21. Kineska alhemija II – dometi tradicije

Iako se alhemija razvijala velikim brzinama u zapadnom svetu i upravo zahvaljujući njoj i ostalim hermetičkim naukama razvijala se i kartezijanska naučna misao, ona koja će trasirati tehnologije koje upravo danas koristimo, na Istoku su se i dalje pridržavali tradicija starih hiljade godina. Danas, najboljim rešenjem čini se kombinovanje ovih tradicija.

Kineska vlada je svojevremeno poslala rođendansku čestitku Li Čin Junu za njegov 150-ti, pa za njegov 200-ti, te za njegov 250-ti rođendan. Možda se pitate kako se sve to zna, ali Kinezi jesu oni koji su izmislili državnu birokratiju i hiljadama godina strogo vodili računa o svojim arhivama. Li Čin Jun je taoistički učitelj i travar rođen 1677. u provinciji Sečuan a ovu dimenziju postojanja napustio je 1933. godine. Nekoliko godina pre smrti dao je intervju za Njujork Tajms časopis i to posle trodnevnog seminara koji je održao na Pekinškom univerzitetu. Ostalo je zapisano da je po 8 sati neprekidno držao predavanja dok su slušaoci bukvalno plakali od muke i umora što ne mogu da izdrže toliko dugo. Takođe je poznato da je drilovao svoje učenike danima ih vodeći kroz šume i planine u potrazi za lekovitim biljem. Ženio se zvanično 14 puta i sve svoje žene uredno sahranio i oplakao, a u momentu njegove smrti iza njega je ostalo oko 200 potomaka. Znanja koja je posedovao u celosti je predao svom najvećem prijatelju kineskom generalu Jang Šenu koji se dalje pročuo kao čovek koji je ozbiljno planinario u svojoj stotoj godini života.
U svom intervjuu za Tajms magazin otkrio je suštinu svog učenja – Naučio sam da imam spokojan um, da sedim kao kornjača, da hodam lako kao golub i da spavam kao pas. I kao što je u tekstu Kineska alhemija I sa početka ovog serijala već rečeno, alhemičari Istoka kombinovali su unutrašnju i spoljašnju alhemiju, korišćenjem hrane, disanja, vežbi i eliksira i tako postizali željene rezultate, istu filozofiju primenjivao je i učitelj Jun.
U svojoj mladosti on je lutao Kinom sa putujućim trgovcima lekovitog bilja od kojih je naučio u koje doba godine i gde se beru najkvalitetniji primerci. I kako sam piše: „I kada sam imao 139 godina i pre no što sam se sreo sa svojim učiteljem, praktikovao sam kineske borbene veštine. Kao rezultat toga mnogi ljudi smatrali su da sam božanstvo ili savršeni mačevalac. Lično mislim da svoj dug i zdrav život mogu da zahvalim činjenici da me ništa nije uznemiravalo od moje 40-te godine i da mi je zbog toga srce bilo smireno, čisto i tiho. I zato sam uvek zdrav i zadovoljan.
U svojoj pedesetoj godini otišao sam u planine po bilje i tamo sam sreo starijeg čoveka koji na prvi pogled nije delovao neobično, ali sam primetio da pravi ogromne korake i da se čini kao da lebdi dok hoda i to bez ikakvih znakova umora. Kasnije kada sam ga ponoo sreo kleknuo sam pred njega i zamolio ga da mi otkrije svoje tajne. On mi je dao vučije bobice i od tada sam uzimao oko 3 gijana (5 grama) dnevno. Posle nekog vremena mogao sam da pešačim i preko 100 lija (50 km), a da ne osetim znake umora . “
Ovaj tajanstveni učitelj kako se kasnije ispostavilo imao je u tom trenutku 500 godina i naučio je Li Čin Juna da u ishrani koristi divlje povrće i voće, da konzumira ribu, a da meso divljih životinja uzima najviše 2 puta godišnje. Dodatne biljke koje je koristio bile su gotu kola koju je uzimao svežu u obliku salate ili ju je kuvao i pio kao čaj, zatim je koristio biljke pod imenima žinseng (koren odavno poznat i kod nas), He Shou Wu (ove 2 biljke kuvao je i jeo zajedno), Gou Qi Zi (u pitanju je biljka vučije bobice ili na zapadu poznata pod imenom Wolfberries) koju je konzumirao sirovu. Ako vas interesuje detaljnije potražite takozvane „prvoklasne“ vučije bobice koje su veće, svetlo crvene, mekane i liče na grožđice. One se danas preko svetski čuvenih nutricionista vraćaju na velika vrata u svet ishrane. Ali pri tom takođe obratite pažnju na sopstveni metabolizam i uvek imajte u vidu da neka vrsta hrane može da bude lek za jednog čoveka, a otrov za drugog.
Po nekim podacima Jun je takođe spravljao eliksir ili tinkturu od ove četiri biljke i redovno je uzimao u obliku kapi.

Sa druge strane, Jun je vrlo disciplinovano vežbao Či Gong stotinama godina, a najveću pažnju poklanjao je pravcima „8 brokata“ i „9 zmajeva Ba gua zang-a“. Taoistički učitelj i majstor borilačkih veština Liu Pai Lin koji se pročuo svojim učenjima borilačkih veština u Brazilu u periodu od 1975. do 2000. godine tvrdio je da ga je obučavao učitelj Jun lično i da je baza njegovog učenja bila „praznina“ (Wu Wei).
U slučaju da se iole ozbiljnije bavite borilačkim veštinama neće proći mnogo vremena, a srešćete se sa osnovnim filozofijama protoka energije koji se naziva či (ili ki u japanskoj interpretaciji). Kontrola vitalne energije u telu, kao i u svim ostalim mističnim ili religioznim praksama dovešće do povećanja nekih „moći“ i menjanja stanja svesti. Dakako da ćete, ako krenete ovim putem, sasvim sigurno ući u priču zvanu Či Gong (Qi Gong), filozofiju života na kojoj je Li Čin Jun zasnivao sva svoja učenja.
Obratite pažnju u tom slučaju i potražite najbolje učitelje. Suština Či Gonga, Tai Či Čuana ili borilačkih veština redom, nije da u sali za vežbanje izgledate kao plesna grupa u toku izvođenja koreografije (da su svim učesnicima pokreti usaglašeni), niti da se osećate kao zvezda akcionih filmova, ova filozofija pokreta je daleko dublja i moćnija no što možete da zamislite. Potrebno je da sopstveno telo iskoristite bukvalno kao alhemičarsku retortu. Ovo je Jing Chi/Tien Shen faza. U sopstvenoj retorti zahvaljujući čistoj hrani i mislima razvićete veliki energetski potencijal, što je Wei Dan/Nei Dan faza. A ovaj potencijal iskoristićete da pokrenete protok kroz meridijane i regenerišete sopstveno telo. Ta faza naziva se Yin Chi/Wei Chi. Na samom vrhuncu sopstvene moći centrirate energije tela, što će reći da dostižete fazu Jin, koja znači fokus, pažnju ili nameru. Sa postignutim Jin-om možete da izlečite ili onesposobite neprijatelja.
Ali kada bolje razmislite, sa postignutim Jin-om promenićete percepciju svog okruženja i nećete imati neprijatelje.

Alhemija nije samo relikt nekih starih vremena, ona deluje i dalje prožimajući sva učenja i objedinjujući ih u osobi koja teži da postigne više. Učitelj Li Čin Jun je svojim životom pokazao da je to moguće.