Pages

Friday, October 30, 2009

Nagon

Nije bilo trole. Pa je nije bilo.
I još uvek je nije bilo.
To što me je bolela kičma, a i noge od stajanja, to bi još bio i najmanji problem. Ali bila sam umorna.

Bila sam tako krvavo umorna da sam pogledom tražila parče kamene kocke na koju bih mogla da sednem. Čak sam prišla kanti za đubre, ali onaj gornji deo je bio tako umazan da bi čistija opcija bila da sednem na sam beton.
Ako uskoro ne stignem kući - znala sam da samo mogu da očekujem da se smandrljačim na sred ulice.

U jednom trenutku, naprasno sa ulaskom dvadesettrojke na stanicu, odlučih da rizikujem. Uletela sam tik pred zatvaranje vrata.
Dok je autobus zavijao niz Gazelu, skapirala sam da je bolje da siđem tu odmah, nego da prepešačim posle ceo Senjak (uz brdo i niz brdo). "Uostalom, zašto bi gacanje po Gazeli i bio toliki problem, sve je puno ljudi, tek je devet uveče…", mislila sam.

Tamo iza tramvajskih stanica osetila sam da me neko prati. "Sjajno, pored umora, našla sam prostor i za šizofreniju…", pomislila sam ozareno, ali ipak sam se osvrnula kratko. Nije bilo nikog.

Napao me je na stepenicama. Onim stepenicama blizu BIP-a što idu od stanice osamnaestice sve do donjeg nivoa auto-puta. U sekundi sam imala predosećanje kako sam krenula da zakoračim niz njih. Ukopala sam se u trenu, a on je naleteo pravo s leđa.
Sjurila sam se na niže odmorište i okrenula. Tu nije bilo svetla. Dva metra ispod nas tutnjali su kamioni ka jugu.
Klinac. Ali za glavu viši i sigurno dvadesetak kilograma teži. Još uvek nisam znala kako da reagujem, dok me je čvrsto grlio. A onda sam shvatila da se cela scena odvija usporeno, kao da se vreme zgusnulo. Udahnula sam sa besom i udarila ga pesnicom u stomak, zagrljaj je popustio istog časa, što sam iskoristila da ga medveđim pokretom gurnem od sebe.

Klinac je prosto odleteo sve do ograde, gde se opasno zaljuljao. On to nije očekivao, a nisam ni ja.

Znala sam, ako se sad okrenem i počnem da bežim, da samo gubim. Dole je bio mrak i još veća buka. Niko me ne bi čuo.
A i dole je bilo toliko budžaka da je mogao da me odvuče gde god poželi. Morala sam da ga napadnem.
Iako iznenađen, klinac se brzo povratio i taman hteo ponovo da pokuša očekujući sa stoprocentnom sigurnošću moju paniku, kada sam krenula ka njemu kao bizon.

Odvalila sam ga desnim laktom u deo gde se vrat spaja sa ramenom.

Bilo je čudno, oboje smo ćutali. Kao da je oko nas bila rasprostrta kružnica tišine, kao da smo prebačeni u neko drugo vreme.
Njegovo trenutno iznenađenje iskoristila sam da ga još jednom zavalim u stomak, i to levom pesnicom. A onda, dok se bolno savijao desnom sam ga udarila pravo u grkljan.
Na sreću daleko blaže. Kroz glavu mi je samo proletelo da sam mogla da ga ubijem u tom trenutku.
Sa rastućim besom, osetila sam i navalu snage. Odjednom sam imala hiljadu ideja kako da ga izudaram još jače i još prljavije. Ali klincu je bilo dovoljno.
Držeći se za stomak, okrenuo se i potrčao prema svetlu i ljudima.

… Stala sam tek iznad Ruda. Teško sam disala, još uvek je ključalo u meni.
Uhvatila sam se obema rukama za ogradu nadvožnjaka i dok je voz izlazio iz prokopačke stanice i ubrzavao ispod mene, pred očima mi se vrteo film.
Kako posle nekoliko udaraca, sledeći centriram pravo ispod njegovog nosa. Kako mu se glava zanosi i kako ga sa obe ruke u zamahu guram i bacam preko ograde stepeništa.
On pada pored kolovoza.

Sa užasom, shvatam da u sledećoj slici gledam kako se ispod njegove napukle lobanje širi lokva krvi… I kako imam neopisiv nagon da se sagnem i...

Ljudi su ubrzavali kraj mene dok sam pokušavala da povraćam, još uvek se držeći za ogradu. Niko se nije osvrnuo.
Snaga me je napuštala.

Jedva sam se dovukla kući. Glava mi je pucala od bola.

Ujutru sam se nejasno sećala da sam sanjala ledeni planinski dan, mekanu krznenu težinu.
Svoju njušku umočenu u još toplo krvavo telo.

Thursday, October 29, 2009

Facilities of mind

Prvo gledam sopstvene noge u štraftastoj pidžami i papučama kako koračaju polako duž tamnog hodnika svog u belim pločicama.
A onda ulazim u svetliju prostoriju, izgleda da je kupatilo, i pronalazim ogledalo.
Ja sam muškarac, mlađi muškarac zarastao u kosu i bradu.
Nalazim se u bolnici.
I upravo krvarim iz grla, iz vrata, tačno tamo gde mi grkljan.

Gledam sebe i ne znam da li da se čudim ili razgledam sopstveno lice, novo lice.
Ili da se čudim tome što ponovo sanjam.
Ili da fascinirano gledam kako mi ističe krv iz vrata i fleka mi pidžamu.

I budim se.

Sledeće noći već imam kontrolu.
Stojim na ulici praznog grada i počinjem.
Proširujem ulicu, produžavam je. Menjam zgrade, pa ih onda transformišem u brda.
Na kraju, brišem ceo prostor i stojim u nekoj nedefinisanoj dimenziji.

Ponovo kontolišem snove.
Dar ili vežba, ili zasluga za koju sam mislila skoro godinu dana da je izgubljena. Da sam zaboravila, da mi je neko to uzeo, ukrao.

Treće noći sanjam ogroman grad koji se upravo gradi. Iznad se vide ogromni kranovi, skele, radnici. Izgrađujem samu sebe. I hodam lagano.
Tamo u daljini uzdiže se ogromna katedrala i znam da me čekaju.
Ulazim iako je služba već počela.
Tu su moji, sa očeve strane i moja ćerka. Stajem iza oca i nje.
Na centralnom delu stoji mrtvački sanduk i žena drži govor. Negde pred kraj ona nas poziva da se oprostimo.
Zašto, pitam se, dok se poslednja polako približavam sanduku. Zašto je bitno da vidim i taj leš. Sigurno se raspada, mora da je prizor mučan i na kraju krajeva, nema svrhe.
Poklopac je malo smaknut i shvatam da je ta glava kao u nekoj plavoj kapici previše mala za leš. Zainteresovano se naginjem.
To je beba i do nje je prazna plastična flašica sa cuclom.
I shvatam da spava.

I odmah zatim nalazim sebe kako stojim na železničkoj stanici. Potpuno sama u noći. Nailazi voz i vagon koji stoji tačno ispred mene ima neki sistem za otvaranje tako da vidim sve unutra.
A vidim ih petoricu. Naoružani brđani, pravi bosančerosi. I znam da su ovi sa majčine strane.
Stoje kao da čekaju da ih neko fotografiše.
Jedan sa strane mi dovikuje da ga ne zaboravim.
Nasmejan je i pun sebe.

Glup je i naivan, mislim ja, ali mi se sviđa njegov stav.

A onda se vagon zatvara i oni odlaze dalje.


Ponovo sanjam.


Ja ponovo sanjam.


Tuesday, October 27, 2009

Saturn u Vagi

Saturn ulazi u sazvežđe Vage početkom novembra, gde će ostati i sledeće dve godine. Vaga je mesto gde se Saturn egzaltira, gde je najsnažniji u svom dejstvu. Imajući u vidu da ćemo sledeće dve godine prisustvovati i kardinalnom T-kvadratu kada Saturn bude pravio opoziciju Uranu u Ovnu i kvadrat Plutonu u Jarcu jasno je da ovaj aspekt ne možemo izbeći. Pored individualnih sudbina ova sprega planeta veoma će uticati na svetska politička zbivanja.
Sada se menja ono što mi jesmo, ono kako delujemo u zajednici i ono što stvaramo kao sopstveni ugled. Držite se dobro, jer imaćete osećaj kao da se tlo cepa pod vama, kao da se cepate sami, u mislima, u atomima.
Neka igre počnu, a osnovno pravilo kog morate da se pridržavate je moral. I kada u jednom momentu pomislite kako je sve izgubljeno, vera i moral će vas izvući. Izaći ćete na svetlost dana i shvatiti kako je zapravo sada uništeno staro, ali i da je napravljen prostor za novo.
I krenuti u novi dan.



Ima li išta ružnije po ljudska osećanja od kombinacije Saturna i Venere u natalnoj karti? Postoje aspektni odnosi malefika nad luminarima i oni zaista često donose životne opasnosti, u najmanju ruku izazove. Ali, kvadratura, konjunkcija ili opozicija Saturna i Venere znači prazno, odbojno, zaleđeno, ograničeno zadovoljstvo, frustraciju, nesposobnost da se oseti radost i zadovoljstvo, nesposobnost da se doživi ljubav.
Sa druge strane, sekstil ili trigon Saturna i Venere donosi oprez. I opet naravno vezu sa starijim ili bolesnim osobama. Možda tu i ima neke mudrosti, talenata za umetničke zanate ili nešto slično, ali kakva je to Venera koja ne ume da se opusti, satima gricka čokoladne bombone ili igra uz muziku? Samo skulptura, slika na muzejskom zidu, porcelanska lutka koja služi za gledanje, a sa kojom deci nije dozvoljeno igranje...
Venera u Jarcu jeste jedna fina, vrlo elegantna dama, i isto tako jedna jako usamljena, pomalo plašljiva osoba. Saturn u Biku gde je „materjalni“ domicil Venere može da označi gladne godine, zemljotresne trenutke, bankrot, raspad imanja, siromaštvo. I zaista nije dobro kada se ove dve planete dodirnu na bilo koji način.
A Saturn se ipak egzaltira u Vagi koja je domicil Venere.

Saturn jeste ograničenje, patnja i požrtvovanje. I Saturn jeste ono najviše, najdalje, dalje čak i od Jupitera. Tegoba kroz koju dolazimo do mudrosti. Život je patnja, kako glasi prvi postulat budizma. I sve što je vezano za materjalno, za postojanje, za karmičke cikluse, za vreme, za smrt samu – sve je to Saturn.
Pa, kakvu dakle vezu imaju Saturn i Venera?

Bik i Vaga su domicili planete Venere. U Biku je idealna Venera predstavljena na „materjalan“ način, lepim telom, lepim imanjem, divno dekorisanom hranom, prelepim detaljima, ali koliko god sve obilovalo lepotom - to je samo fasada, ponekad silikonska, a ponekad od prirodnih materjala. Nešto što nam ulepšava život, daje određenu vrstu samopoštovanja zbog lepote onoga što nam pripada. Bolje se osećamo kada smo okruženi lepim, pogotovo kada je to „lepo“ a naše. Ali to zaista nije poenta života.
Venera u Vagi je duhovna, suštinska lepota. Ona koju pronalazimo u interakciji sa drugim bićima. Ona koja harmonizuje odnose.
Prirodni Descedent gde je zadovoljstvo u vrlini, u dobroti, u saosećanju.

Skot Pek je davno u svojoj knjizi „Put kojim se ređe ide“ definisao ljubav kao „kapacitet za empatiju“, volimo onoliko koliko smo sposobni da saosećamo sa drugima, da ih osetimo u sopstvu.
Suštinska lepota jeste u stvaranju harmonije u zajednici, na koju god se zajednicu to odnosilo. I kao što je bitno biti okružen spoljašnjom lepotom, isto tako, ravnoteže radi, potrebna nam je i ona unutrašnja.
Saturn se egzaltira u Vagi zato što je on red, univerzalni kosmički poredak. Zato što „nije dobro za čoveka da bude sam“ kako piše u Bibliji. I samo tada kada smo spremni da se popnemo i na tu stepenicu života, da preuzmemo odgovornost za sebe tako što ćemo preuzeti odgovornost za sopstvenu porodicu, prvenstveno partnera, mi se ponašamo u skladu sa prirodnim zakonom.
Ovaj svemir je sačinjen od dualnih sila i ne možemo se duhovno uzdizati dok nismo proživeli, pošteno odradili i onaj deo duhovnog puta koji je vezan za bračni život. U Indiji vrlo dobro poznaju četiri faze u životu. U prvoj čovek uči, u drugoj on mora časno da odradi sve svoje karmičke zadatke vezane za svetovni život. To upravo znači da mora da se oženi, brine o ženi i deci, i izvede ih na pravi put. U slučaju da par nema decu, tada mora da se brine o napuštenoj ili siromašnoj deci, ili da pomaže članove šire zajednice. Tek u trećoj fazi osobi je dozvoljeno da se povuče iz svetovnog života, a u četvrtoj da doživi duhovni preobražaj.

Saturn u Jarcu, svom domicilu, je onaj duhovnik koji sedi i meditira na vrhu planine. Ima li nečeg lepšeg, opojnijeg za duh od saznanja da je Bog oko tebe, u tebi, da je sveprožimajući dok sediš u savršenom miru i tišini?

Ali, ima li ičeg suštinski duhovnijeg od saznanja da je Bog oko tebe, u tebi, da je sveprožimajući dok menjaš pelene jednom detetu, a kontrolišeš drugo, odgovaraš na telefonski poziv dok jednom rukom grliš muža, kuvaš ručak i u isto vreme šalješ dokumente. To je pravi, jedini istiniti test za svaku osobu koja ima iole želje da radi na sopstvenom produhovljenju.

Mnogi su momci kretali ka Svetoj gori pešice ili na biciklima vođeni jedino čistom željom u svom srcu da postanu monasi. I svi su bili vraćeni svetovnom životu, da se ožene, izrode decu i brinu se o porodici. Savet im se nije svideo, ali kako je vreme odmicalo uviđali su da je to zapravo i jedini pravi put, onaj teži i daleko odgovorniji.
Prave, suštinske pesme i molitve Bogu se pevaju po stanovima, po fabrikama i kancelarijama, po ulicama i auto-putevima, samo i jedino u zajednici.
Tamo gde smo prinuđeni da bolno proširimo sopstvenu dušu kako bi mogla da u sebe primi još neku.
To je suštinska egzaltacija Saturna u Vagi kao zenita Saturnovog domicila – da uvede red i harmoniju u ljudsku zajednicu, da podeli odgovornosti i nagradi po zasluzi.
Da od životinja napravi ljude, pa bogove.

A to je istinski zenit na astrološkom, i uostalom, univerzalnom zvezdanom nebu.

Sunday, October 25, 2009

5. Smaragdna tabla Hermesa Trisgemistusa

Po predanju smaragdnu tablu Hermesa Trisgemistusa, jedan od najstarijih alhemičarskih spisa, pronašao je Aleksandar Veliki u pohodu na Egipat. Istoričari sa druge strane tvrde da je njeno poreklo na istoku, pa čak i da je moguće da je nastala u Kini. Što se same table tiče Grci i Egipćani su smaragdnim pored dragog kamena nazivali i zeleni granit, jer je malo verovatno da je ¨tabla¨ ove veličine mogla da se nađe kao dragi kamen, niti da se u nju tako lako urežu slova.

Smaragdna tabla

Ovo je tačno, bez ikakvih laži, sigurno i potpuno istinito. Da ono što je inferiorno je isto kao i ono što je superiorno, i da je ono što je superiorno isto kao i ono što je inferiorno, zbog zaokruživanja čudesnosti jedne stvari. Kao što su sve stvari nastale iz jedne, namerom jedne, tako i sve stvari proizilaze iz te jedne prilagođavanjem. Zbog toga im je Otac Sunce, a Majka Mesec. Nose vetar u svojoj unutrašnjosti. I zbog toga ih gaji zemlja.
To je Otac celokupne savršenosti celog sveta. Vrlina koja proizilazi je potpuna, ako se okrene zemlji. Treba razdvojiti zemlju od vatre, osetljivo od grubog, polako, uz što potpuniju procenu. Izlazi sa zemlje ka nebesima, i ponovo zalazi ka zemlji, i prima moći superiorne i inferiorne.
Tako imate slavu celog sveta. I zato pustite da sva nesigurnost ode od vas. To je najveća duhovna moć od svih duhovnih moći, zato što će prevazići sve što je nežno i prodreti u svaku čvrstu stvar, kao što je i svet stvoren. Odatle će nastati predivna prilagođavanja, zbog čega je to način, i zbog čega sam nazvan Hermes Trostrukoveliki, noseći u sebi tri dela mudrosti celog sveta.
To što sam rekao o delovanju Sunca je celovito i završeno.



Ovaj tekst se na zapadu pojavio pod imenom Secretum Secretorum negde oko 1140. godine i zapravo je prevod Johanesa Hispalensisa arapske knjige Kitab Sir al-Asrar (u prevodu Knjige saveta kraljevima). Datum nastanka originala je nesiguran, mada se pretpostavlja da bi to moglo biti oko 800. godine. Pretpostavlja se da je najraniji period nastanka mogao biti oko 650. godine i da je knjiga definitivno završena u doba kalifata al-Mamuna. Takođe, potpuno je nesiguran period kada je Smaragdna tabla postala deo te iste knjige.

Od Hermesa do hermetike

Tekst Smaragdne table služio je vekovima alhemičarima širom starog sveta kao celovita filozofija „Velike umetnosti“ koja u sebi nosi tačnu recepturu za izradu biljnog ili mineralnog kamena (Mali opus ili Veliki opus). Oba kamena su vrlo slična po prirodi, ali i različita po stepenu dejstva.
Po rečima mnogih slavnih alhemičara izrada kamena je izuzetno jednostavan proces, ali samo tada kada su sastojci i procesi dobro proučeni i shvaćeni. I isto tako, tek pošto ste prvo stvorili Kamen u svom srcu, metaforično govoreći. Jer... stvaranje Kamena je isto što i stvaranje kosmosa.
U suštini ono što astrologija od svog samog početka vrlo dobro poznaje je osnovno Hermesovo načelo „kako je gore tako je i dole“. Ali, pored ovog, manje poznata i ništa manje bitna su i načela „sve je dobro“ i „ne postoji ništa skriveno što neće biti otkriveno“. Božanski su kvaliteti čovečije duše da prodre u suštinu svih stvari i da ih prepozna. I isto tako, vrhovni je kvalitet shvatiti da je zapravo sve što nam se u životu dešava dobro i sa nekom dubljom svrhom.

Ovo je tačno, bez ikakvih laži, sigurno i potpuno istinito. Na samom početku teksta Hermes, ili ko god da je pisao ove rečenice, uverava nas da je u pitanju nešto što je utemeljeno u istini. Interesantno je da se u svim kasnijim tekstovima od religijskih do naučnih vekovima ponavljao ovakav početak.
Da ono što je inferiorno je isto kao i ono što je superiorno, i da je ono što je superiorno isto kao i ono što je inferiorno, zbog zaokruživanja čudesnosti jedne stvari. Princip – kako je gore tako je i dole ovde se jasno iskazuje i proširuje saznanjem da su energije i više i veće istovetne onim manjim i slabijim. Suština sveta, kosmosa ili unutrašnjosti duha potpuno je istovetna svim bićima, oblicima i energijama. Realno je samo ono što je večno, a iluzorno je sve što se trenutno dešava.
Kao što su sve stvari nastale iz jedne, namerom jedne, tako i sve stvari proizilaze iz te jedne prilagođavanjem. Princip božanske energije je da kruži stalno i kroz sve. A Kamen se spravlja tako što se izdvajaju so, sumpor i živa, prečišćavaju se i ponovo kombinuju. Jednom kada je njihova moć umnogostručena ponavljanjem kruženja i upijanja završeni su i Kamen filozofa i Biljni kamen. Oba kamena su, mada Biljni kamen sa daleko slabijim moćima, sada praktično objektivi kroz koje posmatramo vrhovnu moć i inteligenciju. Oni projektuju trostruku primarnu energiju (ovde se ponovo javlja trostrukost jednog Boga ili njegova priroda u Trojstvu kako bi se to hrišćanski nazvalo) i što je potentniji sam Kamen to će i transformacija metala ili živog bića biti moćnija... Jer, pretvaranje olova u zlato ili bolesnog u zdravog i mladog, jeste neobjašnjivo logičnom umu, u suštini, iznad je linearne logike i ukazuje na božanski izvor zato što Kamen čini samo dobro, kao i Bog.
Ako bi ove rečenice tumačili alegorijski, tada bi opet bili suočeni sa činjenicom da je sva materija nastala iz jednog izvora iz Filozofskog Merkurija - Prima Materia, pri čemu se ne misli na metalični merkur ili živu, već na prvu svest i njeno kosmičko delovanje. Prima Materia je poznata i kao Veliko more iz koga je nastao sav život. I odavno je napisano da sve postojeće stvari našeg „realnog“ svemira mogu biti apsorbovane i rastvorene u Mudrom Merkuriju bez ikakvog traga.
Ako je sve nastalo iz jedne stvari, Jednog izvora, Jednog Boga, i to namerom Jednog, tada nameru možemo alhemičarski posmatrati kao sumpor, energiju Sunca, koja svojim zračenjem, a zračenje može biti čestično i/ili talasno, preplavljuje Zemlju i sva bića na njoj. Sunčevo zračenje sada može da se posmatra kao „zasejavanje“ idejama. I kao što se samo seme uklapa i adaptira na svoju okolinu dopunjujući je i obogaćujući, to isto radi i čovek i svemir, uklapajući se tako u božanski evolutivni plan.

Zbog toga im je Otac Sunce, a Majka Mesec. Sunce je muški princip, a Mesec ženski. Ali i pored toga, Sunce je izvor termonuklearnih procesa, onih u kojima se transmutiraju vodonik i helijum u teže elemente. Mi smo ostaci zvezda, ništa manje i ništa više od toga. I u našoj unutrašnjosti se odvija proces istovetan onom u zvedama. „Atman veličine palca gori u našim srcima“, kako piše u Upanišadama. Ili božiji Duh je u svima isti, kako piše u Bibliji.
Ovde se jasno vidi i veza među elementima. Otac nam je Sunce – vatra, a Majka Mesec – voda. „Radimo“ na principima 4 glavne sile u svemiru – gravitacione, elektromagnetne, jake i slabe nuklearne sile, jer Otac je Sunce. A sve se dešava u vodenoj sredini, gde se razmenjuju hranljivi sastojci, amino kiseline, katjoni bakra i gvožđa (opet priča o susretima Marsa i Venere u svakoj ćeliji), molekuli, atomi... Unutar nas važe zakoni dinamike fluida. Jer... Majka je Mesec. Mesec je Yin, Šakti, ženski princip. Probuđena od Yang principa, koji kao Otac daje implus života, ona počinje svoje kretanje, kruženje, održavanje - božanski ples. Ona je Majka. Prava i jedina.
Nose vetar u svojoj unutrašnjosti. I zbog toga ih gaji zemlja. Gaji nas Zemlja, mi jesmo materjalni, utemeljeni u fizičkom telu da bi na materjalnom planu izvršavali božanski zadatak evolucije svesti. Element je zemlja. Ali isto tako kada bi sabili sav prazan međuatomski i atomski prostor unutar nas zauzimali bi veličinu glave čiode. Mi jesmo veliki kao Bog i mi nismo ništa bez Njega, njegovog daha u nama. Intelekt nam je podaren da ga koristimo, ali u Njegovu slavu. Nosimo vetar u svojoj unutrašnjosti. Element je vazduh.

Hemijsko venčanje

Ovde se takođe jasno vidi i alhemičarski princip „hemijskog venčanja“. Svaki element jeste „ogledalo“ svog para. Vatra i voda, vazduh i zemlja. Oni moraju da budu dobro uravnoteženi jedno sa drugim, i sa polaritetom unakrst njih. To je snaga krsta u hrišćanskoj tradiciji, to je snaga dvostrukog dorje-a tantričkog i budističkog svetog „oružja“ koje je kao oružje dijamant (prodire u sve i seče sve), a kao iskustvo celokupna filozofija, astrofizika i istorija kosmosa. To je Otac celokupne savršenosti celog sveta. Vrlina koja proizilazi je potpuna, ako se okrene zemlji. Treba razdvojiti zemlju od vatre, osetljivo od grubog, polako, uz što potpuniju procenu. Izlazi sa zemlje ka nebesima, i ponovo zalazi ka zemlji, i prima moći superiorne i inferiorne.
Ako bi pogledali sa astrološke tačke gledišta situacija je naravno potpuno ista. Dobro utemeljena osoba je samo ona koja postiže sklad na osama Asc – Dsc i IC – MC i to uravnotežavajući obe ose u isto vreme.
Kada alhemičar govori o „venčanju“, on tada zapravo opisuje kreaciju Kamena. Čista ili solarna energija tada prodire u kristalnu formu, čineći pokretljivo čvrstim i čvrsto pokretljivim. Ovako se menjaju procesi unutar atoma i molekula, kao i međumolekularne veze. Na kraju, pošto je „brak“ postao savršen u smislu izmene muškog i ženskog principa – rađa se Sin ili Kamen koji u sebi nosi snagu Trojstva, energiju žene i impuls muškarca. „Jedan postaje dvoje, a dvoje postaje troje“ da citiramo Mariju Propovednicu jednu od najvažnijih predstavnika Aleksandijske škole.
I zbog toga... Tako imate slavu celog sveta. I zato pustite da sva nesigurnost ode od vas. Tu gde je znanje, razumevanje, mudrost i ljubav – nema straha, nema dvoumljenja, nema pogrešnih procena. Da, kao alhemičar imaćete svu slavu ovog sveta, samo što to niko neće znati, jer ćete imati i sve vrline ovog sveta – disciplinu, posvećenost i skromnost, sve elemente dostojanstva.
Jer, kao što dalje i piše u „Smaragdnoj tabli“ - To je najveća duhovna moć od svih duhovnih moći, zato što će prevazići sve što je nežno i prodreti u svaku čvrstu stvar, kao što je i svet stvoren. I samo se praktikovanjem vrlina i vrhunskom samodisciplinom stiže do božanskog nivoa.

Odatle će nastati predivna prilagođavanja, zbog čega je to način, i zbog čega sam nazvan Hermes Trostrukoveliki, noseći u sebi tri dela mudrosti celog sveta. Kamen se pravi kopiranjem procesa u prirodi i ubrzavanjem njene dinamike. Prava je i istinita alhemija utemeljena samo i jedino u prirodi.
A smatra se da je Hermes baš „Trostrukoveliki“ zato što je uspeo da sintetiše svoja znanja astrologije, magije i teurgije (mada kod nekih autora može da se pronađe umesto teurgije - Kabala).
Ponovo se javlja Trojstvo, koje sada možemo da tumačimo i u smislu ovladavanja nad sopstvenim telom, dušom i duhom (fizički, mentalni ili duhovni nivo).
Uobičajeno se smatra da je on otac i majstor alhemije, majstor astrologije i majstor teurgije, mada je recimo veliki naučnik Isak Njutn tumačio ove redove tako da Hermes ima vlast nad kraljevstvima minerala, biljaka i životinja (pokretnih i nepokretnih duša). Dok je Helena Blavatcka imala „teatralnije“ objašnjenje da je on zapravo univerzalno, magično sredstvo, astralno svetlo i njegova imena su Azoth, duša sveta, nebeska devica, veliki Mag...“ A Šumejker je ove redove objasnio činjenicom da je Hermes bio najveći filozof, najveći sveštenik i najveći kralj svih vremena.

To što sam rekao o delovanju Sunca je celovito i završeno.
Alhemija je prvenstveno duhovna operacija. Počinje se ispred sebe, u sebi. To je transformacija. I nema veće magije od duhovnog preobraženja. Ne postoji ništa više, ni dalje od toga. To je upravljanje Suncem, upravljanje kosmosom, upravljanje samim sobom..


Izvinjavam se čitaocima na mogućim greškama. U pitanju je generalno prevod engleskog originala Isaka Njutna iz 1680. godine, mada sam se potpomagala i prevodom Helene Blavatcke. Moguće je da je ovaj tekst ranije preveo na srpski jezik neko daleko stručniji od mene, ali prosto nisam mogla da pronađem takav izvor.

Saturday, October 10, 2009

Saturn u Raku kvadrat Sunce u Vagi

Mladi astrolog je rekao da to nema veze, da nije važno. Saturn u Raku je u izgonu, slab je i nikakav. Nema tu šta da se priča. On tu prosto ne funkcioniše.
Stariji astrolog je samo oćutao. Sagnuo je glavu i nastavio da gleda kartu. I tu je bio taj slab i nikakav Saturn. Baš tamo u Raku.
Dete je dobilo vitiligo. Dete staro 6 godina.
Pojavile su mu se bele fleke, depigmentirane zone oko očiju i naravno da se izbezumilo od straha, kao i cela porodica. Sve su pokušavali, sve nove i stare terapeutske pristupe, bukvalno sve... dok se nisu setili da usput konsultuju i astrologa.
I on se zaista potrudio, pogledao je natal i sve solare redom, otvorio horarnu, satima se igrao sa sazvežđima, lovio fiksne zvezde, i našao je. Našao je fenomenalan način da objasni zašto su se fleke pojavile baš tu i gde još mogu da se pojave. Ali nije našao rešenje. Uostalom, ono ni ne postoji. Vitiligo je autoimunogeno oboljenje. Organizam negde zabrljavi, neki molekul ode tamo, a ne onamo, i nastane haos. Neki prenos, nešto... Ne zna se ni šta, ni kako.

Saturn u Raku je na mestu svog izgona, ponavljao je uporno u sebi stariji astrolog dok je hodao nekud, valjda kući...
Te plave oči, taj ledeni pogled, u izgonu, tačno tako. Kako da..? Reči su se teško oblikovale u svesti.
Prvi odnos koji osoba oblikuje je onaj i onakav kakav će je pratiti i sa svim ostalim osobama sa kojima dolazi u kontakt... do kraja života. A prvi odnos je uvek onaj sa majkom. Saturn u Raku, negde nešto ne štima. Majka je ili ledeno hladna, ili ozbiljno bolesna, ona podsvesno ne voli svoje dete ili ga oseća kao težak teret.
Dojenje u tim prvim danima postoji, ali sa teškoćama. Posle se prelazi na veštačku hranu. Nema kontakta deteta i majčinih grudi. Njen pogled je zaleđen, kao iza neke prepreke, i dete instiktivno okreće glavu jer oseća neprijatnu energiju.
Kako da započneš svoj prvi odnos ljubavi, kada osoba od koje ti zavisi život ne želi da te voli?
Saturn u Raku... teška priča. Ko ga ima taj je kopač, ili grobar, najbolji klovn ili savršeni patolog. I sve je to isto zvanje. Probijati se kroz zemlju da bi se otkrili mineralni resursi ili zakopalo sećanje, otvoriti nečije telo i naći uzrok, ili otvoriti nečiju dušu i u tri poteza objasniti mehanizme odbrane, a najbolje kroz smeh i imitaciju.
Saturn u Raku koji ima aspekt sa Mesecom su i suze. One progutane, nikada isplakane koje se guše u grudima.
Kada sa te pozicije loše aspektuje sa Marsom, to je strašno opisati koliko se ljudska duša, telo, suština muče. Kada dobro aspektuje onda on iz sekstila sa Marsom osobi donese rudarstvo, metalurgiju, prebacivanje velikih količina zemlje, tešku mehanizaciju, inženjerski um. Sa Marsom u Devici radi slično, s tim da su ovog puta u pitanju manje količine, a detaljniji proračuni. Trigon sa Marsom u Ribama doneće ili ludačke ideje, ili sposobnost psihološkog isceljivanja, nesvestan upliv nad masama ljudi. Sa škorpionskim Marsom, Saturn u Raku doneće sasvim sigurno savršenog hirurga, specijalizovanog za ženska oboljenja.

Kada kvadrira Sunce u Vagi utiče direktno na kožu. Postoji ta stara vedska priča kako Saturn okreće svoje zrake Suncu i gasi mu sjaj. Sunce više nema boju, depigmentirano je.
Sunce je u Vagi, vladar Vage je Venera, Saturn je egzaltiran u Vagi, Venera je mleko, a on je simbol kalcijuma.
Rešenje se nametnulo samo – potpuno ukidanje mlečnih proizvoda uz vrlo pažljivo dozirano dodavanje kalcijuma u tabletama... Samo da li je bilo i ispravno?
Tamo negde u prenosnim mehanizmima tela zameniće se molekuli, zameniće se poremećeni odnos elektrolita, bubrezi će nastaviti neometano da rade, možda će se i koža normalizovati posle svega, ali suština ostaje. Vitiligo se dobija kao jedan od telesnih odgovora na stres. I zato, kako reći samoj majci da negde greši, da njen pristup roditeljstvu nije dobar izbor? Kako joj dokazati da mora da promeni sebe da bi promenila ravnotežu svog deteta, kada ona sve zna najbolje, a zbog Saturna?

I ako se manemo onih priča o „učitelju i mučitelju“ šta ostaje? Gde god da se Saturn nađe – tu boli. Ali, ima li većeg bola od onog kada je dete bukvalno ili emotivno napušteno? Ima li većeg greha i težeg iskupljenja?

Slep je samo onaj koji ne želi da vidi.
I to jedini „izgon“ koji Saturn u Raku ima.

Monday, October 5, 2009

4. Indijska alhemija II

Da bi se neki proces nazvao alhemičarskim, a ne samo metalurškim ili hemijskim, on mora uvek da ima i duhovni koncept. Indija kao kolevka planetarne duhovnosti nije oskudevala ni u vrhunskim alhemičarima koji su pokušavali da, sa ili bez upotrebe hemijskih supstanci, dostignu oslobođenje od karmičkih ciklusa i transformišu kako svoju dušu – tako i telo. Neki od njih ostaće upamćeni vekovima, da nabrojimo samo nekoliko - Bhogar, Ramalingar, Sangam Avaiyar...

„Yoga chittavrtti nirodah“ rekao je vekovima ranije jedan od najvećih indijskih duhovnih autoriteta Patanđali ili u prevodu „Joga je u zaustavljanju partikularnih obrta svesti“. U toku svog fizičkog bivstvovanja suočeni smo sa događajima, mislima, očekivanjima, brigama, radošću, a sve su to samo produkti „maye“ ili svemirske opsene. Suština jeste Bog i kada se sagleda istina tada nestaje sve što muti duh i odvaja ga od njegovog osnovnog božanskog principa. „Chittavrtti“ – um „vrti“ misli, dok je Duh u svakom trenutku svestan da je u pitanju samo opsena.
Trojstvo, ili monad, trostruki princip koji može da se primeni na sve, kod čoveka se odnosi na simbiozu Duha, duše i tela. Duh je zajednički za sve nas, potpuno istovetan u svakom od nas i on je ona iskra Boga koja titra duboko u grudima. U suštini mi svi i jesmo jedno... jedno sa Bogom. Duša nam je data, takva kakva jeste, samo u ovom životu, a ona zavisi od karmičkih lekcija koje smo savladali u prethodnim životima. Ali isto tako mi upravo sada u ovom životu kreiramo i svoju buduću karmu. A telo smo po istim principima zaslužili prethodnim dobrim ili lošim delima, ali i onim lekcijama koje su nam zadate za savlađivanje u ovom životu. Pored lične karme, postoje i karme porodica, gradova, država, regija...
Dakle, nije suština samo shvatiti da smo jedno sa Bogom. Suština je proći kroz ovaj život ili bilo koji sledeći sa posvećenošću, disciplinom, dobrotom i milosrđem. Mnogi tragaoci za istinom zaboravljaju možda da njihova porodica, neki poznanik, komšija ili bilo ko u blizini pati, a da se oni ne osvrnu i razmisle da li mogu da pomognu. A to svakako stvara lošu karmu.

Život jednog ljudskog bića sastoji se u stalnom učenju i usavršavanju, o brizi i poštovanju prema potomcima i precima, o poštovanju okoline, u traganju za mudrošću. I samo tu, na toj nesigurnoj klackalici između Boga i životinje, između stremljenja ka Jednom i fizičkog bivstvovanja u zajednici stoji čovek u pokušaju da uravnoteži ove principe.
Mala digresija – Srpska pravoslavna crkva je vekovima ranije usvojila učenje koje se zove isihazam. Suština isihazma je da svaka naša misao u svakom trenutku treba da bude posvećena Bogu. Razmislite iskreno da li se pridržavate ovog principa i pokušajte da ga primenite u onim trenucima kada u sebi prepoznate ljutnju, bes ili gađenje... I to će biti veliki i pravi alhemičarski poduhvat u duhovnom smislu.

Tantrizam

Tantrizam je pan-indijska tradicija vezana za Hinduizam, Budizam, Đainizam i Bon religiju. On, kao pokret obuhvata i religiozne doktrine i prakse koje osobu uvode u prepoznavanje konkretnih manifestacija božanskog principa u materjalnom svetu i usmeravaju je da na pravi način, evolutivno i kreativno kanališe tu energiju. Energija je data u formi tatvi (tattva – element, princip ili realnost). A nama kao ljudskim bićima dato je samo da prepoznamo 5 tatvi ili elemenata, koje bi grubo mogle da se identifikuju sa starogrčkom ili kineskom filozofskom tradicijom (vatra, voda, zemlja, vazduh i etar).
Tatvi inače, po Šaivističkom filozofskom sistemu ima 36, dok Samkja (Samkhya) filozofija tvrdi da ih ima 25.

S obzirom da su alhemičarski eliksiri bili prilično skupi, što naravno podseća na uzrok nastanka Neidan kineske duhovne alhemije, ali i rezervisani samo za muškarce iz viših kasta, tantrizam je poslužio kao odlična zamena, pri tom potpuno zapostavljajući aspekt pola ili kastinske pripadnosti.
Iako obuhvata sve aspekte ljudskog života, zapadnjacima je ovaj pokret najinteresantniji po pitanju transformacije seksualne energije u višu duhovnu ravan. Ako bi se ponovo podsetili Patanđalija koji tvrdi da pravo učenje počinje u onom momentu kada učenik shvati da se celokupna realnost kreće u određenom pravcu (ovde se misli na realnost sveta u okruženju, ne na apsolutnu realnost). Tada, baš u tom momentu učenik kreće „protiv struje“. To može da se odnosi na kontrolu čula i disanja, jednom rečju na disciplinovanje tela i duha. I kao što recimo joga praktikant najčešće kontroliše svoje disanje, znači ne dopušta disanje onako kako je to prirodno - „u struji“, već ga kontroliše, kanališe „protiv struje“ da bi postigao buđenje skrivenih energija, tako i tantrički sledbenik kontroliše svoje telo i naravno nagon.
Konkretno, sam čin ili bolje reći ritual tantričkog seksa počinje obožavanjem žene. Ona se identifikuje sa ženskim aspektom Boga i tri meseca muškarac joj donosi cveće koje joj postavlja pred noge. Zatim tri meseca spava podno njenih nogu, i u istim vremenskim periodima spava sa njene leve i desne strane. Naravno da je naša zapadnjačka kultura skratila ovaj proces sa meseca na dane, ali je na taj način ispustila vrlo bitan faktor ovakve alhemičarske prakse – da se u oba praktikanta razvije kontrola i disciplina čula, kao i božansko poistovećivanje.
Kada se steknu svi uslovi za konkretan fizički čin – muškarac i žena treba da usaglase svoje disanje i da koncentrisano gledaju jedno drugo u levo oko. Levo oko kod muškarca simbolizuje Mesec, a kod žene Sunce. Oni ovim činom idu „protiv struje“, i njoj je dato da bude takozvana „muška“ snaga, a njemu da bude „ženska“ snaga ili energija.
U toku samog čina žena je aktivna, a muškarac pasivan. Te je njegov zadatak da uvuče u sebe njene telesne tečnosti, znači njenu „vatrenu“ energiju i da je kroz 2 spiralno upletena kanala (Idu i Pingalu) i glavni tok energije (Šušumna) buđenjem i pokretanjem Kundalini sprovede na gore kroz celo telo i izbaci kroz temenu čakru.
Tvrdi se već vekovima da ovakav čin donosi izuzetno fizičko zadovoljstvo, i po tome je, možda i na žalost, danas tantrizam i najpoznatiji; ali ne treba zanemariti i ostale aspekte ovog pokreta. Ista vrsta konkretizovanja božanskih energija može se postići i plesom, samo treba isključiti um i pustiti Duh da vodi telo. A to, na primer, potpuno spontano čine mala deca.

Praktikovanjem tantrizma ili samo joge disciplinovana osoba može sebe da dovede u stanje ispoljavanja siddhi moći. Neke od njih su levitiranje, dematerjalizovanje i ponovno materjalizovanje na nekom drugom mestu, postojanje na više mesta u isto vreme, smanjivanje na veličinu atoma ili uvećanje na veličinu svemira, isijavanje ogromne količine toplote i mnoge druge.
Međutim, siddhi moći su samo i jedino završna prepreka ka spajanju sa Bogom.Tu se finalno testira ego praktikanta. I kao što u hrišćanskoj tradiciji imamo vrlo jasno „neka bude volja Tvoja“ („Tvoja“, a ne moja, božija, a ne ljudska), tako i tragalac za istinskom transmutacijom mora da odbaci ove moći kao jednu šarenu lažu (koliko god da je izazov da se one i primene ogroman) i prepusti se samo Bogu da ga vodi.

Tirumular i Bogar

Tirumular i Bogar (Bhogar) pripadaju Tamilskim Sidama (Siddhas) religioznom redu mističara koji su deo većeg pan-indijskog pokreta i koji koristi dnevnu praksu, simboliku i kosmologiju proizašlu iz tantrizma. Ovaj pokret započeo je svoj razvoj otprilike u 7. veku da bi pravi procvat doživeo u 12. veku naše ere. Osnova učenja se sastoji u tome da pojmiti Šivu kao vrhovni princip svemira nije moguće na bilo koji način običnom ljudskom biću. Ali Šakti jeste. Nju kao Šivinu energiju, ili nju kao večno prisutnu u svakom od nas možemo da vodimo i usmeravamo, da preko nje postižemo kako duhovno i mentalno transformisanje, tako i izmenu biohemijskih procesa u telu. Ona je ta Kundalini, zmija kako je zovu, pošto je „umotana“ u samom dnu kičme i pošto se kada je „probuđena“ kreće talasasto na gore kroz telo.

Tirumular je jedan od 64 kanonizovana sveca u Sida tradiciji. Njegovo osnovno učenje je sažeto u delu „Tirumantiram“ koji je postao deseta knjiga kanona Šaiva Sidanta (Shaiva Siddhanta). Veliki deo teksta je pripadnicima kulta Šaiva Sidanta prilično težak za prihvatanje, dok neki drugi tvrde da baš ti delovi koji se odnose na obožavanje boginje i Kundalini praksu čine samu osnovu ezoteričke doktrine.

U Šaktinom hramu,
Ako kontrolišeš
Levo i desno,
Možeš da čuješ muziku
U centru svog lica.
I Šiva će izaći
Graciozno igrajući.
Kunem se Šada Nandijem
Da smo rekli istinu.

Ovaj stih se odnosi na kontrolu daha ili prane, gde samo disanje dovodi u ravnotežu lunarnu i solarnu energiju u telu. Ove energije idu iz obe nozdrve do samog dna kičme gde se spajaju i „otvaraju“ Muladhara čakru, prvu od šest nervnih spletova kroz koje će proći Kundalini. Energija se kreće na gore otvarajući i uravnotežavajući telo dok ne stigne do temena gde će probuditi Sahasraru, krunsku čakru, čijim otvaranjem nastupa stanje „nadsvesti“ ili jedinstva sa Bogom.

U toku 17. veka navodno dolazeći iz Kine na tlu Indije pojavljuje se Bogar. Stigao je u pratnji svog učitelja Kalangi Nathara i podigao hram posvećen Muruganu. Murugan je drugi Šivin sin i alegorijski predstavlja Mars ili ratničku energiju. Ovaj hram na vrhu Palani brda u zemlji Tamil bio je poznat po lekovitoj vodi koja se koristila u toku rituala i po ikoni Murugana koju je Bogar napravio od devet vrsta arsenika. Za njega se tvrdi da je dostigao savršenstvo kroz jogu otkrivajući skriveni svemir u dubinama uma.
Bogar će ostati zapamćen po svojih sedam hiljada stihova u kojima se, direktno pozivajući na alhemiju i njene procese, detaljno bavi pokretima energije kroz telo - a u toku meditacije.
Sumorno telo
Će se otopiti
I zasijati.
Sve nečistoće
Biće uklonjene
I šest čakri
Će postati vidljive
Oku.
A zlatno obojena alhemija
Pokriće svaku tvoju reč...

Ovo je samo jedan od uvodnih stihova u celokupan proces duhovne transformacije.

A još je Marko Polo vraćajući se iz Kine 1293. godine zabeležio da je na obali Malabar sreo grupu jogi alhemičara koji su zahvaljujući tinkturi spravljenoj od žive i sumpora doživljavali zdravu starost u dobu od 150 – 200 godina. Na živu se gledalo kao na Šivinu semenu tečnost, a ona je činila deo trijade zajedno sa sumporom i vazduhom pojačavajući trojstvo Sunca, Meseca i vetra. Dah je kontrolisan pranajama praksom koja je osnova joge, transformišući na taj način dahove tela da lunarni i solarni energetski tok mogu neometano da se sjedine.

Kada je Bogar osetio da je njegov posao završen ušao je u malu pećinu iznad hrama gde je podigao skromno svetilište sa samo nekoliko metalnih ikona posvećenih Majci božijoj i njenom sinu Muruganu i seo u položaj za meditaciju. Njegov verni učenik je tada zatvorio ulaz velikim kamenom i ostalo je upamćeno da je trinaest generacija sledbenika disciplinovano meditiralo pred ulazom u pećinu. I dan danas se veruje da je Bogar još uvek živ, meditira u mraku, mirnog uma i daha posmatra vibrantni tok Kundalini Šakti.

Saturday, October 3, 2009

Ti si moj Džeki Vilson

Da li mogu da zamolim za jedan Blues sisters ples?

Srceto, odrastaš toliko brzo...

Thursday, October 1, 2009

Kontakt podaci

Photobucket

Sve potrebne kontakt podatke (mejl adresu, telefon, kao i najbolje vreme u toku dana kada sam slobodna za konsultacije) možete pronaći na mojim blogovima koji se bave:

-zdravljem u opštem smislu
PUT DO VAŠEG ZDRAVLJA

-energetskim oblicima lečenja
ENERGETSKA LEČENJA - Teslion tip talasa

Astrološke konsultacije u trajanju do 2 sata naplaćujem €50 i u slučaju da se osoba nalazi van Beograda konsultacija ide preko Skajpa, a plaća se unapred preko Western Union servisa transfera novca za uplate iz inostranstva ili na moj dinarski bankovni račun za uplate sa teritorije Srbije.

Ne radim pismene konsultacije (verzija kada treba da ispišem astrološku priču) zato što to uzima jako puno vremena. No međutim, ako ste jako zainteresovani samo za to i plaćanje vam nije problem napisanu astrološku analizu na preko 12 strana naplaćujem €200 i šaljem mejlom. Plaćanje ide unapred, kao i za sve moje usluge.

Novinske članke do 8500 karaktera (sa rastojanjem između reči) naplaćujem  €100 i ako ste zainteresovani možete me angažovati po pitanjima medicinskog istraživanja, hermetičkih i prirodnih nauka, istorije, istorije religije, po pitanju raznih ontoloških i soterioloških tema.

Ne radim bacanje crne magije i salivanje olova, ali radim odličan beta testing i copy writing (ovo je obaveštenje isključivo ako želite da vaš web sajt ima neku svrhu i počnete da zarađujete ili ostvarujete promet preko svoje on line prezentacije).
(Za posedovanje ove spektakularne veštine mogu da zahvalim zdravom razumu i smislu za humor.)

Podučavanje šamanizma ne radim, istina za sada. Kada je momenat odgovarajući (kairos) pokazujem neke stvari i umeća koja odlično znam preko seminara. Ali i to ide kada se "zvezde sklope".


O spiritualnim temama sam sposobna da filozofiram satima (ako sam inspirisana iz čiste dosade ili debelo plaćena), ali za Boga miloga, ako me angažujete za lečenje ili konsultacije, pa nemojte daviti ni sebe ni mene tim sportovima.
Plutonska sam žena, možda previše udarna ili sirova za svačiji ukus, ali kada radim uvek idem na suštinu problema, a ne na mentalne i verbalne dekoracije.

Za astrološke (i numerološke) fanatike postavljena je moja radix karta sa podacima (rektifikovana samo 150 puta i tropski i siderički i ispalo da je tačna svaki put). Te me proučavajte do mile volje.
U slučaju da otkrijete nešto što već ne znam slobodno mi javite :)


Photobucket