Ja sam od onih mentola koji pažljivo čitaju sve, pa i uputstvo na pakovanju štapića... Koji se uzgred zovu samurai, a svi ostali natpisi znakovnim pismom su na kineskom. Kinezi su prilagodljivi... i svuda.
A pri tom sam i tolika gnjavatorka da ću uskoro početi da nosim sa sobom moje lakirane štapiće, pošto od ovih jednokratnih imam osećaj kao da jedem bambus.
Btw, u kineskim restoranima može da se naruči obaren mlad bambus i ukus mu je isti takav - kao da jedete skuvanu nogu od stolice sa terase.
I odavno sam odlučila da sve što stavljam u sebe bude vrhunskog kvaliteta, što se odnosi i na otrov. Te tako i od slatkiša zahtevam samo najbolje, ništa od onih hotelskih cheese cake-ova..
Srećom, losos je bio svež.
Tamo preko puta, povrće i piletina iz voka, malo previše masno za moj ukus, ali se anulira suvim pirinčem. I negde na dnu ima nešto ljuto pored soja sosa, a nije biber.
Pirinač je klot. Nema ama baš nikakav ukus i dosta je suv.
Naravno, sve je to urađeno namerno pošto se kombinuje sa drugim ukusima.
Recimo, soja sos je dosta jak i slan, i vrlo malo je dovoljno da se pretera.
Inače, ako ste žensko i u želji da se razmnožavate izbegavajte soju u bilo kom obliku. Jednom kada pronađem momentum za to pisaću i o soji i pogubnim trenucima fitoestrogena, i kako je soja industrija moćnija i od one farmaceutske, i kako se namerno kriju rezultati ispitivanja... Ali sada nije vreme.
Da se vratim pirinču...
Moj stil je indijski. Ovako izgleda klot. Znači vlažniji je, sa belim i crnim lukom i dosta začina. Tu lepo ide ruzmarin i bosiljak, ili majčina dušica.
Posle volim da svoju posudicu pospem kurkumom.
Varijanta "stigla plata" je sa plodovima mora koji se posebno i vrlo lagano isprže na maslinovom ulju (kvalitetnom) i u koje se stave drugačiji začini od onih u pirinču. Ali to pažljivo zbog kombinovanja ukusa.
Za "slanjenje" koristim morsku so umesto onih standardnih vegeta... iz više razloga.
No... Ovde je postupak sledeći:
U posudicu se sipa malo soja sosa, na maki (rolnicu) se stavi trunčica wasabi začina i sve uroni u sos. Onda se sve stavi u usta, a usta se dobro zatvore da dim može da izlazi samo na uši...
Šalu na stranu, recept za maki i to baš ovaj:
Na štanglice isečen krastavac, papaja i sir. Raširiti nori algu (ima da se kupi kod nas još od vajkada), ako je previše suva poprskati je sa malo tople vode. Poređati sastojke na algu i urolati sve.
Na asurici (ili pek-papiru) rasporediti pirinač jednake debljine i na jedan kraj staviti nadevenu algu. Onda pažljivo urolati i to. Oštrim nožem seći komade (katana nije neophodna) i na svaki taj komad, sada prekršten u "maki", staviti parče lepo isečene i sveže sirove ribe (losos ovde, može i tuna i brancin).
To je ceo Kunst.
Ovo je bio neprijatelj. Yin u Yangu, so u čaju, muva u supi, zub u sladoledu...
Znam, preterala sam. Ali ne potpuno. To tako divno i zeleno se zove wasabi i svi kažu da je puno C vitamina.
Ljuto je do zla boga, mada bi debeli naručio vanglu ovoga, olizao je i onda se uz osmeh okrenuo ka meni sa pitanjem "I tebi je ovo ljuto?"
Eto... gledam wasabi i razmišljam o debelom. Uz njega sam sa 53 skočila na 56 jedući kasno po kafanama. I krajnje je vreme bilo da se vratim na "hranu za papagaje" kako bi je on nazvao i na moju staru težinu.
Gledam ja njega, gleda on mene.
Usudila sam se. Uz poslednju maki uzeh i to čudo.
Posle sam slala dimne signale kroz uši na sve strane.
I skoro zaplakala, dok mi ne donesoše slatke maki.
Daklem, recept. Na asurici ili bolje pek papiru staviti nori algu, pa po njoj rasporediti pirinač pravougaono i iste debljine. Na sredini bogato natopiti karamelom i po strogo središnjoj liniji rasporediti seckane lešnike, mada može i štošta drugo.
Urolati.
Finito.
Ko voli ukus tamnih močvara i tresetišta, zbog nori, obožavaće i ovaj slatkiš.
Eh, da... Posle se zamlaćivati dekorisanjem tanjira karamelom...
...da bi se Tvigi u nastajanju (ili nestajanju) borila sa željom da oliže tanjir.
wow! svaka čast za post! ti zgotovila? oli, đe si bila? prva fotka je iz tog restorana? nije mi jasno iz teksta...
ReplyDelete(ono za soju sam skoro čitala, da ne veruješ koji je to moćan lobi!!!- jedva čekam da objaviš post:))
To za soju će morati da ide posebno... A ovo... Nemoj sad ti Šerpice kao moja ćerka da konstatuješ da umem samo pirinač da skuvam. Umem ja još štošta, nego više volim da jedem, no da spremam :)
ReplyDeleteDve slike su kućne, ostalo je kafansko, ali je stvarno ukusno :)
Ti ne znaš koliko ja volim njihovu klupo, i japansku i kinesku, mada mislim da su vijetnamci najbolji ali to ima da jedem na nekoj autentičnoj vijetnamskoj seoskoj prašini, taman negde kada krene najlepši zalazak Sunca zbog njihove sir/dužine...
ReplyDeleteMoguće da je ljuto na dnu, a nije biber, sečuan? Vodim te u kinesku prodavnicu za sve sastojke koje su deseti deo cene kada ih jedeš u restoranu, možda i znaš, datumi po pakovanjima su u redu a može da se pronađe i wasabi, stvari za sushi.
I wasabi nije samo dobar zbog vitamina c, ima ta fora, prvo sushi pa umakanje u soja sos, zboh ukusa, i wasabi, jer je u stanju da svojom jačinom uništi bakterije i ostale probleme usled sirove ribe. Onda na kraju ginger, jer ublažava ukus ribe u ustima i želudcu i vraća slatkoću.
(Inače, priznajem, ja sam ovisnik o nekom kineskom piću koje služe u inostranstvu nakon jela, kinesko vino od šljive a ima i šumsko voće. Joj.)
Slušaj ti (što pišeš recenzije kao bombone :) ), pa ti si mi potrebna! Ja već danima razrađujem strategiju kako da rukama i nogama pitam moje lokalne Kineze gde oni kupuju hranu. Do sada sam locirala Kinesku baptističku crkvu, a to nisam. A ja tražim go-dži berries (vučije bobice). Ima po zdravim hranama, ali su skupe kao brusnica pre par godina. Garant ima jeftinije kod njih.
ReplyDeleteZa Vijetnam znam, pustiću za par dana post, pa obrati pažnju kad se spomene Vijetnam, oduševićeš se. Ima kako se sprema zmija ;)
Onda cekam post o Vijetnamu, mada cenim da mi recept oko zmije nece biti koristan jos neko vreme.:)
ReplyDeleteDa sam videla na vreme, bas juce sam skoknula do njih po klopu. Jesam videla neke novine koje nisam prosli put, a nesto nisam videla sto ranije jesam, u svakom slucaju, predstavu nemam kako izgledaju vucje bobice pa sam mozda videla, mozda nisam, utvrditi se mora u zajednickom (po)hodu!
Ok :)
ReplyDeleteInače se ne javljam, ne postizavam. Čisto da znaš...