Zahvaljujući nauci i tehnologiji u ovom primeru možemo videti da je nečastivi u stvari naša Merica, koja je, moramo i to priznati, unapređeni model - električna mačka.
...Mada kakve su joj namere ovih dana nijedna mogućnost nije isključena.
A zahvaljujući deda Slavku i njegovom naučnom orezivanju, kao i praćenju novih dometa u poljoprivredi i izveštajima Zaharija Trnavčevića, naš dud je i ove godine (kao i lane) odlično rodio.
Mašala.
Elektro-šok da te strefi, u mraku...
ReplyDeleteŠta radite sa toliko dobro rođenim dudinjama? To, je, koliko znam, sad već arhaično voće. Retko se sreće, i ne mogu zamisliti, uz svu prosvetljenost pomoću Mericinih urokljivih okica, da se mnogopoštovani g-din Zaharije T. njima bavio? Nešto kao, nove tendencije u poljoprivredi: "Udahnimo život krepalih sorti"?! Kao dete, sećam se da smo zobali bele dudinje. Crne su služile kao imalin ili ratne šare veselih indijanaca u borbama "Igre indijanaca i kauboja"...
Eto, šta jedna maca može da učini!
*kao deca...ispravka :)
ReplyDeleteuff...dudinje...to je jedan od ukusa koji mi je obojio detinjstvo. mnjam.
ReplyDeleteE ovako, pošto vidim da su dudovi hit...
ReplyDeleteJuče sam kao po minskom polju prošla pored zgrade Arhiva na početku Andre Nikolića. Par crnih dudova, šteta što nisam mogla da dohvatim.
Nama je deda Slavko napravio plantažu dudova, iako sam se godinama bunila da bi bilo bolje da je sadio jorgovane ili breskve ili šta god. A onda sam se navikla, pogotovo na taj pod mojim prozorom.
Ako ste zainteresovani navratite kraj Partizanovog stadiona, daću vam i detaljne koordinate ako treba. Tu gajimo bele i debele dudove. Ali morate da ih jedete odmah. Nemoj da se neko prešao da nabere punu kesu i onda je ostavi da prenoći u frižideru. Posle toga samo vam ostaje da pošaljete neko čeljade u apoteku po probiotike... Nezaboravno lično iskustvo.
I jeste, detinjstvo, padovi sa drveta, i batine uveče zbog fleka. I ujutru ponovo :)
E da, a u vezi poljoprivrede. Sada su shvatili da su dudovi posađeni oko kuće u stvari bili odlična stvar. Oni bi izvlačili vlagu i plus što su ljudi mogli da se zamajavaju uzgojem svilenih buba. Elem, dolaskom "kolonaša" iz Bosne u Vojvodinu počela je moda sadnje četinara, što je poremetilo zemljište i mikro-klimu u dvorištima. Ali, zahvaljujući nauci... dudovi su back!
ReplyDeleteAko budem ekstra inspirisana napisaću i članak o uzgoju koza.. nemojte me izazivati :)
joj, kozice... a jel' praviš sir? ako je odgovor:da! evo me kod tebe koliko sutra, makar morala i dudinje jesti :)
ReplyDeleteIzbegavam mlečno, šta da ti kažem, ali... Imali smo mi pre hiljadu godina ženu koja nam je donosila sveže kozije mleko. I bilo je stvarno prelepo i meni nikako nije bilo jasno kako to da su drugi stalno kukali da smrdi kad je naše mirisalo savršeno.
ReplyDeleteElem, godinu dana kasnije isporuka je počela da smrdi. I naravno pitam ženu i ona mi onako nevoljno prizna da je tu kozu prodala, ali da je to mleko kozine ćerke. Ili je majka bila na višem duhovnom nivou od ćerke ili je ćerka počela da čita Politiku (u ono doba nije bilo Blica) tek ja prestadoh sa tim sportom.
Najgrđe je bilo kada sam upoznala kozu-čistačicu na čardi pored Futoga. Ta se hranila isključivo pikavcima.
Mislim, super za ekologiju, ali ne bih baš pila njeno mleko.. :)
Dakle, naravoučenije uzgajivačima koza - ne dajte im da čitaju (i brste) štampane medije.
Ozbiljna sam.
;)