Ja sam od onih mentola koji pažljivo čitaju sve, pa i uputstvo na pakovanju štapića... Koji se uzgred zovu samurai, a svi ostali natpisi znakovnim pismom su na kineskom. Kinezi su prilagodljivi... i svuda.
A pri tom sam i tolika gnjavatorka da ću uskoro početi da nosim sa sobom moje lakirane štapiće, pošto od ovih jednokratnih imam osećaj kao da jedem bambus.
Btw, u kineskim restoranima može da se naruči obaren mlad bambus i ukus mu je isti takav - kao da jedete skuvanu nogu od stolice sa terase.
I odavno sam odlučila da sve što stavljam u sebe bude vrhunskog kvaliteta, što se odnosi i na otrov. Te tako i od slatkiša zahtevam samo najbolje, ništa od onih hotelskih cheese cake-ova..
Srećom, losos je bio svež.
Tamo preko puta, povrće i piletina iz voka, malo previše masno za moj ukus, ali se anulira suvim pirinčem. I negde na dnu ima nešto ljuto pored soja sosa, a nije biber.
Pirinač je klot. Nema ama baš nikakav ukus i dosta je suv.
Naravno, sve je to urađeno namerno pošto se kombinuje sa drugim ukusima.
Recimo, soja sos je dosta jak i slan, i vrlo malo je dovoljno da se pretera.
Inače, ako ste žensko i u želji da se razmnožavate izbegavajte soju u bilo kom obliku. Jednom kada pronađem momentum za to pisaću i o soji i pogubnim trenucima fitoestrogena, i kako je soja industrija moćnija i od one farmaceutske, i kako se namerno kriju rezultati ispitivanja... Ali sada nije vreme.
Da se vratim pirinču...
Moj stil je indijski. Ovako izgleda klot. Znači vlažniji je, sa belim i crnim lukom i dosta začina. Tu lepo ide ruzmarin i bosiljak, ili majčina dušica.
Posle volim da svoju posudicu pospem kurkumom.
Varijanta "stigla plata" je sa plodovima mora koji se posebno i vrlo lagano isprže na maslinovom ulju (kvalitetnom) i u koje se stave drugačiji začini od onih u pirinču. Ali to pažljivo zbog kombinovanja ukusa.
Za "slanjenje" koristim morsku so umesto onih standardnih vegeta... iz više razloga.
No... Ovde je postupak sledeći:
U posudicu se sipa malo soja sosa, na maki (rolnicu) se stavi trunčica wasabi začina i sve uroni u sos. Onda se sve stavi u usta, a usta se dobro zatvore da dim može da izlazi samo na uši...
Šalu na stranu, recept za maki i to baš ovaj:
Na štanglice isečen krastavac, papaja i sir. Raširiti nori algu (ima da se kupi kod nas još od vajkada), ako je previše suva poprskati je sa malo tople vode. Poređati sastojke na algu i urolati sve.
Na asurici (ili pek-papiru) rasporediti pirinač jednake debljine i na jedan kraj staviti nadevenu algu. Onda pažljivo urolati i to. Oštrim nožem seći komade (katana nije neophodna) i na svaki taj komad, sada prekršten u "maki", staviti parče lepo isečene i sveže sirove ribe (losos ovde, može i tuna i brancin).
To je ceo Kunst.
Ovo je bio neprijatelj. Yin u Yangu, so u čaju, muva u supi, zub u sladoledu...
Znam, preterala sam. Ali ne potpuno. To tako divno i zeleno se zove wasabi i svi kažu da je puno C vitamina.
Ljuto je do zla boga, mada bi debeli naručio vanglu ovoga, olizao je i onda se uz osmeh okrenuo ka meni sa pitanjem "I tebi je ovo ljuto?"
Eto... gledam wasabi i razmišljam o debelom. Uz njega sam sa 53 skočila na 56 jedući kasno po kafanama. I krajnje je vreme bilo da se vratim na "hranu za papagaje" kako bi je on nazvao i na moju staru težinu.
Gledam ja njega, gleda on mene.
Usudila sam se. Uz poslednju maki uzeh i to čudo.
Posle sam slala dimne signale kroz uši na sve strane.
I skoro zaplakala, dok mi ne donesoše slatke maki.
Daklem, recept. Na asurici ili bolje pek papiru staviti nori algu, pa po njoj rasporediti pirinač pravougaono i iste debljine. Na sredini bogato natopiti karamelom i po strogo središnjoj liniji rasporediti seckane lešnike, mada može i štošta drugo.
Urolati.
Finito.
Ko voli ukus tamnih močvara i tresetišta, zbog nori, obožavaće i ovaj slatkiš.
Eh, da... Posle se zamlaćivati dekorisanjem tanjira karamelom...
...da bi se Tvigi u nastajanju (ili nestajanju) borila sa željom da oliže tanjir.
