Suština isihazma je da svaka naša misao u svakom trenutku treba da bude posvećena Bogu. Razmislite iskreno da li se pridržavate ovog principa i pokušajte da ga primenite u onim trenucima kada u sebi prepoznate ljutnju, bes ili gađenje... I to će biti veliki i pravi alhemičarski poduhvat u duhovnom smislu.

Tantrizam

Tantrizam je pan-indijska tradicija vezana za Hinduizam, Budizam, Đainizam i Bon religiju. On, kao pokret obuhvata i religiozne doktrine i prakse koje osobu uvode u prepoznavanje konkretnih manifestacija božanskog principa u materjalnom svetu i usmeravaju je da na pravi način, evolutivno i kreativno kanališe tu energiju. Energija je data u formi tatvi (tattva – element, princip ili realnost). A nama kao ljudskim bićima dato je samo da prepoznamo 5 tatvi ili elemenata, koje bi grubo mogle da se identifikuju sa starogrčkom ili kineskom filozofskom tradicijom (vatra, voda, zemlja, vazduh i etar).
Tatvi inače, po Šaivističkom filozofskom sistemu ima 36, dok Samkja (Samkhya) filozofija tvrdi da ih ima 25.

S obzirom da su alhemičarski eliksiri bili prilično skupi, što naravno podseća na uzrok nastanka Neidan kineske duhovne alhemije, ali i rezervisani samo za muškarce iz viših kasta, tantrizam je poslužio kao odlična zamena, pri tom potpuno zapostavljajući aspekt pola ili kastinske pripadnosti.
Iako obuhvata sve aspekte ljudskog života, zapadnjacima je ovaj pokret najinteresantniji po pitanju transformacije seksualne energije u višu duhovnu ravan. Ako bi se ponovo podsetili Patanđalija koji tvrdi da pravo učenje počinje u onom momentu kada učenik shvati da se celokupna realnost kreće u određenom pravcu (ovde se misli na realnost sveta u okruženju, ne na apsolutnu realnost). Tada, baš u tom momentu učenik kreće „protiv struje“. To može da se odnosi na kontrolu čula i disanja, jednom rečju na disciplinovanje tela i duha. I kao što recimo joga praktikant najčešće kontroliše svoje disanje, znači ne dopušta disanje onako kako je to prirodno - „u struji“, već ga kontroliše, kanališe „protiv struje“ da bi postigao buđenje skrivenih energija, tako i tantrički sledbenik kontroliše svoje telo i naravno nagon.
Konkretno, sam čin ili bolje reći ritual tantričkog seksa počinje obožavanjem žene. Ona se identifikuje sa ženskim aspektom Boga i tri meseca muškarac joj donosi cveće koje joj postavlja pred noge. Zatim tri meseca spava podno njenih nogu, i u istim vremenskim periodima spava sa njene leve i desne strane. Naravno da je naša zapadnjačka kultura skratila ovaj proces sa meseca na dane, ali je na taj način ispustila vrlo bitan faktor ovakve alhemičarske prakse – da se u oba praktikanta razvije kontrola i disciplina čula, kao i božansko poistovećivanje.
Kada se steknu svi uslovi za konkretan fizički čin – muškarac i žena treba da usaglase svoje disanje i da koncentrisano gledaju jedno drugo u levo oko. Levo oko kod muškarca simbolizuje Mesec, a kod žene Sunce. Oni ovim činom idu „protiv struje“, i njoj je dato da bude takozvana „muška“ snaga, a njemu da bude „ženska“ snaga ili energija.
U toku samog čina žena je aktivna, a muškarac pasivan. Te je njegov zadatak da uvuče u sebe njene telesne tečnosti, znači njenu „vatrenu“ energiju i da je kroz 2 spiralno upletena kanala (Idu i Pingalu) i glavni tok energije (Šušumna) buđenjem i pokretanjem Kundalini sprovede na gore kroz celo telo i izbaci kroz temenu čakru.
Tvrdi se već vekovima da ovakav čin donosi izuzetno fizičko zadovoljstvo, i po tome je, možda i na žalost, danas tantrizam i najpoznatiji; ali ne treba zanemariti i ostale aspekte ovog pokreta. Ista vrsta konkretizovanja božanskih energija može se postići i plesom, samo treba isključiti um i pustiti Duh da vodi telo. A to, na primer, potpuno spontano čine mala deca.

Praktikovanjem tantrizma ili samo joge disciplinovana osoba može sebe da dovede u stanje ispoljavanja siddhi moći. Neke od njih su levitiranje, dematerjalizovanje i ponovno materjalizovanje na nekom drugom mestu, postojanje na više mesta u isto vreme, smanjivanje na veličinu atoma ili uvećanje na veličinu svemira, isijavanje ogromne količine toplote i mnoge druge.
Međutim, siddhi moći su samo i jedino završna prepreka ka spajanju sa Bogom.Tu se finalno testira ego praktikanta. I kao što u hrišćanskoj tradiciji imamo vrlo jasno „neka bude volja Tvoja“ („Tvoja“, a ne moja, božija, a ne ljudska), tako i tragalac za istinskom transmutacijom mora da odbaci ove moći kao jednu šarenu lažu (koliko god da je izazov da se one i primene ogroman) i prepusti se samo Bogu da ga vodi.

Tirumular i Bogar

Tirumular i Bogar (Bhogar) pripadaju Tamilskim Sidama (Siddhas) religioznom redu mističara koji su deo većeg pan-indijskog pokreta i koji koristi dnevnu praksu, simboliku i kosmologiju proizašlu iz tantrizma. Ovaj pokret započeo je svoj razvoj otprilike u 7. veku da bi pravi procvat doživeo u 12. veku naše ere. Osnova učenja se sastoji u tome da pojmiti Šivu kao vrhovni princip svemira nije moguće na bilo koji način običnom ljudskom biću. Ali Šakti jeste. Nju kao Šivinu energiju, ili nju kao večno prisutnu u svakom od nas možemo da vodimo i usmeravamo, da preko nje postižemo kako duhovno i mentalno transformisanje, tako i izmenu biohemijskih procesa u telu. Ona je ta Kundalini, zmija kako je zovu, pošto je „umotana“ u samom dnu kičme i pošto se kada je „probuđena“ kreće talasasto na gore kroz telo.

Tirumular je jedan od 64 kanonizovana sveca u Sida tradiciji. Njegovo osnovno učenje je sažeto u delu „Tirumantiram“ koji je postao deseta knjiga kanona Šaiva Sidanta (Shaiva Siddhanta). Veliki deo teksta je pripadnicima kulta Šaiva Sidanta prilično težak za prihvatanje, dok neki drugi tvrde da baš ti delovi koji se odnose na obožavanje boginje i Kundalini praksu čine samu osnovu ezoteričke doktrine.

U Šaktinom hramu,
Ako kontrolišeš
Levo i desno,
Možeš da čuješ muziku
U centru svog lica.
I Šiva će izaći
Graciozno igrajući.
Kunem se Šada Nandijem
Da smo rekli istinu.

Ovaj stih se odnosi na kontrolu daha ili prane, gde samo disanje dovodi u ravnotežu lunarnu i solarnu energiju u telu. Ove energije idu iz obe nozdrve do samog dna kičme gde se spajaju i „otvaraju“ Muladhara čakru, prvu od šest nervnih spletova kroz koje će proći Kundalini. Energija se kreće na gore otvarajući i uravnotežavajući telo dok ne stigne do temena gde će probuditi Sahasraru, krunsku čakru, čijim otvaranjem nastupa stanje „nadsvesti“ ili jedinstva sa Bogom.

U toku 17. veka navodno dolazeći iz Kine na tlu Indije pojavljuje se Bogar. Stigao je u pratnji svog učitelja Kalangi Nathara i podigao hram posvećen Muruganu. Murugan je drugi Šivin sin i alegorijski predstavlja Mars ili ratničku energiju. Ovaj hram na vrhu Palani brda u zemlji Tamil bio je poznat po lekovitoj vodi koja se koristila u toku rituala i po ikoni Murugana koju je Bogar napravio od devet vrsta arsenika. Za njega se tvrdi da je dostigao savršenstvo kroz jogu otkrivajući skriveni svemir u dubinama uma.
Bogar će ostati zapamćen po svojih sedam hiljada stihova u kojima se, direktno pozivajući na alhemiju i njene procese, detaljno bavi pokretima energije kroz telo - a u toku meditacije.
Sumorno telo
Će se otopiti
I zasijati.
Sve nečistoće
Biće uklonjene
I šest čakri
Će postati vidljive
Oku.
A zlatno obojena alhemija
Pokriće svaku tvoju reč...

Ovo je samo jedan od uvodnih stihova u celokupan proces duhovne transformacije.

A još je Marko Polo vraćajući se iz Kine 1293. godine zabeležio da je na obali Malabar sreo grupu jogi alhemičara koji su zahvaljujući tinkturi spravljenoj od žive i sumpora doživljavali zdravu starost u dobu od 150 – 200 godina. Na živu se gledalo kao na Šivinu semenu tečnost, a ona je činila deo trijade zajedno sa sumporom i vazduhom pojačavajući trojstvo Sunca, Meseca i vetra. Dah je kontrolisan pranajama praksom koja je osnova joge, transformišući na taj način dahove tela da lunarni i solarni energetski tok mogu neometano da se sjedine.

Kada je Bogar osetio da je njegov posao završen ušao je u malu pećinu iznad hrama gde je podigao skromno svetilište sa samo nekoliko metalnih ikona posvećenih Majci božijoj i njenom sinu Muruganu i seo u položaj za meditaciju. Njegov verni učenik je tada zatvorio ulaz velikim kamenom i ostalo je upamćeno da je trinaest generacija sledbenika disciplinovano meditiralo pred ulazom u pećinu. I dan danas se veruje da je Bogar još uvek živ, meditira u mraku, mirnog uma i daha posmatra vibrantni tok Kundalini Šakti.