Hipokrat se smatra ocem zapadne medicine i upravo iz tog razloga svi lekari sveta moraju da polože, i još važnije, upamte za ceo život njegovu zakletvu. A prvo Hipokratovo načelo lečenja glasi „Prvo ne naškodi“.
Da li se pridržavate ovog postulata i prilikom astroloških konsultacija?
Znamo svi jako dobro i to čim počinjemo da učimo astrologiju da je Saturn uvek kriv za sve. Ako postoji mrena ili katarakta na oku – u pitanju je sloj kalcijuma, to je Saturn. Ista stvar može da se desi u unutrašnjosti krvnih sudova ili bilo kog drugog organa i to je opet Saturn, bolest. I u nebrojeno mnogo astroloških udžbenika možete pronaći vrlo detaljne opise kako Saturn u 6. kući daje odličnog doktora ili još boljeg, to jest trajnijeg pacijenta... Kako Mars u kvadratu sa Saturnom daje duga mučenja i to najviše muškarcima, a kako Mesec u istom takvom aspektu zadaje još teže muke ženama. I to je zaista istina, ali ovaj tekst se neće baviti tim osnovama. Hajde malo za promenu da razmislimo o pravim promašajima astrologije, zato što su početničke saturnovske astrološke bolesti upravo ove tri greške: glorifikovanje Saturna, prepadanje klijenta i nesposobnost pronalaženja rešenja.
Saturnovska idolatrija
Svi znamo napamet onu čuvenu maksimu da je Saturn učitelj i mučitelj, ali da li smo je zaista svesni? On je prvo mučitelj, pa tek kasnije postaje učitelj. Ali je potrebno vreme, što je ponovo Saturn, da malo sazrimo, da ostarimo i dođemo do onog nivoa mudrosti koji konačno možemo da upotrebimo i na korist drugih osoba sa kojima intereagujemo.
U slučaju da ste godinama u bliskim kontaktima sa astrolozima možete da primetite tu „modu“ da se Saturnu umiljavaju tako što će po džepovima garderobe nositi kamenčiće, što će ulazne prostorije svog doma dekorisati stenskim materjalom na kome bi im pozavidele i vrlo ozbiljne laboratorije geološkog fakluteta, što će strogo izbegavati da nose ručne časovnike (kako ih Saturn to jest Hronos ne bi blokirao) i nikako neće nositi farmerke (farmerke su vodolijski Saturn i to označava bankrot). O odrpanim crnim kožnim novčanicima u skupim tašnama, kao finansijskom „zaštitom“ od Saturnovskog „napada“; o odlasku na polaganje ispita sa očajanjem u očima i apsolutnom spremnošću za propast, jer za sve je uvek naravno kriv Saturn... ne vredi ni trošiti reči.
I ah da... ono najvažnije – Saturn je karma. Posle ove rečenice obično ide dramska pauza, pa težak uzdah.
Možemo da pretpostavimo da recimo nikada nisu videli da Ričard Brenson jedan od najbogatijih ljudi na ovoj planeti uvek nosi farmerke, da je Bil Gejt večito „odrpan“ što se garderobe tiče, a da to nema ama baš nikakvog uticaja na njegov uspeh. Kao što bi moglo da se uoči i da najveći naučni umovi današnjice nikada nisu ni čuli niti pomislili da pored ulaznih vrata svog doma počnu da nagomilavaju osnovni ili dekorativni građevinski materijal.
Vratimo se ključnom delu rečenice „Saturn je učitelj“. Da bi savladali njegove lekcije moraćete da učite, vrlo ozbiljno i vrlo disciplinovano. Ako je potrebno da položite ispit, a tranzitni ili natalni Saturn vam negde u karti pravi teži aspekt, ne postoji taj kamenčić, niti taj novčanik, niti spremnost da spektakularno padnete na polaganju, ne postoji ni jedna druga opcija osim da naučite gradivo i to, ponovo, vrlo ozbiljno i vrlo disciplinovano.
U slučaju problematičnih finansija nijedna „šamanska“ zaštita folklornog tipa, ni jedna jedina afirmacija koju pobožno i papagajski možete ponavljati do sutra, niti sati bačeni na vizualizovanje kako se iz etera pojavljuju zlatnici neće uroditi plodom dok ne uposlite upravo svog Saturna da definiše svoj finansijski cilj i strateški razradi akcione korake kako bi ga ostvario. I zamislite, za ovo će vam biti potrebna, ponovo, saturnovska ozbiljnost i disciplina.
I ah da... karma. Za ovu ozbiljnu temu moraćete i ozbiljno da odlučite da li je lakše da se vadite na Saturn i ovaj život provedete u uljuljkujućem kukanju ili da ponovo, i ponovo, saturnovski ozbiljno rešite svoj problem. Ako je potrebno, da li ste spremni da godine svog života date da bi naučili medicinu i pronašli lek za sebe i svakako druge osobe sa istim problemima ili je „spiritualno lenstvovanje“ lakša opcija?
Možemo, u smislu ovog primera, da pretpostavimo da jedan Stiven Hoking zapravo ni nema vremena da razmišlja o svojoj teškoj karmi, s obzirom da je decenijama prikovan za invalidska kolica i u vrlo ozbiljnom stanju zbog Lu Gerigove bolesti. Njegov Saturn, njegova posvećenost i disciplina stavile su ga na mesto naslednika Isaka Njutna i sa pravom se od njega očekuje naučni pomak... Za karmu ga niko verovatno nije ni pitao.
Toliko o lažnoj i pravoj saturnovskoj veri.
Problem ega
Rad sa klijentima je sledeća saturnovska stepenica i nije ništa čudno u tome što želimo da se pokažemo kao majstori svog zanata, kako smo brzi i inteligentni, kako sijamo od znanja, kako smo inteligentni, kako svime vladamo... I da li je spomenuto kako smo inteligentni?
Šalu na stranu, astrolog koji nije svestan sopstvenog ega ne sme da radi sa drugim osobama. Želja da se pokažemo esencijalno nije loša, ali uvek i uvek treba da vodimo računa o potrebama klijenta, a ne o našim težnjama. Razgovor o ontološkim i soteriološkim temama sa osobom koju zanimaju vrlo konkretne, prizemne ljudske dileme nikako ne može da se nazove kvalitetna astrološka konsultacija. Bolje je da se lopta malo spusti i da se osobi zaista pomogne, no da se samom sebi stvara ona gore spomenuta loša karma.
Iz tog razloga pre bilo kog direktnog kontakta sa klijentom treba obavezno proučiti njegovu natalnu kartu, pošteno priznati sebi da li je ta karta čitljiva za vas i pogledati sinastriju između klijenta i vas lično.
Morate sebi pošteno priznati i da neke karte, to jest osobe ne možete da analizirate, da ih prosto ne razumete ili postoji neka vrsta blokade koja ne dozvoljava da se komunikacija odvija na zadovoljavajućem nivou. Što ne znači da neki drugi astrolog to isto neće moći da izvede. Prosto osvestite svoj ego da niste svemogući i da pored vas lično postoje i neke druge osobe koje bi možda za tog izabranog klijenta bile bolje rešenje.
Iz istog razloga se posmatra i sinastrijska karta. Ako uočite da vaše planete mogu „dramatično“ da utiču na psihu klijenta bolje je ponovo povući se i ne uraditi konsultaciju, nego napraviti haos od klijentovog života.
Što nas dovodi i do sledećeg vrlo klizavog terena, medicinske astrologije.
Postoje osobe koje su specijalno nadarene baš za ovu oblast i prosto ih je ponekada milina slušati kako majstorski dijagnostikuju i kako su neverovatno sposobne da detaljno uđu u određeni problem, bilo na nivou ćelijskog ili čak proteinskog biohemijskog procesa, bilo na nivou uticaja na makro svet. I postoje osobe koje sve svoje vreme i posvećenost vrlo saturnovski predaju izučavanju i dalekih uticaja, tako da se fascinirate njihovim znanjem kako su sposobni da zaigraju među fiksnim zvezdama, maglinama i nebulama... i nebulozama ne bi li identifikovali problem. Ali...
Ako niste sposobni da pronađete rešenje, nemojte se baviti tim sportovima pred klijentima. Nije nikakva greška umeti pravilno dijagnostikovati iz horoskopske karte, štaviše to je čast i dar od Boga, ali isto tako to je samo pola puta.
Druga polovina je rešenje, i to ono suštinsko klijentovih zdravstvenih, a uostalom i svih drugih, problema. U slučaju da u jednom primeru problem pravi Mesec i neke fiksne zvezde koje se tiču štitne žlezde, potražite rešenje preko puta... ili u aspektima koji blokiraju ove uticaje. Ako je problem Jupiter možda je rešenje Saturn, i obrnuto. Prosto shvatite da ste pronalaženjem pravog uzroka problema tek na pola puta do rešenja i da to putovanje nije završeno. A ako niste sposobni da pronađete rešenje nemojte pronalaziti ni problem.
Biti astrolog je časno, ali izuzetno naporno zanimanje. Imajte to u vidu ne bi li što pre preboleli i ove astrološke „dečije“ bolesti.
Monday, February 28, 2011
Friday, February 25, 2011
Pravo punjenje
Uporna je, moram da priznam. Uporna kao magarac.
-Da li znaš koliko sam se namučila?, kaže mi.
-Znam, odgovaram joj. -Morala sam da ti dodajem i šargarepu (kao eto i ja sam učestvovala).
-I kapicu sam mu pravila.
-Nda... Mene se više dojmio taj švalerski osmeh.
-I tako je sve bilo divno i stajao je satima. A onda su se pojavila ona dva retarda iz susedne zgrade.
-Misliš ona dva klinca koji su očajnički zaljubljeni u tebe?
-Ti nisi normalna! Oni su debili.
-Možda i jesu, ali stalno pokušavaju da ti privuku pažnju.
-I ništa... sneško je stajao dok oni nisu naišli. Ali bez brige, sledeći put ću da nađem ciglu, u stvari kamen... Ma bolje da dovučem onu betonsku kocku od deda Slavka i da stavim u centar... Pa kad nalete na njega... Hi, hi, hi.
-Pazi, možda je bolje da u centar staviš punjenje od osiromašenog uranijuma. Veruj mi, efekti će biti zastrašujući.
-E, odlična ideja! A gde to mogu da nabavim?
-Preko Neta normalno... Ček, stani, zabranjeno ti je da koristiš moju karticu!
Poslednji pozdrav starom i...
Sledeće jutro osvanuo je novi sneško deset metara dalje.
-Ma ajde molim te, samo ga pogledaj, kaže ona meni. -Proćelav i ima brčiće. Oni debili jesu debili.
-Meni je super.
-Ma ti si matora. Idem ja ipak da nađem onaj uranijum...
Labels:
Pričam ti priču
Wednesday, February 23, 2011
Kandahar
Nemoj da budeš sledeći.
Zato što me ne zanima. Zapravo nemam vremena.
Priča je uvek ista.
Vrtimo se u trci, vrtimo po starom toku Hapija.
Vrtimo u uvek istim vrtlozimo.
Glupi smo.
I zato nemoj da mi uzimaš vreme, nemoj da mi dosađuješ.
Motordžije mi idu na živce.
I u trci ih zasipam peskom i ostavljam iza.
I ne interesuju me obećanja, niti noći u Kandaharu. Ne uzbuđuje me ni šerbet, ni svila. Moram da držim trasu prema Hapiju.
I nećeš me primamiti rezervnom kacigom, već sam je imala.
To je bedna ponuda za mene koja u svom oklopljenom vozilu prebacujem mladog Horusa Harpokarta. Onog sa velikim očima i još većim srcem. I vuk je na zadnjem sedištu pored kutijice u kojoj je ormes kamen. Vuk, vladar Nekhena i bele krune je čuva.
A soko, vladar Buta i crvene krune leti iznad nas.
I idemo ka izvorištu Hapija. Tamo gde je voda savršeno čista, savršenih molekula.
Žao mi je, mada mi iskreno i nije žao.
Kada radim nisam ni muškarac ni žena. I možda bi ženu unutar mene i želeo da vidiš, ali je trenutno nema. I nećeš dobiti ni priču, ni trenutak mog vremena.
I ne seci mi moždane magistrale, jer imam preča posla.
Od deteta Horusa do deteta kome treba pronaći pravi lek put je dug ...ili kratak.
Ne ometaj me.
Ovo je moja trka.
Moj Kandahar.
Zato što me ne zanima. Zapravo nemam vremena.
Priča je uvek ista.
Vrtimo se u trci, vrtimo po starom toku Hapija.
Vrtimo u uvek istim vrtlozimo.
Glupi smo.
I zato nemoj da mi uzimaš vreme, nemoj da mi dosađuješ.
Motordžije mi idu na živce.
I u trci ih zasipam peskom i ostavljam iza.
I ne interesuju me obećanja, niti noći u Kandaharu. Ne uzbuđuje me ni šerbet, ni svila. Moram da držim trasu prema Hapiju.
I nećeš me primamiti rezervnom kacigom, već sam je imala.
To je bedna ponuda za mene koja u svom oklopljenom vozilu prebacujem mladog Horusa Harpokarta. Onog sa velikim očima i još većim srcem. I vuk je na zadnjem sedištu pored kutijice u kojoj je ormes kamen. Vuk, vladar Nekhena i bele krune je čuva.
A soko, vladar Buta i crvene krune leti iznad nas.
I idemo ka izvorištu Hapija. Tamo gde je voda savršeno čista, savršenih molekula.
Žao mi je, mada mi iskreno i nije žao.
Kada radim nisam ni muškarac ni žena. I možda bi ženu unutar mene i želeo da vidiš, ali je trenutno nema. I nećeš dobiti ni priču, ni trenutak mog vremena.
I ne seci mi moždane magistrale, jer imam preča posla.
Od deteta Horusa do deteta kome treba pronaći pravi lek put je dug ...ili kratak.
Ne ometaj me.
Ovo je moja trka.
Moj Kandahar.
Labels:
Alegorijski tekstovi
Sunday, February 20, 2011
Drvo 3
I otvaram poslednju bočicu opalnog stakla,
tu na izmaku zime.
I u šumi je sve drugačije, ali tu sam živa.
I sada me čopor sledi, iako ih ne želim.
Desetak izgladnelih kerova, prilaze mi spokojno,
stavljaju šape na mene u pokušaju da me liznu.
Čovek koji prolazi zbunjeno mi dobacuje da su opasni, da napadaju, da se čuvam.
Dobacim i ja njemu jedan fini, damski osmeh i ostanem u sopstvenom miru.
Divljina je moja potreba i tu pronalazim mir.
Neki vukovi se nikada ne pridružuju čoporima,
i zato ih napuštam, zato produžavam dalje.
Zima je na izmaku, a u polju se vrte neke agresivne energije.
I proći će, kao što uvek sve prođe,
do novog rođenja.
Labels:
SLE - vuk
Thursday, February 17, 2011
Istraživači zvuka 3 - Hans Jenny - Cymatics
Hans Koladni je eksperimente ove vrste radio u 19. veku.
Stavio je pesak na metalnu ploču i povezao je žicom sa gudalom. Svirajući i prenoseći frekvencije na ploču pesak bi formirao neki oblik. Kako je nota bledela oblik bi se rasturao u haos da bi novom notom bio kreiran i novi oblik iz prethodnog haosa.
(Dakle, da ne dođe do zabune. Ne rezonira pirinač u video snimku, niti je rezonirao pesak u Koladnijevim eksperimentima, već te efekte proizvodi ploča koja je provodnik talasa.)
Švajcarski naučnik Hans Jenny (čita se Jeni) je pola veka kasnije inspirisan Koladnijevim radovima razvio čitav sistem eksperimentišući sa tečnostima, praškastim i čvrstim materjalima i došao do saznanja o kosmologiji...
Ovaj sistem nazvao je Sajmetiks - nauka o talasnim formama.
Dokumentarni film o njegovim eksperimentima je snimljen 1960. godine i stvarno ga ne preporučujem kao lagano i zabavno štivo.
Samo za fanatike...
Labels:
Pričam ti priču,
Zdravlje
Sunday, February 13, 2011
Izvinite, kako da stignem do San Hosea?
Od Kralja Milutina do Kralja Milana, pa pravo do kafeterije.
Društvo limunada.
Društvo topla čokolada.
Previše se okružujem muškarcima.
Ženska energija je bila tačno ono što mi je nedostajalo.
Labels:
U cara Trojana...
Friday, February 11, 2011
Fractals (2011) - M. Eterović
Na stanici se okrenem i uhvatim poslednji zrak svetlosti.
Tamo u centru, u sivilu, pustim ga da zaleprša i ode.
Samo pustim.
Made of stone
Labels:
Pričam ti priču
Wednesday, February 9, 2011
...nek svira
Prozori, odmicanje kreveta, čišćenje parketa, zavlačenje ispod fioka, pažljivo sa slikama. Tastatura... bilo je krajnje vreme. Pijanistkinja razvaljuje tastaturu, navikla se na dirke. I pijanistkinja jede iznad tastature... Ubila sam desetak kolonija života dok sam čistila, desetak civilizacija. Nisu imali šansi, kao novi atlantiđani. Posle sređivanje fioka, pa ormana, pa onog iznad ormana.
I tada mi od gore, iz tog "iznad ormana" na glavu pada zveckava kesa.
Koliko dugo?
Par godina.
Izvukla sam maramu sa dukatima iz kese, vezala je oko kukova.
Ali benazar miaijd...
I tu u sred prostora ispunjenog flašama Arfa, Cifa i koječega ...emšab hejli ziba hastid, kofa sa vodom i parkiranog usisivača pustila sam božanski ...u šadab ast Elisin glas. Osetila miris rascvetalih badema...
...i zaboravila na sve.
Sve osim Levanta.
Motešakeram
I tada mi od gore, iz tog "iznad ormana" na glavu pada zveckava kesa.
Koliko dugo?
Par godina.
Izvukla sam maramu sa dukatima iz kese, vezala je oko kukova.
Ali benazar miaijd...
I tu u sred prostora ispunjenog flašama Arfa, Cifa i koječega ...emšab hejli ziba hastid, kofa sa vodom i parkiranog usisivača pustila sam božanski ...u šadab ast Elisin glas. Osetila miris rascvetalih badema...
...i zaboravila na sve.
Sve osim Levanta.
Motešakeram
Labels:
Pričam ti priču
Monday, February 7, 2011
Kraj prijateljstva
Otkucala sam - ne možeš ljude da tretiraš kao robove.
I kliknula na send.
Pogledala me je.
Ne možeš ljude da tretiraš kao robove, pomislila sam.
Trebalo je da uzviknem.
Da urliknem.
Da se zatresu svi stubovi oko nas.
Okrenula se i otišla, a ja sam izašla u spoljno dvorište.
Sedela u senci zida.
Ušmrkivala sline pomešane sa suzama.
Češala se po obrijanoj glavi... neko vreme.
Ustala i krenula put gornjeg Kema.
Tamo pripadam.
I tamo je moja kuća.
Ne možeš ljude da tretiraš kao robove.
Otkucala sam i kliknula na send.
Nije bilo suza.
Samo olakšanje.
Put za Kem znam odavno.
I kliknula na send.
Pogledala me je.
Ne možeš ljude da tretiraš kao robove, pomislila sam.
Trebalo je da uzviknem.
Da urliknem.
Da se zatresu svi stubovi oko nas.
Okrenula se i otišla, a ja sam izašla u spoljno dvorište.
Sedela u senci zida.
Ušmrkivala sline pomešane sa suzama.
Češala se po obrijanoj glavi... neko vreme.
Ustala i krenula put gornjeg Kema.
Tamo pripadam.
I tamo je moja kuća.
Ne možeš ljude da tretiraš kao robove.
Otkucala sam i kliknula na send.
Nije bilo suza.
Samo olakšanje.
Put za Kem znam odavno.
Labels:
U cara Trojana...
Tuesday, February 1, 2011
Rezolucija za prostu lunarnu metalnog zeca godinu
Poslala mi je sliku njenog zlatnog zeca za ovu godinu.
Lep je, priznajem, mada ja ne bih postavila baš takvu figuricu.
Naš je nekako... naš.
Inače, prva rezolucija za ovu godinu jeste da zec kasica služi kao "swear jar", posuda za psovke.
Ko opsuje ima da plati.
I zec je već zaradio 15 dinara.
Prihod će ići u dobrotvorne svrhe, tj. Mili.
Njen zec me je podsetio na jednog od proletos.
Ali tog smo smazale.
Dakle, odluke...
Da izvadim iz malog mozga onaj first draft koji mi je sredilo moje idiotsko formatiranje i ponovo ga napišem. I naravno, pošaljem.
Da završim zbirku i da pronađem odličnog agenta.
Da isproveravam sa advokatima (Da li je to sreća ili sramota ako imam dva advokata? Ili me je život ubrzano naučio?) kako ide zaštita autorskih prava i da li su već čuli da je tarifa 15%. Možda bih mogla i da snizim procenat.
To možda.
Šeng...
To treba i to što pre.
Ona priča o radijskoj emisiji o kojoj se sporadično dogovaramo kad god uletim u redakciju... po pare normalno.
Hoću da se tu zna ili da radimo ili da ne gubimo vreme.
Stan na Tašu. 96 m2, na petom spratu, centralno grejanje. Treba nam 260 000 za tu fantaziju. I kupovina i maestralno sređivanje.
Zašto da ne? Fake it until you make it.
Potrebno mi je 260 000 samo za taj stan, ukupno 600 000.
Ako se smilujem i sve pozavršavam imam šansu.
S tim u vezi, ograničenje blejanja i probijanja kroz nebitne informacije na Netu.
Jeste, metalni zec najavljuje godinu smirenja, ali astrološki tek tamo posle juna. Za to vreme treba da naučim da se vrlo krvavo obračunavam. Strah od treninga sam već izbrisala.
Par puta mesečno ići ću da igram, da ne zaboravim naučeno.
Ah da, želim samo vrhunsku crnu čokoladu, vrhunskog muškarca i vrhunski tretman.
Na manje mi ne pada na pamet da pristanem.
I vrhunske prijatelje. One sa kojima mogu nešto da naučim, a ne da izigravam Dalaj Lamu.
Pametan čovek me je podučio da menjam društvo u kom ne može više ništa da se nauči. I tamo gde sam najgluplja najviše rastem.
I neka tako i ostane.
Ok, ako ponovo zavrtim dijagram 24 planine, izračunam Pa Qua matrični raspored i pogledam Ba Zhi kartu dobijam 5Hsu koji se transformiše u 45Ts'ui.
Promenljive su linije 1,2,3 (9 u 6) i 4 (6 u 9).
Po elementima voda se iznad pretvara u jezero, a ispod nebesa u zemlju.
Vreme je da materjalizujem želje.
Osmeh koji mi je tigar doneo na lice prošle godine ostaje.
A tigru poslednji poljubac.
Bio si odličan...
...Idemo zekajlo.
Lep je, priznajem, mada ja ne bih postavila baš takvu figuricu.
Naš je nekako... naš.
Inače, prva rezolucija za ovu godinu jeste da zec kasica služi kao "swear jar", posuda za psovke.
Ko opsuje ima da plati.
I zec je već zaradio 15 dinara.
Prihod će ići u dobrotvorne svrhe, tj. Mili.
Njen zec me je podsetio na jednog od proletos.
Ali tog smo smazale.
Dakle, odluke...
Da izvadim iz malog mozga onaj first draft koji mi je sredilo moje idiotsko formatiranje i ponovo ga napišem. I naravno, pošaljem.
Da završim zbirku i da pronađem odličnog agenta.
Da isproveravam sa advokatima (Da li je to sreća ili sramota ako imam dva advokata? Ili me je život ubrzano naučio?) kako ide zaštita autorskih prava i da li su već čuli da je tarifa 15%. Možda bih mogla i da snizim procenat.
To možda.
Šeng...
To treba i to što pre.
Ona priča o radijskoj emisiji o kojoj se sporadično dogovaramo kad god uletim u redakciju... po pare normalno.
Hoću da se tu zna ili da radimo ili da ne gubimo vreme.
Stan na Tašu. 96 m2, na petom spratu, centralno grejanje. Treba nam 260 000 za tu fantaziju. I kupovina i maestralno sređivanje.
Zašto da ne? Fake it until you make it.
Potrebno mi je 260 000 samo za taj stan, ukupno 600 000.
Ako se smilujem i sve pozavršavam imam šansu.
S tim u vezi, ograničenje blejanja i probijanja kroz nebitne informacije na Netu.
Jeste, metalni zec najavljuje godinu smirenja, ali astrološki tek tamo posle juna. Za to vreme treba da naučim da se vrlo krvavo obračunavam. Strah od treninga sam već izbrisala.
Par puta mesečno ići ću da igram, da ne zaboravim naučeno.
Ah da, želim samo vrhunsku crnu čokoladu, vrhunskog muškarca i vrhunski tretman.
Na manje mi ne pada na pamet da pristanem.
I vrhunske prijatelje. One sa kojima mogu nešto da naučim, a ne da izigravam Dalaj Lamu.
Pametan čovek me je podučio da menjam društvo u kom ne može više ništa da se nauči. I tamo gde sam najgluplja najviše rastem.
I neka tako i ostane.
Ok, ako ponovo zavrtim dijagram 24 planine, izračunam Pa Qua matrični raspored i pogledam Ba Zhi kartu dobijam 5Hsu koji se transformiše u 45Ts'ui.
Promenljive su linije 1,2,3 (9 u 6) i 4 (6 u 9).
Po elementima voda se iznad pretvara u jezero, a ispod nebesa u zemlju.
Vreme je da materjalizujem želje.
Osmeh koji mi je tigar doneo na lice prošle godine ostaje.
A tigru poslednji poljubac.
Bio si odličan...
...Idemo zekajlo.
Labels:
U cara Trojana...
Subscribe to:
Posts (Atom)